Србадија

Св. 9.

203

„ЈГјена л' ти је у Алаге љуба „Што с' оно чује? да л' звона звоне? „Ој доћи, дођн драгане! „Ој ћевојко да би моја била, „Не би дуго по горн ходила —• „Ој ђевојко душо моја, По чем сам ја душа твоја", аа од варошкијех, женскијех, краљичкијех, жетелачкијех и сватовскијех пјесама могао добити лијепи материјал за иародиу сриску оиеру? Пробајте господо композитери, па ћете виђети, да ће вам бити благодариији посао, него оиај што га сад радите. С чим је стекао Корнелије Станковић своју славу и своје гријумФе баш и усредБеча? Зар иије чисто сриском и срнском уву најнрикладнијом црквеном музиком? Како Србии воли народну музику, и како га ова ободрава, показаћу свијету са слиједећом приповијегком: У рагнијем годинама било је тешкијех маршова ц доста оскудице. Наши српски граничарски војници марширали су ђекад и гладни и жедни по највећој жеги по 4—5 њемач. миља узаманице. На челу колоне је музика свирала обичне маршеве, тобоже да ободри војнике. Али они томе ни мукајет, ма да је то била и „Кгбпип^зтагвсћ" из Мајерберова пророка или »НосћгеибКсс!" из Лохенгрина, дапаче смегала им је музика у разговору и чуло се је: „е шта шу — само мачиИе гњаве." Ђекоји обрстар знао се је досјетиги, па зановидио „капелмајсторуда засвира какав народни марш. Чим се чуше први гласови, а да видиш чуда. Нестало у један мах и умора и псовке. У читавој колони зачу се у један мах весело ујују! Ја мислим, да сам досга казао. — На свршетку још једну о тексту или „ШзгеМо." V Ненародан и незграпан либрего ђекад упропасти сву оперу. Либрето мора бити, чврсша злашна жица, на коју састављач ниже свој драгоцјени бисер. Либрето мора дисати народнијем шаром и народнијем духом.

0 постанку човечијег рода. X Б К Е Л. Друго предавање. Пошто смо у пређашњем предавању дошли до опће увиђавности, да се наука о иостанку исто тако може на човека применити, као и на све остале организме покушаћемо да у овом нредавању решимо особено питање, какав положај заузимачовек у стаблу животиња. Ту ће нам опет бити на руци с једне стране индивидуална и палеонтолошка историја развијања, а с друге стране сравњујућа анатомија. Што се више два сродна организма слажу у ембриолошком и налеонтолошком развнјању им, тим су више „по крви" сродни, тим се више приближују једно другом у Филум -у животињском. Већ напред споменусмо, да све животиње можемо сма грати као десценденгне(потомке) шест или седам разних Филум -а; а ти филуми у главном одговарају гипима (гранама) животињског царства, као што то и изрекоше Бер и Кивјер. Бејаху то Филуми или стабла кичмењака (УеПећга^а) мекушаца (МоЈивса) зглавкара (Апћгорос1а) звезданака (Есћтос1егта) црви (Уегтеб )''и биљних животиња (2оорћу*а). Опћи, првобигни корен ових шест животињских Филума, то је група праживотиња (Рго*огоа)или нрабића (Рго(Ј81а). Овај

најстарији корен можемо замислиги као најпростији, што се само замислити може као комадић протопласме (ТЈг8сћ1е1т) без структуре, без облика — једном речи као монер. Најстарији монери, што изгледаху као жив комад протопласме, шта више, који не достигоше облик ни најпростије ћелијице —- могоше само прастварањем или помоћу „ОепегаНо ждшуоса" постати. Од ових шест или седам Филума у животињском царству, за нас је најважнији филум кичм ењака ( Уег^ећга1:а), јер је човечији род гранчица овог стабла. У Филуму кичмењака разликоваху досад природњаци обично четир класе: рибе, амФибије, тице и сисавце, у које и човек спада. Али ако генеалошки сравнимо разне групе кичмењака, и ако покушамо да за њих саставимо Филум на основу науке развића и сравњујуће анагомије — добићемо ових осам класа: 1). Асгагпа, т. ј. оне, што немају лубање; 2). МопоггћГпа, т. ј. оне што им је нос непаран; 3). рибе (Р18се»); 4). Ојрпеи84а (СигсћВасће гмазеви); 5). АмФибије (АтрћЉ1а); б). Пузавци (КерННа); 7). Тице (Ауез); 8). Сисавци (МаттаНа). Прва класа, т. ј. класа Акранија (безлубањаша) заступљена је једном једином животињицом; и та је тако несавршена, да је Палас (који ју је и открио) држаше за несавршеног голог нужа. Ова је врло знатна живо гињица, живи у морском песку а у разним морима н. пр. у источном мору, у средиземном мору (Напуљ), а зове се ланцетица (АтрћЈохиа 1апсео1а1;и8). Та ти нема главе, па дакле ни лубање, ни мозга као други кичмењаци, које с тога лубањашима (Сгап!о!:а) зовемо. Та класа што је ланцетица чини, може се назвати и Р|ер1;осагсПа (срце као каква цев), а према томе сви кичмењаци што имају централизирано срце: РасћусагсИа (срце као каква кеса), С поља изгледа као ланцетаст лист (отуд је и име добила), који је или без боје или се црвенкасто светлуца, а полупровидан је и велик два палца. А да је ланцетица, нри свем том што нема главе, мозга, лубање, срца, ипак кичмењак — доказује кичмена мождина, и хрскавичав прут, шго исподње лежи (Сћогс !а (^огзаПб). Оба ова врло важна органа, кичмену мождину и хрскавичав нрут, имају само кичмењаци, а све друге животиње тога немају осим морских шкољака (АзмсНае). Један род (^епиз) ових шкољака то су Тигиса(;а, а ове су најсродније с кичмењацима. Па и код човека, као код свију других кичмењака, састоји се нутарњи скелет само из овог хрскавичавог прута и централног нервног система (где нревлађује кичмена мождина). То је наравно у најстаријем добу човечијег ембрионалног живога, а доцније пак мозак протера горњи крај, и лубању око њега. Ланцетица ће дакле довек остати на најнижем ступњу развића, што се образовања најважнијих органа тиче, дочим осгали кичмењаци све те разне ступње ембрионалног им живота, брзо нројуре. Очевидно је ова ретка животињица носледњи преостатак какве класе кичмењака, што је обилато развијена била у врло раном добу земљине повести (још пре силурне перијоде). За цело је била несавршена, па баш за то, што не имађаше чврстих делова, не можемо да је нађемо у петреФактима (окамењеним остатцима). Заиста су међу њима „праочеви" осталих кичмењака, лубањаша, што се тек доцније из њих развише. С особитим пошговањем дакле морамо посматрати ову животињицу, јер међу свим живим створовима само нам она може, ма и нешто тамно, разјаснити, какви беху наши претци — силурски кичмењаци! Друга класа кичмењака истина, високо се над првом вије, али ипак је голико

заостала за рибама, да их не можемо, као што се го обично догађа, к овима рачунати. И овде има врло мало врсти или специја, као: лампрети (Ре^готугоп^ез) и Мух1по1с1е8. Оба се врло радо једу, а и сродна су. Код свију других лубањаша, састоји се нос из две парне половине са сгране, а овде из једног јединог, непарног средњег дела, и за то се цела класа може назвати Монорхинима (Цпраагпавеп), а остали лубањаши према томе АмФирхинима (Раагпазеп). Сви амФирхини имају до три ходника у лавирингу уха, а монорхини један, или највише два. Па монорхини немају ни вилица ни особеног симпатичног нервногсистема—а амФирхини то све имају. Због тога и због многих других својстава заосташе монорхини за амФирхинима, а очевидно је, да их треба да пошгујемо као носледње преоста гке, некад многобројне класе кичмењака, шго од акранија к амФирхинима ирелаз чине. Акраније су ппраочеви«, а монорхини лочеви" амФирхина. У трећу класу кичмењака, којима се почиње ред амФирхина, спадају праве рибе (Р18се5), кичмењаци хладне крви, што на шкрге дишу. Ова класа дели се на три подкласе (8ићс1аз815) селахије, ганојиде и телеостије. Прва класа, т. ј. класа селахија или прариба садржи јонинерибе (8пиаП), морске мачке (СМтазгге), чајае (Косћеп), што све у мору живе. Друга нод-класа, т. ј. ганојида или лакориба (8сћтс1гБ8сће)беше развијена у ранијем добу земљине повести, особиго од девонске до Јура-неријоде; онда је сва мора, гако рећи, поплавила била. За тим већом чести изумре, јер већ у време креде прогераше их потомци им, телеосгије. Сад још врло мало од њих живе, као Ро1ур (;еги8 у аФриканским рекама (Нил) а Еер1с1о8(;еи8 и Агша у северо-американским рекама. По најзнатнији од ганојида, што и сад шиве, јесу разне врсте (специје) рода (^епиз -а) Асс1репзег, а поименце јесетра и кечига, што су им јаја као кавијар слагка, и моруна, чија нам бешика даје течност: „морунина бешика." Напослетку грећа под-класа риба, то су телеостије или коштуњавке, што сада огромним развићем далеко надмашише обе друге под-класе, посгадоше тек у доба креде, или бар у доба перијоде Јуре, и то из Ганојида. Овамо спада највећи део морских риба и риба по слагким водама, осим речених риба лакориба. Помоћу сравњујуће анатомије и историје развића, можемо с највећом сигурношћу поставити стабло овим групама риба. Најстарија група очевидно су прарибе (8е1асћи), које посташе из једне гране монорхина; а најстарије прарибе, као да су јонине рибе (8уиаИ), које ми према томе, и према целом њиховом строју, можемо сматрати као „прародитеље" осталих. Па и претци човекови морадоше у силурном времену бити праве јонине рибе, или бар врло сличне овима. Јонине рибе, шго и данас живе, врло се мало променуше од то доба, много мање, но све друге рибе, или у опће сви амФирхини. Осим ових директних, врло мало промењених погомака, оставише нрастаре јонине рибе из сигурног времена, и друге погомке, што се врло знатно променише. 'Го су с једне стране лакорибе, из којих посгаше коштуњавке, а с друге стране гмазеви, из којих се по свој прилици амФибије развише. Ганојиде или лакорибе воде норекло од прариба или селахија, а гелеостије или коштуњавке онет од ганојида. Грана селахија, могла биседакле назвати ппраоцем", аграна ганојида „оцем" гелеостија. Најстарије коштуњавке, трисопиди из доба Јуре, у многоме се херингама приближују, а из њих се развише све остале коштуњавке Ни ганојиде, ни телеостије не могу биги „очеви" виших кичмењака, но само селахије.