Србадија

Св. 1.

вачка, ужнчка и чачанска, на којнма нредаваху 47 учнтеља. Уписаних ученика било је 459. Вишу девојачку школу носећаваху 238 девојака. Учитељско особље састајало се из управитељке: 8 учнтељака и 12учитеља. — Крагујевачка препарандија имала је годиие 1873. 52 слушалаца; 1 унравитеља; 1 проФесора; 4 суплента и 6 учитеља. — Основних школа било је при крају исте године: 507, и то 458 мушких, а 49 девојачких. Мушких ученика било је свега: 10.017; жеиских пак 2739. * Отварање свеучилишта у Загребу. — 7. окт. т. г. обављено је у Загребу свечано отварање свеучилишта Фрање ЈосиФа I. Том се приликом у престодници троједнице нскупило гостију нз свију крајева аустроугарске монархије. Већи део аустро-угарских уннверзитета послао је заступнике своје на славу. Берлинско свеучилиште изаслало је чувенога проФесора Гнајста на славу као заступника, велика гакола у Веограду проФесора Стојана Марковића, а београдско учено друштво Стојана Новаковића. Светковина сама текла је овако: прво је прочитан краљевски рескрнпт, којнм се бан нменује кр. замеником за ову свечаност. За тим је бан прогласио свеучилиште каоотворено, и поздрави га са неколнко топлих на латинском језику проговорених речи. За тим држаше ректор Месић на позив банов говор, у коме је нагласио важност загребачког свеучилишта, после њега ређаху се поздрави заступннка, које нзаслаше свеучилишта, академије, н друга учена и књижевна друштва. У вече беху разне свечаности, као: осветлење вароши , бакљада бану, ректору, н Штросмајеру. Српски патријарх Прокопнје Ивачковић поздравно је у нме српског народног сабора отварање загребачког свеучилишта овим телеграмом: „Српски народнн црквени сабор једнодушним закључком својим изјављује своју радост н срдачно учешће српског овде заступљеног народа, на том сретном за сав српски н хрватски народ догађају, то јест на основању н отварању свеучилишта Фрање ЈосиФа I. у Загребу. Живео Фрањо Јосиф I. ЈКивео српски и хрватски народ! Слава свеучилншгу!" Тело учнтељско на свеучилишту загребачком ово је: Ректор: Матија Месић, редовни јавни проФесор повести хрватске на фнлозофском Факултету. Проректор: Коста Војновић, др. права, редовни јавни проФесор аустр. грађанског права. I. Теолошки Факултет: Др. Ђуро П осиловић, редовни јавни проФесор уводних знаности у нови завет и тумачења св. писма новога завета из вулгате и из изворног текста. Др. АнтунКржан, редовни јавни проФесор посебнога дела догматике. Др. Фрањо Ивековић, редовни јавнн проФесор за уводне знаности у светом писму у опште, а старога на по се. Др. Мартин Штиглић, редовни јавни проФесор пасторалнога богословја. Др. Јосиф Штадлер, ванредни проФесор фундаменталне догматике. Др. Јосиф Ригер, ванредни проФесор црквене повести. Др. Иван Кохарић, ванредни проФесор каноничког права и педагогије. Др. Срећко Сук, изванредни проФесор морала. II. Право-државословни Факултет: Др. Ст е ван С пев ец, редовнн јавни проФесор римскога права; декан овога Факултета. Др. Александар Брешчијенски, редовни јавни проФесор парбеиога и изванпарбенога постунника и хрватско-угарског права. Др. Б. Лорковић, редовни јавни про-

Фесор политнчне скономије, уставне и управне цолитике. Др. Јаромнр Ханел, редовнн јавни нроФесор опште нравне повести. Др. Фрањо Врбаннћ, јавнн ванреднн проФесор аустроугарске статистике. Др. Лука Марјановић, јавни ванредни проФесор каноиичког права католичке и православне цркве. Др. Наполеон Шпун-Стрижић, приватни доцент казненога права, казненога поступника и ФилосоФије права. Др. Јосиф Пливерић, нриватни доценг општег државног и међународнога права. Др. Мавро Сакс, прнватни доцент судске медицине и санитарне полиције. Дане Рашић, приватии доцент држивног рачунословља. III. фнлософички Факултет: Др. Фрањо Марковић, редовни проФесор ФилосоФије; декановога Факултета. Д р. Л». Г ај тлер, редовни јавни проФесор сравњујуће славенске Филологије. Н. Нодило, редовнн проФесор опште повести. Фрањо Мајкснер, редовнн јавни проФесор лагннске класичне Филологије. Армин Шрабец, редовни јавни проФесор грчке класнчне Филологнје. Фрањо Певалек, квестор свеучилишта. Друштво. * Друштво чешкнх књижевника. 20. о. м. састадоше се у Прагу, у дворанн „Умелецке беседе", њих 40 чешкнх књижевника, с намером, да оснују друштво једно, које би среднште бнло за све чешке књижевнике н које би се бринуло за бољн напредак књижевности, а које би уједно овакове књижевнике подпомагати могло, који у оскудици живе. Друштво се занста конституисало под именом: „ Друштвачешкихкњижевника", оноје изабрало себи за председника проФ. Крејча а за одборнике друштвене чланове: дра Перлегера, Влчека, Покорног, дра Студничку, ТиФтрунка, Новотног, дра Хелера, Еворског, дра Госа, Велчиског н госпођу Каролу Светлеву. Друштвени статут примљен је онако, како га неки од чланова израдише и друштву предложише. Статистика. * Статнстика бококоторско - д убровничке дијецезе. Шематизам православне епархије бококоторско - дубровничке за годину 1874. донео је тачну статистику ове дијецезе. По овој статистици има у новоустројеној епархијн бококоторској 41 парохија; 4 протопопијата; 8 манастира; 7 капеланнја; 192 цркве и 4806 православни домова. Душа је било у прошлој годинн свега: 26.380; свештеника монашкога чина 11; свешт. светскога чина 44. Родило с.е 383 мушких, а 346 женских душа, и то у законитим браковима, а 11 мушких и 10 женских душа у незаконнтим браков1:ма. Умрло је свега 198 мушких, а 231 женских душа. Венчало се 162 пара. У православну веру прешле су 2 особе. У овој дијецези дакле се родило свега 750, а умрло је 429. По томе износи вишак 321, што је за цело број, с којим можемо задовољни бити. Књижевност. * Бугарско Подунавље и Балкан. Ово је наслов најновијег Каннцевог дела, које ће идуће године у Лајпцигу код Хермана Фриза нз штампе изаћи. Дело је ово написано на немачком језику, подељено је у гри књнге, а украшено је многим сликама и разноврсним, понајвнше геограФским и етнограФским картама. Прва књига увндн ће света месеца марта.

Библиографија. *) Српска чнтанка за ннже гимназије и реалке. Књнга друга. Саставио Светислав Вуловнћ. Прегледала и одобрила школска комисија. Београд, 1874, 8. Стр. IX. и 388. Цена 90. новч. Латинска читанка за 1. и 2. гимназ. разред. Написао Филип Оберкнежевић. Потпором „Матице Српске". Нови Сад, 1874. 8. Стр. 175. Цена 1 Фор. Школа основнога цртања за народне школе. Систематично уредио и кратким уводом снабдео Петар Мужак. 96 слика на 48 листова. Праг, 1874. Добија се у књижари браће Јовановића. 8. Стр. XII. и 48. Цена 1 Фор. 80 новч. Привредни извори и рат у Амернци. Говор Хенрија Керија, у седници статистнчког друштва у Њу Јорку у децембру 1865. Превео с немачког Ст. Поповић. Београд, 1874. 8. Стр. 40. Цена 20 новч. Н езависност Црне Горе од Настаса Петрбвића. Београд, 1874. 8. Стр. 35. Цена 25 новч. Успомене из пољске револуције. Саопштио Ј. Гајгер. Превео В. Ј. Јанко вић Панчево, 1874. 16. Стр. 48. Цена 20 новч. Панчевац. Календар за народ са сликама за просту годину 1875. Панчево, 1874. 8. Стр. 84. Цена 30 новч. Српкнња. Календар за народ за просту годину 1875. Издаје Милош Грабовачкн у Земуну, 1874. 8. Стр. 40. Цена 20 новч. Извод из српске граматике. Написао Јован Бошковић, Свеска прва о гласовима и речима. Шесто нздање. Нови Сад, 1874. 16. Стр. 24. Цена 10 новч. Облици српскога језика. Напиао 'Б. Даннчић. Седмо издање. Београд, издање н штампа државне штампарије, 1874. 8. Стр. 120. Цена 6 гр. чар. Дјела Јакова Игњатовнћа. Књнга прва. Издање матице српске. Нови Сад, у срп. нар. задр. штампарнји 1874. 8. Стр. 321. Цена 80 новч. Извештај унраве српскнх народних Фондова и Фундација, стојећих под њеним руковањем, за године 1869., 1870., 1871., 1872. и 1873, Нови Сад, у срп. нар. задр. штамшрији 1874. вел. 8. Стр. 34. (Нијена продају.) Бићгоутк. Хаћаушк Шошсе <1иђгоуабке. IV. до(Ш1е. ТЈгесНо Ј. Вишб. III. 8пор1<?. Вићго^шк, 1874. 8. Стр. 129—192. Цена 40 новч. №агос1па МТзПо 1;ека. КпЈ1§а II. Ов4ап Вохје 1ји1заУ1 I гагПке рјезгш Дићоупе Агк1пје УЉНса. ^ оуо г/Љпје ро кап. 81. 8кигН. ВиЂгоушк, 1874, 8. Стр. XVI. н 320. Цена 1 Фор. 60 новч. О ров1апки боујека. Ро роз1ес1с1ћ тис1гоз1оушћ 1 пагауоз1оушћ 2папоз41. Мар^зао ЈЈг. А. Кг2ап. КнЈ1^а I. 2а§;гећ, 1874. 8. Стр. X. н 289. Цена 1 Фор. 20 новч. ТгЈ§опоте1г1Ја гаупа 1 з&пбка. №ар1вао Бг. Ма1. К1. ТЈћПг. 2а^гећ 1874. 8. Стр. 108. Цена 1 Фор. 10 новч. М1 к 1 о а 1 с. АПз1оуешзсће Рогтеп1ећге 1П РагасПгтеп гпН Тсх(еп аиз §1а§Јо1Ш8сћеп (ЈиеПеп. Агк1гее Шсћагс!. ЛУепсПзсће \\ т атк1егз1ис11еп. 2иг Киш1о с1ег Баиз11г ипс! с1ег ЗогћептгепЗеп. МН Но1хзсћп1иеп ипс1 етег еШпојр-ар ћјвсћеп Каг1е. 8 (;ии §;аг(:, ЈиПиз Ма1ег 1874. Вгоскћаиз. СопуегзаНопз - Ц|ех1Соп. XII. ит^еагћеНе^е, уегћеввеПе ипс! уегтећг^е АиДа џг. V о П в Ш ш Л ј * 1 п 15 БапЛеп. 1. НеЛ 30 кг. *) Умоливамо све издаватеље, да нам од сваке књиге, коју иа свет издаду, по један примерак пошљу, да би тич ова библиограФија била шго потпунија. Ур.

Власник и издаиалац Јован Сте#ановић Виловеки. Одговории уредник Срећко Мајер. Штампарија Јерменскога Манастнра. Сајдла и Мајера у Бечу.