Србадија

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 6.

никад преко године не долазе у цркпу. — По прича ној, кнд свештеник изиде са ссетим путиро« и иричешћем на царске дпери , и по што рече: ,,со сшрахом, божијим и с вјерпју аригтуагше", сви причесници при туие, нрво мушки, на женски, пуштавајући вазда млађи старијега нред собом. нон им рече: клекните сви, и говорите оно. што ја говорим: „вјерују госаодп и исаовједују" и т. д. па иза ове одма иастави другу: ,,вечери твојеја шајнија, днес сине божи аричасшника мја ирими" и т. д. Дна ђака са стране двери Дј»же од иутијера иокровац испод браде и иутира свакога причастника, да не би освећена честица иа тле ианула, а трећи свакоме ио што се причести, дава по једну наФору. Ко гоћ од гредовијечии л»уди или жена отиде иа летурђију, у којој му драго цркви, не ће ни воде у јутру попити, колико ни оно југро, кад се мисли причесгити, него чека нафору, и многи понесу дома по двије—три у крај од Фацулета завјепе, да их шјутри дан даде па штесрца кутњиј чељади, који нијесу могли поћи к цркви. Највише се народ сакупл^а по манастирима о Богојављењу, кад се закрIи 1)а водица. 11 на ови дан, сваки ће побожни чекати, без даће н воде пити, док приспије ађиазма, па да од ње пије.*) По свршетку летурђије, водица се закриН.а, на кад се закрсти водица, најприје ЛЈудп, па мушка ђеца, иа најпотле жене приступају, те из једпе чаше пију по мало ађиазме у три одушке, за зиак светог тројства; а док се народ обреди, све ђаци пију тропар иразника: ,,Во јордање крелишајушшу сја", и т. д. Сваки домаћмн донесе '■обом по једну малу цаклеиу бочицу, те је напуни освећене воде, понесе је кући и објеси под нконом — ако је има — коју раии у кући све до другога водокршћа, и др?ки је с иајвећим страхопоштовањем. Народ друкп за то ову ађиазму иреко све године, да се у вријеме нужде бонак шњоме причести, ако не би могао приспјети свештеиик, а друго, да би се дијете слабо родпло, па да не би без крста умрло, то га с ађиазмом поштрапћу, нађенувши вазда мушкоме име „Јован", а женскоме „Марија." Сви путници и.1 п радници, кад у јутру помоли сунце. ирви Не оставити своју радњу, а иоследњи зауставити се, па окрене се к сунцу. скиие капу, прекрсти се и рече: „Сунце на исток, а јаки Бог на помоћ." Умре ли у једиом селу или вароши чојек или жена, исма тога чељадета који може ходитп,(само мушки, а пикад женски) да не 1>е мрца од куће до гроба поиратити и пред црквом чекати, све до*) Ађиазча зоиу нсто и по Цриој Гори и Бокн Ко горској освећену воднцу, која менн се чнни —сиада од грчкога „агиос азма" света вода; а мјесто „Богојављеље» зову: »нодокршће."

клен га укопају, па сваки рече: Бог ти душу помиловао! У свему путу, све чојек чојека измењује, носећи мрца уносил>а, којег овђен зову „мртвачки одар", тако, да свакога по мало допане носити га. Отац сина, син оца, брат брата, (или ако ови нема два најближа у роду), дужан је мрца положити у гроб, па кад га положе и изиђу, онда свештеник прелије мрца уљем из црквеног кандила. Нигђе овамо не копају мрца у сандуку, но вазда у ленцуну замотана, озидавши два са стране дувара од по лакта висока, па преко њи и мрца удре пријеклопнице (плоче), а онда земљу, па велику плочу врх земље, а врх главе — ко може потрошити — камени крст, и на њему запишу, ко је и кад је умрво. Мртвац је сваки укопан образом спрамо истока, јер народ вјерује и каже, да ће сваки на дан страшнога суда, из гроба устанути и у исток погледати, ђе ће виђеги Исуса Христа, ђе на престолу шједи, и около њега сва сила анђелска, херувимска и сераФимска, да свијету суди. (Свршиће се).

Нови српски сребрни иовци. Све до најновијег доба није се позитивно знапо, да ли су стари сриски владаоци, осим бакарног и сребрног новца, и златан новац ковали. Пре кратког времена издао је вредни археолог и нумизматичар проФ. Сима Љубић у Загребу своје ваљано дело: Опис југославенских новаца, укоме је осим осталога обелоданио н један златан српски новац цара Урогна, који се налази у збирци надвојводе Сигмунда у Бечу. Не прође за тим дуго времена, а чувени наш књижевник Стојан Новаковић изнесе на јавност у српском Ееуие с1ез с!еих тошЈез — у пОтаџбини" још четири до сад непозната златна новца, краља Милутина, цара Душана, краља Вукашина и кнеза ,/1азара, које је за своју збирку набавио млади српски владалац кнез Милан. Тиме је сада доказан један веома важан ч>акт из старе српске повеснице, чему се ми од срца радујемо. Четир је стотине година од оног доба прохујало, од како је кован последњи српски новац подСтеваном, сином'БурђаБранковића, а ове године на Цвети, уведен је у течај, са скромним раепиеом министра Финанције, научењака Чедомиља Мијаговића, нов српски сребрн новац кнеза Милана М. Обреновића IV. За своју сребрну монету примила је Србија начела и определења новчане конвенције, која је 23. децембра 1865. год. у Паризу мећу Францеском, Белгијом, Нгалијом и Швајцарском закључена и којој су Грчка (1. јануара 1869. г.) и Румунија (14. аирила 1867. г.) приступиле. Основна јединица српске сребрне новчане системе је динар. Његова је вредност 100 пара (динарског течаја.) Његова Финоћа, те;кина и размере (димензије) оне су исте, које има Франак у напред споменутим државама. Метална смеса има на 1000 делова 835 делова чистог сребра, а 165 делова бакра. Толеранција ирописане Финоће је 3 00 / 00 на ниже или на више.

По закону који је 30. нов. 1873. год. у Крагујевцу вотиран, дели се српски новац на полудинаре, динаре и дупле динаре. Полу-

динар вреди 50 пара (динар. течаја), а тежак је 2'Д грама. Динар вреди 100 пара пор., а тежак је 5 грамова. А дупли динар вреди 200 пара пор. а тежак је 10 грамова. Пречник полудинара има 18 милиметара. „ динара „ 23 „ г дуплог динара „27 „ У динарских полутака стоји на једној страни (аверсу) лик кнежев с натписом у наоколо: „Милан М. Обреновић1У.књаз српски." На другој страни (реверсу) „50" а испод овог „пара" окружено венцем од лаворова и храстова листа са затвореном круном горе на саставу, а годином доле у венцу. У комада од целог динара: на аверсу лик кнежев и т. д. као и горе; на реверсу „1" испод тог „динар." Около венац са затвореном круном горе и годином доле. У комада од 2 динара: на аверсЈ као и код полу- и целог динара; а на реверсу тако исто, с том само разликом што број '/ 2 и 1. број 2 замењује. За сада ће се од динарских полутака исковати 2,000.000 комада, од целих динара 3,000.000 ком, а од дуплих динара 1,000.000 ком. свега дакле 6,000.000 ком. Приликом пуштања у циркулацију овог новца, побијена је вредност сада оптичућег ситног страног сребрног новца, да би се из течаја истиснуо, и одредиће се рок после којег се стран ситан сребрн новац не ће више на државним касама примати. У првој рачунској години која дође, пошто се половина срп. сребрног новца у државну касу прими, престаје рачунање на порески н чаршијски течај на државним касама, и сво државно рачуноводство удесиће се на динаре, као једини законити течај у Србији. За трговачки и у опште приватни саобраћај остављају се још гри године, после извршења ове измене у државном рачуноводству, укојима ће се моћи још по старом чаршијском течају рачунати; но по свршетку треће године све трговачке књиге мораће се водити у динарском течају. За олакшицу рачуна и за упутство, како се вредности из старог течаја (пореског или чаршијског) имају преобраћати у нов динарски течај, издата је нарочитим законом таблица, по којој ће се прорачунати сви рачуни, обвезнице, менице, бонови, полице, уговори, еФекти и т. д. који су по старом течају издати. Ми овај нови сребрни новац младог владаоца Милана М. Обреновића IV. поздрављамо са жељом, да унесе срећу и благостање