Србадија

240

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку

Св. 10.

могу. У 1859. био је он у Шапцу изабран за посланика на малу госпођинску скупштину, у исто време кад и његови политични другови: А. Стаменковић, М. ЈанковиК и Ј. Грујић беху изабрани у Београду. Ондашња влада поништила је те изборе простим циркуларом својим, под изговором, да кнез Милош неће чиновнике у скупштини. У јесен те исте године прими се он уреднишгва званичних, и онда јединих у Србији „Српских Новина;" но у гонењу које је наскоро затим постигло народну слободнумну странку, падне и он. Реакција, која је гада овладала била, није му дала да настави публицистичку радњу своју у независноме листу, који под именом „Народних Новина" мишљаше да почне издаваги. Административна власт не само да му то дозволила није, него га је и из Веограда гонила. У томе положају прими он понуђено му место директора полугимназије неготинске, а затим зајечарске, у 1860. Те године у лето путовао је он по Немачкој, Белгији и Француској, ради изучавања друштвених и политичних установа у тим земљама; а у зиму дође у Београд, где се реши да у друштву са М. ЈанковиКем и В. Јовановићем оснује самосталан и независан српски лисг, под именом „Народна скупштина". Они сва тројица заједно добију концесију за издавање тога листа, и огласе га јавно. Но ондашња влада, кад виде да се са свију сграна новоме предузећу тројице уредника топло одзива, навали да га у самој клици угуши. Под ништавим изговорима и противу закона забрани она да се издаје лисг, за који је концесију дала била. Бранећи одважно своје право, уредници пројектоване „Народне скупштине", на место да добију правицу, нађу се једног дана сви гри у тамници. По министарској заповести полицајска власт бацили их је насилнички у затвор, па им је и куће испреметала. Пошто их је деве г дана незаконито у затвору држала, спровела их је та власт суду, и оптужила на иет година затвора, мросто зато што су се у своме огласу усудили рећи ово: „ако је заиста закон највиша воља у Србији, онда ће и наше новине за цело излазити." Из таквих речи изводила је административна власт увреду и за министарство, и за државии савет и за владаоца! ! Но судови земаљски огласе сва три урадника за иотауно невине. Па опет, на протесте и жалбе њихове због учињене им неправде и насил.и, недобише они никаква * 1?довољења од ондашње владе. Мало затим министар унутрашњих дела опет је био тужио Стојана Бошковића суду, захтевајући да га казне затвором од 1'/ а год. што је у једноме догшсу у „Трговачким новинама" јавио за смрт једнога дечка у Свилајенцу, који је умрЂо услед багина шго је добио од полиције, за увреду неке капетанице. Но суди од те гужбе ослободи С гојана Вошковића. У 1862. премештен је Стојан Бошковић за проФесора београдске гимназије, а мало доцније кандидован за проФесора велике школе. Ма да је тада био добио колико треба гласова од проФесорске колегије, опег га ондашња влада нехте поставити у в. школу. У то доба изабран је он за члана срп. ученог друшгва, а у 1867. издао је своју I. књигу (стари век) историја света за народ и школу (у 2000 ексемнл.), којаје у новосадској гимназији и панчевачкој реалци за школску књигу у својена. У исто време радио је Стојан Бошковић мното у независноме листу „Србији«, пунећи ову језгровитим државоправним раснравама и политичним и књижевним чланцима. О омладинској скупштини у Београду, као и друге године у Кикинди, изабрала га је омладина за свога одборника. У јулу 1868. био је он изабран за одборника општине у Београду, а у исто време и за члана комисије, која је имала да одреди програм за научно образовање младога кнеза Милана. Те године у јесен био је Власник и нздавалац Стеван ћурчић.

члан уставног (Св. Никољског) одбора, и одночео је издавати политични лист „Јединство", са либералним својим програмом. У априлу 1869. одступио је он од уређивања тога листа, шго му се није дало да свој либералан програм доследно развија. Затим је постављен за начелника одељења у министарству спољашњих послова. У 1870. изабран је за почасног члана „Српске матице«, а у 1871. за председника одсеку за историјске и државне науке у српском ученом друштву. Ту је изнео предлог о издавању великог научног речника на сриско-хрватском и оугарском језику. Тај предлог изазвао је пажњу свију југословенских друшгава, и нослужио као предмет преписке и договора међу њима; но за тада ос/гао је неизвршен. Када се састала у Крагујевцу прва законотворна скуиштина, напнсаоје Стојан Бошковић у листу „Србији« цео низ чланака под именом пзаконотворна скупштина", у тежњи да се и са научног и практичног погледа осветли пнтања о уставним реФормама, која су се имала решиги на тој скупштини, а нарочнто питање о изборном закону и о министарској одговорности, оснивајући се увек на начелу политичне централизације и административне децентрализације (са општинском и окружном самоунривом и слободним зборовима). Значајно је што је још и тада цензура налазила за нужно, да писцу (који је био начелник миниетарства) брише и сакати мисли. Исти чланци одштампани су после у засебну књижицу, но без имена писца. У 1872. штампао је Стојан Бошковић своју II. књигу Историја Света (средњи век), са особитим погледом на историју словенских народа. Овоме делу критнка се у српским и хрватским листовима најповољније одазвила: но маџарска влада нашлајеза потребно, да то дело по српским школама у Угарској забрани. — Прошле године у јуну, уклонио се Сгојан Бошковић из админисгративне службе и ностављен је на катедру опште историје у в. школи. Своја предавања одпочео је он беседом, која је у овоме листу штампана, и из које се најбоље види, на којој се висини науке и слободне мисли нови проФесор в. школе налази. Наше слике. (В. слике на стр. 217., 221., 225., 223. и 237.) МиКа Љу(>и бр а тиК, в о ђ а х е р ц е г о к а ч к и , потомак је старе чувене српске породице, која је за ова ноледња три века дала српском народу неколико јунака, и две владике: Саватија Јћубибратића, владику најпре херцеговочког, а за тим далматинског, и Петра Л>убибрагића, кога је цар Леопод I. године 1694. наименовао за владику накрачког. Без сумње је из те породице и чувени ђенерал «/Бубибратић, који је био први Србин ђенералуАустрији, и коме је царица Марија Терезија за његове заслуге дала баронство с предикатом „од Требиња." Данашњи главни вођа хердеговачки Мића Л>убибратић родио се у Шуму у Херцеговини. Паучивши читати и писати у Херцеговини, даде га огац на науке у Дубровник, где је с особито .м вољом и трудом студирао ђимназију. Године 1857. букне усганак у Херцеговини, а Л>убибратић се одмах врати у свој завичај. Дошав у Шуму најпре запали своју кућу, и кад га отац упита, за што је то учинио, а он му рече: „нека види народ како се мислим с 'Гурцима бити," а за тим оде у манастир Дужи, где нађе Луку Вукаловића, који га радо прими. Дацније беше ./Бубибратић десна рука Луке Вукаловића, где се пера гицало, а у више је прилика показао и да уме сабл>ом махати. Мића •Љубибратић беше увек уз Луку Вукаловића, у срећн и у несрећи, те с тога је стекао велико поверење његово. Када оно г. 1863. мораде Лука Вукаловић поћи у Русију, и Л>убибратић је био у нратњи његовој, а носле

по године враге се сви за једно из Русије и дођу у Београд, где се Л>убибратић настани и ожени. Ту се у Београду бавио Л>убибратић читањем и изучавањем војених дела, а пре две године штампао је свој превод с францеског: Живогопис Суварова. Кад је овог лета букнуо устанак у Херцеговини, а он се онрости од своје, жене и оде у помоћ браћи својој. Народ га после кратког времена изабере за вођу, и он се данас јуначки бори у Херцеговини. Под његовом командом налазе се сви својевољци из страних земаља, који га због његове љубазности, пожртвовања и одважности јако поштују. Он је вођа, који пре сам трпи ма какву оскудицу, него што ће допустити, да му његови момци оскудевају. Мића Л>убибрагић је најинтелигентнији вођа херцеговачки; он говори пет страних језика: талијански, руски, Францески, грчки и немачки. Л >убибрагић јеш јомлад човек, но веома озбиљан, сталан и одважан. Пои Богдан ЗимовиЛ, воћа херцеговачки, један је од најчувенијих јунака у целој Херцеговини. Кад год је гребало стати на^биљегу и борити се с Турцима, ту је он увек први био. Код народа је из прошлих времена тако омиљен и уважен, да за његово име зна већ и најмање дете у Херцеговини. Покојни Лука Вукаловић веома га је пошговао због његовог јунагшва, а у народу се о његовој хробрости читаве скаске приповедају. Херцег-Нови (Саз^ећшоуо) је красна варошица у Боки Которској, која се данас чес/го сномиње у нашим политичним новинама, јер оданде и из Дубровника по највише стижу гелеграФСке вести о догађајима на бојишту. Херцег-Нови је стара српска варошица, насељена године 1373., и по старом обичају опасана је са шанчевима. Манастир Дужи у Херцеговини описан је у чланку: Манастири и црквеуХерцеговини. Херцеговци у заседи, то је слика која нам предсгавља, како се Херцеговци почињу бити с Турцима. Кад која чега спази Турке да долазе, а они се попну на врлети, изаберу сваки себи заседу и тако дочекају свог старог крвника Турчина. Турски зулум у Херцегопини 19. јула 1875. Ко би могао описати, ко би могао насликати све оне зулуме, које су Турци починили у последње доба? А камо гог писца, који би могао описати, камо тог сликара, који би могао насликати све зулуме од Косава до данашњег дана? . . . Српски је народ гледао, српски је народ сносио и грнио те турске зулуме, па он их је и најбоље онисао и насликао у својим песмама. Данашњи догађаји у Босни и Херцеговини не ће остати не опевани, — гуслар ће их опевати, јер народ је тамо скочио на оружје: За крсг часни и слободу злагну! а раја је листом усгала: Која глоба давати не може, Ни трпљеги турскога зулума. Турци су стари зулумћари, 'Гурци су изелице и силеџије, таки су свагда били, а таки су и у данашњем устанку. Слика коју на стр. 237. доносимо, верно нам нредставља голем зулум, који су Турци починили у субогу 19. јула о. г. у селима Драчеву и Дољанима. Обесни Турци из ненада нападну на та два села, у којима не беше скоро ни једне мушке главе, — јер ко је дорастаодо коња и до бојна копља, тај је огишао набојиште, опљене н онљачкају оба села, па их тада запале. Жене и девојке, које су се браниле с оружјем у руци, поубијају и посеку, а остале' које обесчасге, а које нак одведу у робље. Је дан очевидац који се ту у близини десио, скицирао је тај жалосни догађај, и по тој је скици наша сликарађена. —Его таки зулуми, госу јунаштва турска, но акоБог да и срећа јуначка: Друмови ће пожељет' Турака, А Турака нигде биги не ће. Тако књиге инџијели кажу. Одговорни уредник Срећко Мајер.

Штампарија јерменскога манастира. Сајдла и Мајера у

Бечу.