Србадија

Св. 6.

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

143

Јдарати на бесне аге, онда еусережани ишли на чеду војске. У шерег није могао свакн доћи; обично су бирани из села што су на међи најбољи и најсрчанији момцн. Плаћа им је била месечно пет немачких гроша, толико колико четврт Форинте на кремење. — 1850. године умножио их је бан Јелачић на 400 у свакој регименти. 1857. год. добише п Моп(;игзраи8с1за1е и по 18 Форинага годишње. Обрштар Бенко је одмах униФормисао био I. банске сережане у некакве сурке са црно-жутим трацима и чизмама, али чим он 1859. године оде, престаде тај „униФормирунг". 1857. године добише место својих џевердана олучене царске пупше с бајунетима. 1859. године хтедоше од њих начииити коњанике и нослаше им мађарске хусарске ОФицире, да их уче хусарији, али то престаде одмах 1860. године. 1866. године повео је сваки граничарски обрштар по тридесет сережана са собом на војску као неку »БеЉ^агЛ-у". А сад? — хеј! сад је тај остатак јуначких витезова старе крајине спао на иолицију и Фиианцнју. * Слика сережанског обербаше*), коју у овом броју доносимо, представља нам не само тип и верну ношњу сережанску, него уједно и лик ваљаног обербаше Васе Вукићевића. — Оисеродио у костајничкој покрајини у селу Растовцу од српских родитеља. Његово дегинство запамтило је још оно лепо патријархално стање у очинској кући, кад је пошао у немачку школу, да се ту приправи за крајишку службу. Кад је дорасгао, стуиио је 1840. године у крајишку војску. 1848. и 1849. године војевао је као десетник и водић у Италији, и ту је одликован за своју храбросг сребрном колајном I. реда. После 1851. године код Оломуца добио је од руског цара Николе ред „свете Ане" пегог степена. 1856. године ступи Васо у шерег и био је вођа (обербаша) сережански, што му је свагда као ночаст важило. Њему је гај избор у сережане у толико више годио, пгго му је иза омраженог „телећака" милија била српска ђечерма, а нза шоце богме поносигије је оружје две кубуре (мале нушке) и ханџар у пусату, а дивна диљка о рамену! Особито му је пак ту лебдило пред очима оно сгаро јуначко доба, кад су некада Срби у Банији тако српски оружани крочили пред Турчина .... Али су му крвави рагови истрошили Физичну снагу, те је морао ради свога здравља ићи у разна кунатила, но не иађе лека. Васа је својим именом и жарким родољубљем оставио својој деци и народу аманет: да бу&у Срби! Руска сељачка куиа и мисирска зграда на светској изложби у Бечу, (В. слике на стр. 128. и 129.) Свако ће се још живо сећати свегске нзложбе у Бечу 1873. године. Ко је год био иа изложби, тај је нашао много ствари, које су га занимале. Вечка изложба била је до данас од свију најсавршенија; беше вам то огромна слика целога света. Научењак, уметник, вештак, трговац, Фабрикант, занатлија, земљеделац, сваки је нашао ту богата материјала, да проучи своју струку и да сравни стање развитка своје струке у разним земљама. Осим стручних група и појединих предмета, било је ту и таких, који су све посетиоце изложбе без разлике занимали, а Обербаша или оборбаша је у рангу наредника и најстарији вођа сережански; иосле његаје долазио »унтербаша« у рангу поднаредника, а за тим »вице-баша" у рангу десетара, Народ је у крајини, иунтер-« и »вице6а шуи увек звао харашбашом.

наиме етнограФСки део изложбе беше предмет општег интересовања; ту су биле представљене оеобине скоро свију, па и најудаљенијих народа. Многе намешгене куће из разних земаља, биле су расејане по големом простору изложбе. У тим кућама беше намештај дотичног народа, а уједно беше у њима на углед стављена њихова народна ношња и кућевна нндустрија. Између свпју такових кућа најинтересантнија беше руска сељачка кућа, а међу зградама веома красна зграда мисирска. Руска сељачка купа беше смештена на нсточној половини изложбе, десно од ротунде, идући оријенталној групи. Кућа је била сва од дрвета саграђена, а искићена са лепо бојадисаним резотинама. Унутра беше руски намештај; домаћин и домаћица — Рус и Рускиња, примали су госте своје, који су долазили да виде у каквим кућама живи руски народ, какав му је намештај, а каква кућевна потреба и ручна индустрија. Беше та руска кућа на изложби верна предетавница осталих кућа у Русији, и чим је човек у њу ступио, одмах је морао помислити, да је тамо где год у Русији. Међу силним зграда.ма појединих земаља на светској изложбн у Бечу, заузимала је мисирска зграда нрво месго. Вице-краљ мисирски није жалио новаца, кад је тузграду дао зидати, јер је врло солидно и вешто саграђена. Још из далека упадале су у очи сваком гледаоцу високе куле мисирске и привлачиле су га гамо на исгок, коју је за цело и вредно било видеги. Миеирска зграда беше сазидана у чисто оријенгалном стилу; зидови и данас још изгледају као да су од мермера, но они су с поља са кајом помешаном с гипсом украшени, и чак до врхова кула са фином скулптуром ншарани. Доксати, балкони и прозорн са решеткама, као и сав унутарњи намештај израђен је са свим верно по миснрском начину. Зграда, која и данас још на свом месгу стоји, има много соба, харем и малу џамију са веома красним кубетом. Поред зграде је мали врг, а за тим стаје, у којима су за време изложбе мисирске домаће животиње биле изложене. Ту велику красну зграду са њеним стајама, поклонио је вицекраљ мисирски престолонасљеднику аустроугарском РудолФу. Слике из Италије. (В. слике на стр. 133. и 137.) У четвртој свесцн лСрбадије" упознали смо наше читаоце са чувеним илустрованим делом „Итплијом", које излази на немачком језику у Штутгарту, накладом Ј. Кнгелхорна; том приликом донели смо две слнке из тог красног дела: Пече у Риму, и Маркову пијацу у Млецима. Веома интересантан опис трију чувених књижевника, и ванредно лепо израђене слине првих уметннка, које то дело красе, обратиле су пажњу читавог нзображеног свега на пИталију«, која данас у том жанру стоји усамљена на нивоу књижевности и умегности. До сада је угледала света само прва половина гога дела, и већ се превађа „Италија" на Францескн, инглески, талијански и шведски језик. Ми ево опет доносимо две слике из тог илустрованог дела: Улазак у плаву пећину, и Пегрову цркву у Риму. У средиземном мору, јужно од напуљског залива уздиже се бреговнто ос-грво Капри, које је због својих стрмих и ћошкастих стена скоро неприетуначно. Сваке године у сентембру похађају многн пугници то острво, због његовог дивног положаја и далеког погледа на море. Капри има много лепих места, која је вредно видеги, а од гих

је најлепша илава ие&ина (§тоКа аггига), која је год 1826 пронађена Улазак у плаву иећину висок је четир сгопе од морске површине при мирном времену, а сама пећина дугачка је преко 100 стопа, а 50 је стопа широка. Вода је у пећини од горњег камења са свим плава, а путници, који су ту пећину видели, приповедају, даје ретко где у природн видети тако лепу плаву боју, као што је у гој нећини, која се отуд и назвала илака пеИина. Измеђ 364 цркве и капеле у старој вароши Риму, најзнаменитија је црква св. Пешра (8ап Р1е1го т Уа^сапо). Цар Константин и Јелена зидалн су на гробу св. Петра једну базилику, у којој је папа Лео III. крунисао Карла Великог. Кад је та црква опала, да је папа Никола IV. са свим срушити; 18. априла 1506. положен је темељ новој цркви св. Петра, коју ми данас доносимо. После Браманте, који је зидање цркве отпочео, зидали су је више њих неимара, и то РаФаил до 1520; Перуци до 1536., и Микел Анђело од 1546—64 , по чијем је плану под Сикстом У. кубе подигнуто. Под главним олгаром, баш у среди под кубетом леже кости св. Петра. Црква лежи на висини, а тако ју и слика на стр. 137. представља. Уметник .1индеманФромел снимио, ју је из „виле Богја РатбН" те се тако остале цркве и куће у Риму не могу видети. На Дунаву од Пасаве до Беча. (В. слике на стр. 140. н 141.) Дунав је после Волге највећа река у Јевропи, највећа и најлепша. Кнез Херман Пиклер Мускау, који је врло радо и много Дунавом путовао, писао је веома много о њему и о легшм и знаменитим пределима, са којима су дунавске обале окићене. Он вели на једном месту: Дунав је река, којој предстоји велнка и значајна будућност, и с њом ће се подичити свеколика Јевропа. Корист је те реке врло велика н иеизмерна по све оне државе, кроз које и покрај којих она протиче, а пгго се њезине лепоте тиче, то можемо слободно рећи, да јој у читавој Јевропи равне нема. И заиста је тако, јер Дунав и Рајна, то су две најглавније и најлепше реке у срцу Јевропе. Дунав у свом горњем току није баш тако значајан. Малени брежуљци и плодне долине и равнице, шумовита места, то је све што се на његовим тамошњим обалама налази А по где-где уздиже се и по гдекоја варошица и по који историјски зиаменит замак, као што је стародревни Улм, са својим узвишеним околним тврђавама. Тек нспод Инголштата добија околина дунавска ленши изглед, а код Велтенбурга већ јој је карактер величанствен: стрме кречне ст»'не дижу се у висину, а тиме у неколико спречавају реци ток, док се опет ниже не укаже красна равница. Код Регенсбурга већ се опажају повисоки брежуљцн покривени шумама, нлодна поља, раштркане развалине од тврђава и замака, а то су све лепе слнке, које путника у тој околнни окружују. Од Регенсбурга до ДонауштауФа и Валхале врло је лен изглед, али на скоро нестане, па гек испод ДегендорФа где Изар утиче, појаве се брда и с једне и с друге стране Дунава, н све до Пасаве су красни и бајни предели. Овде се сутнчу Дунав, Илц и Ин уједно. Из1 мед на Паеаву врло је диван. Варош са својии миогобројним торњевима лежи на једном острву, које Ин н Дунав сачињавају,