Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св. 3.

86. Питала корњача корњачу : Што ти би, те се превали? — Овако ти је, кад се што у преши ради. 87. Питао агу чипчија кад је сио да руча: Смијем ли се ага прекрстити по моме закону? .— Јок! ако трпим твоје крштење, не ћу твој крст. 88. П итали Црногорца: Како ти би у которску тамницу? — Проста и благословена турска сабља. 89. Питао побратим побратнма: Колико има у ваше мјесто магараца? — Двоножније не зна се број, а четвороножни зна. 90. Питали овце: Ко вам је највиши душманин? —■ Вук и метиљ. — А пријатељ ? Чобан и пас.

Јеврем Грујић. (В. лик на стр. 49.) У Србији — српском Пијемонту мало је људи, који су у народу тако иопуларни, као што је Јеврем Грујић. Његово знање и поштење, његов либералан правацу јавном јкивоту, коме је увек веран остао, народ је свагда високо ценио и поштовао, па и последња народна скупштина у Београду одликовала га је особитом почашћу, изабравши га за свога потпредседника. Јеврем Грујић родио се 27.октобра1829. год. у селу Доросави у округу београдском. Дед му Грујица беше јунак на гласу, и војујући противТурака буде рањен наКарановцу. ОтацГрујићевПантелија био је началник среза колубарског. Као сва деца у оно доба уСрбији, тако је и Јеврем Грујић најпре чувао стадо, па кад је за школу дорастао, а он оде г. 1841. у Београд, где је свршивши ђимназију са најбољим успехом, слушао две године ФилозоФију, а за тим правне науке. Док је слушао филозофију склопе тамошњи ђаци дружину, која је са ђачким друштвом у Пожуну иПешги удописци стајала. Неко време био је он у гом друшгву тајник, а за тим потпредседник и председник. Дружина изда год. 1849. одабран рад својих чланова укњизи „Невен слоге", међу којима се и рад Јеврема Грујића налази. Свршивши науке уБеограду, буде као одличан ђак о државном трошку послан на страну, да се у иравној струци усаврши. Год. 1848.био је на мајској скупштини у Карловцима, а одатле оде на Крагујевачку скупштину, и ту он напише познату молбу од 17 округа Србије на кнеза, да се рок скупштинског сазива утврди, и да се порта не плеће у српске послове. Доцније је Грујић продужио науке у Хајделбергу и у Паризу. Год. 1853. изда броширу лЈужни Словени, или Срби, Хрваги и Бугари" на Францеском језику, да би запад боље упознао са нашим крајевима, но она буде забрањена уАустрији, а узапћена у Србији. 'Гадања српска влада одузме му стипендију и иозове га кући. Ту га проФесорско тело изабере за проФесора на једно упражњено место, ал влада тај избор не потврди, и забрани му да нрактикује у Србији. Ва тим оде у Париз, а год. 1854. добије службу у канцеларијн правне секције. Год. 1855. ностане члан друштва српеке словесности. На св. Андрејској скупштини 1858. играо је Грујић важну улогу, где је од скупштине био за секретара изабран. Кнез Милош понуди му председништво у министарству, но он се гога не прими. Милош га је у два маха гонио, и једном га хтеде и из земље изагнати. Но син Милошев, кнез Михајило ступивши на престо, наименује га за министра правде год. 1860. После познате министарске седнице од 16. јуна 1861., у којој је Грујнћ бранећи независност судова дошао у колизију са министром унутрашњих послова, који је искао да судови под његово

министарство потпадају, — носле те бурне седнице, иступи Јеврем ГрујиК из министарства. После неког времена постане члан највишег суда; и кад оно полиција затвори све чланове тога суда , што ослободише 36 политичних окривљеника, међу њима би н Грујић затворен у касарни Карановачкој. После загвора, живио је Јеврем Грујић у Београду као приватан човек. Год. 1866. био је на омладинској скупштини у Новом Саду, и те исте године хтеде да покрене полигичан лист у Београду, но влада му не допусти; идуће године буде изабрану варошки савет, но министар гај избор не потврди. Год. 1867. буде једногласно изабран за председника друге омладинске скупштине у Београду. За време регенства буде наименован за заступника српског код порте у Цариграду. Данас живи Јеврем Грујић у Београду као државни саветник. Јеврем Грујић је редак поштен карактер, научен и изображен човек, велик пријатељ либералних установа и свога народа. Докле год Србија буде имала такових синова, као што је Јеврем Грујић, дотле ће за цело и напредовати, а ми се с пуним правом надамо, да ће народна скупштина, којој је он потпредседник, продуживши свој рад о св. Сави, поћи путем св. Андрејске скупштине, који једино води спасу и срећи српског народа.

Црногорка чека драгога. (К слици на стр. 53.) Славни чешки уметник ЈарославЧермак, чије се име данас слави у целој Јевропи, стекао је велике заслуге за народ српски. Пун љубави и одушевљења занаш народ, путовао је више пута по Далмацији, Црној Гори и Херцеговини, где је више година боравио проучавајући живот, обичаје и ношњу народну; својим очима гледао је у Херцеговини зулум турски и патњурајину, сам је био сведок при устанку херцеговачком год. 1863, и бодрим оком свуда је пратио све оно, што му је као сликару нужно било, па је онда са својом уметничком кнчицом насликао поједине моменте нз живота народног, тако живо и тако верно, као што само он уме. Те своје уметничке слике изложио је у великим варошима, и с њима је у гледачима пробудио љубав за српски народ, а мржњу и огорчење за зулумћаре и силеџије гурске. То је заслуга Чермакових слика, за које, иначе строги, непристрасни критичари најлепшу пресуду изрекоше, а коме и познати непријатељи свега онога што је словенско, не могу да муодреку ванредни таленат. Међу сликама из црногорског живота, заузима без сумње једно од првих места слика: Црногор ка чека драгога. Да ли је нужно ту слику описнвати? Не, јер она нам и сама на први поглед казује, шта она управо представља. Највећа је слава сликарова, када гледачи не требају дугачких описа да знају тек шта слика представља, него када на први поглед схвате, а то је норед свију осталих највећа уметничка слава Чермакова. Сењ и Река. (К сликама на страни 56. и 57.) Убившој оточкој регименти, укојој живе близу40.000 Срба, најзнатнија су места Оточац, Бунић и Сењ. Оточац је истина мала варошица, но „штабно« место о гочке регименте, те су се у њој као у центруму трговина и занати прнлично подигли. Бунић је врло мало место но чувено са своје велике и лепе јасенове шуме, коју је јунак седмогодишњег рата,

Фелдмаршал Лаудон засадио, кад је тамоурегименти као мајор служио, пре него гаго је седмогодишњи рат букнуо, и коју народ тамошњи и данас још п. 1аудонским гајем" назива. Сењ (2еп§§) је од та три места најзнаменитији не само због свог лепог природног положаја на мору, и због свог малог пристаништа, него и због своје трговине, где се из читаве околине природни продукти: храна, мед, вино, со и дуван доноси, па се ту већином за трговачке куће у Реци и Трсту продаје. Сењ са својих 4000 становника има католичку богословију, ђимназију, реалк} 7 , наутичну школу и више нижих школа. У Сењу је столица католичког владике, где има више њихових цркава, од којих је најзнатнија саборна црква. У њему живе истина мало Срба, но имају своју цркву и своју општину, која потпада под епархију горњокарловачку. Река(Гште)је једна од најлепших нриморских вароши на обали јадранског мора. Река је слободна краљевска варош и главно место жупаније речке, која осим ње има још два слободна пристаништа Бакар и Краљевицу. Река се састоји из старе и нове вароши и има 15—18.000 становника; она лежи у полуокругу на морз*, те с тога врло дивно изгледа, кад се човек њојзи на лађи приближује. Около ње дижу се планине, а на једном голом брду, које се Трсат зове, налази се Францишканска црква и некадањи Франгопански дворац, са којега је врло леп изглед на обалу Истрије, на Монте-маџоре и на кварнерска острва. Река је седиште жупанијске власти, судске табле и других државних звања, а осим тога, ту је и седиште трговачке и занатлијске кбморе. Од цркава и капела најзнатнија је католичка св. успенска црква, налик на Пангеон у Риму, и црква св. Вида особито лепо сазидана, имитација цркве Маг1а (1е11а 8а1и(;е у Млецима. Осим тога красе Реку и друга лепаи укусна здања, као касина са позориштем, варошка кућа, негдашња раФинерија шећера, и друга здања. Река има ђимназију, кадетску и наутичну школу, више нижих школа, осигуравајуће друштво, и много других опшгекорисних завода. Осим краљев. угар. Фабрике за дуван, има више Фабрика, које своје чувене производе далеко у иноземство продају. После Трста је најзнатнија трговачка варош, која посредује трговину између Аустро-Угарске и Америке, те због тога се налазе у Реци конзули разних држава. Ово је место знатно још и с тога, што се у њему граде бродови. У новије доба саграђена је желЈвзница до Карловца, која је од велнке користи по речке становнике. У Реци има приличан број Срба, који имају онштину и цркву на лепом месту близу мора; као сењска, тако и ова српска општина потпада под дијецезу горњокарловачку. Развалииа двора принца Еужена. (К слици на страни 61.) Можда ни један град није прегрпео толико крвавих битака, као Београд. Ни један можда није тако лоше среће био, да му упорнн непријатељ скоро све знаменитости у прах претвори, као Београд. Бесни Турчин варварском руком поруши споменике из славног доба независности српске, да га не подсећају на препаћене горке муке при освајању, и да у срцима раје не распаљују чезњу за ослобођењем. Па и саме споменике из доцнијег доба постиже скоро иста судба. Они нас данас само још у развалинама поздравл>ају, и сведоче нам само силна недела турска. Међу њима је без сумње најотличнија она на Дорћолу од принц-Куженовог двора. Но од куд принц-Еужен у Београду?