Србадија

284

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св. 12.

260. Питал невјеста младожену: Јесам ли ти мила? — То ти знаш. — А јесам ли ти добра? — То ја знам. 261. Питала родиља жена примаљу: Јеси ли ти кад рађала? — Не ја. — Ада кад не знаш како се рађа. нећеш ти мене бабити. 262. Питао ПриморацЦрногорца : Јеси ли ти ђелоз (ренњив) на жену? — А што је то ђелоз, али се једе али пије. А кад му каже шта је, упита Приморца: А зар немате ви тојага? 263.Питали попа, је ли се мука запопити? — Сто пута ласније запопити него једном распопити. 264. Питали пона; Зашто ви попови боље чувате ваше жене, но ми наше? — Зато што ви можете четири промијенити, а мене недају до једне. 265. Питали калуђера- Зашто вазда просите? Немојте се ни ви жениги, пак ћете и ви под старост проснтн. 266. Питао грађанин сел.ака: ЈКени ли се свак у вас? — А да како? — У иас мало ко. — Зато се и нскопасте што вас сустижу ђевоја чке клетве. 267. Питао син оца, кад је по свијету хтио поћи: Од шта ми се вал>а највише чувати? Од туђе муке, и туђе ђевојке. 268. Питао оџа попа: Виче те ли ви пои пет пута на дан с'мунаре да народ иде у богомољу? — Не ми, нијесмо луди да се утомах деремо, но куцнемо у звонце, па коће доћ нека дође. 269. П итао млад момак мајку, од какве се женске имам чувати? — Од старе ђевојке, од младе планинке., и од гиздаве латинке. 270. Питали мрнара: Каков је ваш живот? — Мучан и премучан, добро се рекло; млад мрнар, стар прошјак. 271. П итао син оца: Који је крух најмекши? — Калуђерски и Фратарскн. — А нојтврђи? — Царскн и мрнарски, на њему је седам кора. 272. Питао неко крчмара: Пошто ти је внно? Стари л>удн ни јесу никад пнтали „пошто је" него „точи механцио!" 273. П итали дијете црногорско: Како си провео ђетинство? — Од. 4. (године) до 6. чувао кокошке, од 6' до 9. јагњад и козад, од 9. до 12. шиљеж и јарад, а од 12. кад ми обукоше гаће пушку за нас, пауз планину на глас. 274. Питао турчин чобанчића у планину: Јели ти влаше пунана та пушка за пас? — Док С1ио ја и ти сами, доста би за тебе било колико је у њој. 275. Питали Марка: Који је најбољи јунак? Онн кад прегне да гине, а све што има у онај час заборави. 276. Питали сокола: Зашто вас је мање но икакви други тица? — Заго шго се ми рађамо да јуначки гннемо, а не дамрцино живимо. 277 Пнтао приморац Црногорца: Зашто ни не шиљете вашу ћецу по мору као ми нашу? -—Би смо да није ваша локва онако мека : море је невјерно поље ђе се без замјене гине. 278. Пиј гали Марка кад је умирао: Је ли ти жао свијет промијенити? — Не мене, него жалим што се након мене неће више Марка родити. 279.Питао болестан муж жену из посгел>е: Која су доба дневн? — А ђеца искрај ватре једногрли повичу: Ручања доба бабо! ако ти неможеш мн можемо. 280. Питали селанн кнеза: Од како си почео судити, кога тн је било најмучннје умнрити? — Мајку н жену. 281. Пптали кнеза: Има лн више по сибије у кућн од глади? — Има много виши. ■— Ма које? — У којој кући има више од једне жене. 282. Назвао. Турчин Марку „добро јутро газио!" а он: Ма што ће ми твоје добро јутро! Кад ја знам што мн мислиш, и што би мн ударно да можеш. 283. Напио ђерђелез алија е' пунаним бардаком вина Марку: Здрав Марко влашке фукаре мајко! оћемо ли у кан? — А Марко на-

точи леђен па: Здрав Алио турска балио! не пију јунаци вино с' бардацима но с леђеннма. 284. Питао Херцеговац Приморца: Имаш ли брата! тешко брату вазда без брата. — Да је добар брат н Вог би га — да му је за славу — нмао. 285. Пнтала мајка Марга: Јесге ли се ви два брата СМарко и Андрија) кадгоћ поинатилн ? — Умирили су нас турци, а кад немамо што дијелнти, немамо се около чега ни инатити. 286. Пнтали мужа и жену; Ко вас завадн? — Инат. — А ко вас умири? — Сами међу се. 287. Питали Марка: Ма како можеш махати с' тако тешким топузом? — Не маха се ш'њиме много но то једном, на му више нетребује мелема. 288. Питали старца: Ко је човеку најбољи друг? — Добра жена. —А који је најгори? Зла жена. 289.Питао Приморац Херцеговца; Имате ли ви телеграФ? — Не ми, и не требује нам докле има мо жена. 290.Пнгало грацко дијете црногорско: Знаш ли читати и писати? — Не ја, а што ће ми кад ме отац неће ни попнти ни калуђернти. 291. Пнтао Херцеговац Бошњака: Ј 1 чем ви розисте шјемеиа? — У хамбаре, а ви? — Ми бољи у торбицу, а тањи и тањи у чарану.

КМЖЕВАН ПРЕГЛЕД. 1. ВОЈЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА. Војничка штудија С. Грујића б. управител>а топоиивнице и артиљер. капетана У Крагујевцу 1874. — Друштвена штамнарија мала 8-на. стр. 150. 2. ПРОЈЕКТ ОРГАНИЗАЦИЈЕ В0ЈЕНЕ СНАГЕ СРНСКЕ од мајора Чолак-Антића. «Исток« 1875. бр. 31—363. МИСЛИ 0 В0ЈЕН0Ј 0РГАНИЗАЦИЈИ СРВИЈЕ, написао Паја Путник. У Панчеву 1875. штаипарија браће Јовановића 8'на. стр. 158. (Свршетак) Унутарња диоба и саетав војске. Грујић дијели земљу на 9 територијалнијех дивизија (и на 9 политичнијех војводства). У свакој дивизији има 9.120 глава н 24 топа, свега активне војске и бораца и небораца 83.000 са 216 томова. У рату долазн к тому свакој дивизијн 2030 м. = свега 18270 м. иоиуњавајуКе војске, дакле бн била редовна војска 101. 350 гл. са 216 топова. Резервне војске има такођер 9 дивизија по 5500 и 12 топова свега 49,500 људи и 96 топова. Сва дакле покретна војска изнаша број од 150,000 са 312 топова; посадне војске има у свакој дивизији 4000 X — свега 36000. Путник се слаже са дијел.ењем земље у девет окужија (само што му је име војводство зазорно и Феудално!), али будући да су његови полкови већи него Грујићеве дивизије (и да нема попуњујуће војске), то му је и сва војскавећа. Ја сам у том погледу моје назоре већ горе код стратегискијех јединица казао и само ми је чудно да Грујић једва нешто прео два топа на 1000 коњ. и пјеш. има. 8ар их Србија нема више? Издржавање војске. (Храна и ођећа.) Обадва гг. писца се држе садањег земаљског буџета т. ј. 35. мил. гроша годишње, обадвама је */з тога буџета као „ тахипит" за војене потребе, даклегодишње 10—12 мплнјонагроша. На тој основи трошио би Грујић по својој организацији 9,751.960 гроша па војску, а са остатком од 2 милијона гр. набавл.ао би оружје.

Путник рачуна трошкове своје организације на годишње 9,657.440 гр. али тај новац да се подмири „околским ирирезом" а досадашњи буџет сматра, као безусловно нужну допуну војеног вјежбања и усавршења војске. У Путннкову су рачуну свн пјеш. штопски ОФИцирн и њихови побочници пјешице, официри носе телећаке као и момци, а осим позивнијех официри неби дао ни у рату никоме илаИе нег само храну, а само иосље добивенијех бишака да се да.је награда у новцу оним одјељенма, која се одликују, а плаћа оним одјељенма, која су привремено одаслана (<1е1:асћ1г(;) па им храна сљедовати неможе. Главноме војводи треба — ако буде добар успјех — обећати после рата 20.000 талира годишње. Ја се немогу ни с Грујићевијем ни с Путниковијем прорачуном сложити. Постепено оружање било би прилично, да хоће и догађаји да чекају. Али ево већ и слијепци морају виђети, да оријентално питање јури баш рнјешењу. Зар Србији има кад постепено поступати? 'Гако исто су премалени кадри, нарочито ОФицира. Жалибоже отела је мах лажна мисао, да у рату може бити сваки оФицир, а у миру да могу бити само некоји изобрани. Ја понављам; баш у рату морамо имати добре ОФицире, јер је рат текар ирактични рад војске; ако се у миру што и погријеши, а то није од толике штетекао да се у рапу погријеши, јер ратне иргрјешке стају крви живота и слободе народне! Кадр официрски мора бити иодиуни број официра за сву активну ш.Ј. оиеративпу војску и ирве и друге класе. Нека нико некаже. дасе, чимбукне рат могу попунити официрска мјеста са вјештијем подофицирима. Ови вјешти подоФицири ће се повисити на мјеста иогинувшијех и рањенијех, а вјерујте раш ж/1,ере јако ОФицире, јер се сваком војнику казује: гађај ОФицира! гађај вођу ! Могу се приштеђети некоји виши чинотјн н. пр. ђенерали, али од полковника ниже мора биши све комалетно. Путник ми се у неколико руга, ђе сам неђе прије рекао,*) да се неможе из среског началника тако лако мајор изшесаши. Ја упркос тој рузи остајем при томе, јер сам видио то изтесавање у „једногодишњијем добровољцима." Војпичкч јеаанаш.уједно вјештнна и знаностиум■ јетносш ; ниједком вјештаку неопонира тако предмет његовог рада, као војнику неиријашс.љ. да и неспомињем Фрикције у сопственој војсци. Ту није доста само викнути хура! ил напријед! ђекад пропаде војска и прије, него штодође до мегдана, кроз глад, голоту, болести несмислене маневре и др. Офицнри морају у миру заратстудије правити у сваком смислу, није доста да 5—6 иду у Берлин, 15еч ил Париз, морају сви редом не само да се изуче свему знању војеном, него да особито изуче земљу и иограничне околице иза међе. За 100,000 војске треба 4000 ОФИцира. Нетреба их толико ди „нестављају" 8—13000 новака, или да пишу увојеном министарству, али могу се за њих наћи многостручне радње које и земљи користе, а овамо и њих вјежбају. Официри могу земљу тријангулисати, уједно и рекогносцирати, мапирати и катастер провести могу код правлења друмова и мостова цивилној инжинерији помагати, а уз сваки тај посао и аасолушно војене задатке рјешавати. Судије и началници морају у рату остати код купе као управитељн земаљски, јер ако зем&џ осшане без уираве, ко К», војсци скуи.љати иошребе, ил ко /1е држаши иоредак? Зато оФицир неможе бити и пошгар и судија и началник.

*Ј У брошири; Војена еиага Ту.реке, 1'рбије и Црие Горе. У Новоме Слду шталги. СубртаНа 18*2.