Србадија

Св. 12.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

271

Ис/горију не смемо силом навраћати на пут нашег мишљења, но наше мисли о овом или оном историјском догађају, илидобу, илилицу, ваља да су у служби самој историји. Нит' се добра дела смеју приписивати провиЈјењу, ни зла дела ђаволу. Добар исход историјских догађајева посљедица је мудро смишљених предузећа, рачуна, планова, комбинација, а посљедице долазиле су са неваљалих, подмуклих, злих и глупих и вођа и бораца. Но ми, ради општега образовања, не препоручЈЈемо да историја учи стручњачки научнички, систематички, него од прилике, овако: прво треба изучити историју места у ком живимо, па оно што се догађало у околини и држави у којој смо, па онда даље шта се догађало у целом своменароду, па оно у суседству, па истом знатније светске догађаје, и личности шго су били од утицаја на судбини, на ток општега живота нашега народа. Тако на прилику Веоградка треба да зна пре свега одговорити на ова питања; Од кад се датирају најстарији спомени о Београду? Који су народи у њему живели? Који су га највише држали, утврђивали, бранили? Који су га народи нападали, освајали, рушили ? Којих је историјских личности спомен везан за Београд? Какав је живот у њему био пре, за време и после Тзрака? Је ли који од српских владалаца у њему живео? Ко је подигао водоводе, и кад и које је просторије заузимала варош пре, а како је, којим редом, заузела данашње просторије и т. д. Па онда: који су знатни догађајибили или које су знатне историјске личности живеле у околини Београда? Није лепо ни за госпођицу ни за господичића кад би морали оћутати на питања: какви су спомени везани за град на Авали, за лаудонове шанчеве, Остружницу; ко се од знатнијих истор. личности родио Ј Београду, Белом Потоку, Рогачи. . . , Осим побројених наука поменуо сам да је за општу образованост потребно знати још и живоиис и иевање, а уз то, ради свестраног развијања тела, још и телесно вежбање. Ја сам још у уводу овога предавања, бацајући поглед на једностраности нашега васпитања, поменуо благотворне утицаје музике на душу, а тако исто казао сам и користи телеснога вежбањазаФичичкоздравље наше. Говорио сам исто тако и о живоиису , но овде ћу поменути само основе, скојихсе ова уметност преиорЈчује пажњи образованих народа. 1. Нама је урођено да цртамо ствари око нас и слике које нам у памети ствара наше уображење; 2. Цртањем се развија укус за леиоту; 3. Помаже, да живље и истинитије схватамо многе предмете које изучавамо као природне науке, историју, земљопис, геометрију; 4 на послетку помаже нам да сваки посао испадне смишљеније, размереније и укусннје. Ручни радови женскиња, све народне рукотворине добиће и лепши изглед и правилнију израду, кад се изуче основи живописа. За неколико само динара, може се данас набавити цела школа цртања у неколико свезака, где поступно долазе слике почињући од простих црта па до веома лепо и вешто израђених савршених Фигура. Неколико слободних часова преко недеље, а још најбоље недељом и празником ваља посветити овој уметности. Ово вежбање биће нам колико учење, толико и пријатна и безазлена забава. И тако се с овом свршује мој поглед на захтеве општега образовања и средсгва којима се до те образованости долази. Гледао сам да њиме обухватим оно штоје најглавни-

је. Велим најглавније, јер се и што више од овога може захтевати с правом од оних, који су у бољим приликама живота, просто говорећи: који немају толико да се боре за дневнн опстанак, за насушни хлеб. Који се у млађим годинама не васпита и штовећом сумом знања не наоружа, тога очекују доцније врло тужни, очајни и досадни дани. Брзо ће се преживети. Друштво ће га отурити из себе као изветрелу и избледелу ствар, и он ће постати зловољно расположен и према себи и према другима, осетиће се сувишннм у свету, а то је најгоре шго нас на овој земље може постићи. Али сад долази питање: да ли је друштво људско тако склопљено и подешено, да сваки, у своје време, може ирибавити себи ово опште образовање? Ово је питање врло мучно. Велики део од насима и сувишемного да се бори за опстанак свој, те није у стању, у своје време, поклонити довољну пажњу васпитањусвога млађег нараштаја; велики део опет није толико развијен и освешћен, да у своје време уложи све што може наразвитак својега порода а има знатан део и оних, којима је дао Бог, али није имао коме, јер би и могли и умели, ама су малоумни и слепи, те срећу своје деце мисле осигурати нечим бољим и иоузданијим него што је образовање. Ово су узроци те многи већ, у младићском, а често чак и у зрелијем добу осете да имају свега, ама немају, према времену и положају у ком су, ни довољно васпитања ни довољно знања. Овакима не остаје ништа друго, но учити се самим животом, употребити на своју поуку сваку удесну прилику, коју даје данашњи друштвени и грађански живот: А ово самообразовање потребно је исто тако и онима, којима је удес био милостивији, те су у своје млађе доба добро обучавани и васнитавани; јер мени се у овај мах чини, да обнављање није ни у чему тако потребно, као у учењу и васпитавању, Ја ћу покушати да побројим овде главнија средства из свакидашњегживота, којима ће мо моћи или доиуњаваши, или обнављати наше опште образовање. Треба преко стручних људи, познавалаца књижевности, набављати књиге, које смо, ради читати, а не сваку, која нам до руке дође, куповати и на њу узалуд новац и време трошити. Треба, у слободно време, недељом и празником, скупљати се те заједно чигати и једно другом објашњаваги, а ако има у друштву неко који је о томе раније слушао или учио, тај да објашњава свима осталима. Или, Ваља ревеном погодити једног ваљаног учигеља или учитељицу, који би једном у седмици, на каквом подужем вечерњем састанку, објашњавали што се покаже потребно при читању. Чим се неколико изрека и појмова не разумеју, одмах је целина тавна, и боље је тада књигу на страну оставити. Треба, ради поуке или понављања онога што с<ј зна, полазитн испите у нижим и вишим школама. Ту се за неколико дана пређе све што је кроз целу годину учено, и много се понови или проучи из одговора ђачких или питања учитељских или професорских. Треба се чешће обраћати, научењацима икњижевницима, да држе јавна предавања, па се обвезати да сви та предавања уредно полазимо, а ако је могуће; да предавачима прискрбимо награду било у новцу, било у каквом лепом дару. При чигању новина и књига, и кад их сами читамо, треба свако непознато име, непознату земље, непознати израз народни или научни прибележити, па тражити објашњења било од појединијх пријатеља-зналаца, било на састанцима, које поменух,

Ваља, коме се год може, једном или два реда у месецу полазити позориште и на првом састанку са знаоцима потражити објашњења о добу, кад, н о народу, уком севиђена драма догодила, о примећеним особинама у опхођењу, о личностима или о целом друштву које је у комаду растило. Овим се лако и очевидно изучава историја живота народних у садашњости и прошлости. Ваља полазити панораме, минажерије и друге уметничке продукције иизлоге, кад год се у месту појаве,- а још је најбоље искупити се у повеће друштво, па поћи с вођом-знаоцем, који ће умети и кратко и јасно приказати и протумачити све што је на углед изнесено. Врло је добро у разна доба године, у већим дружинама, чинити пешице или на колима излете у околину, те проучити главније биље, животињице, камење, састав слојева земљиних, друмове, гостионице, села, сељаке знатна места, развалнне, видове и нравце брда, река и т. д., или отићи на сеоске саборе, на којима се најживље и најочевидније могу проучити обичаји народни, ношња, понашање говор, песма, игра, сви видови весеља и т. д. Ваља склапати добровољне дружине, које би скупиле толико новаца, да се може послати ФОТограФ с књижевникомкојиживо а лако пише, те да се сниме и опишу све знатније наше куће, цркве, манастири, школе, зграде, мостови, развалине, предели и т. д. Добровољном писанијом, коју би руководили заједнички зборови, мушки и женски, утакмице, имао би се прибрати потребан трошак за штампу, и пронаћи начин, како да се живо растурају по народу печатани екземплари, с накнадом утрошенога новца. Добро би било на селима и већим састанцима, осим онога што новине о томе чине, у кратко прегледати и претрести сваку новоизашлу књигу за ширу публику, па ту да се беспристрасно напомене: гиита је у новој књизи важно, ко, и ка/>,, и аашшо ваља да их чита, или ако се не препоручују за читање, — зашто? Треба полазити све радионице: штампарију, каменорезницу, гасометар, па онда кабинете Физичке, и молити догичне управнике завода, да нам све објасне појединачким показивањем илн опитима. Треба ићи на села ради вежбања у конверзицији, у одмереном, учтивом н одличном понашању; радпознавањамодерније ношње с обзиром на боје и стројнији крој, или чешљања простог и живописног било у начину нашем или у оном јевропскоме. Врло се препоручује, ради развијања лепога укуса, полазити укусно намештене собе, салоне, (ма да их је унас врло с.кроман број), па ту добро промотрити намештај, драперије, слике, кипове, украсно посуђе, илустрације славнијих књижевних дела, уметнички повез књига и албума, посуђе разно, дрвене рецкације, ливене и све осталелепо израђене ствари. При том посматрању ваља молити да нам се објасни: а) где је шта од отих ствари рађено, б) по ком су стилу или начину изведене, в) где се која од њих моше добити, г) пошто је на лицу места, или с преносним трошком? д) Како се и где имају намештати према другим стварима, и зашто? е) За слике: шта оне представљају, ко их је радио; за копове тако исто; за посуђе: одакле је, који су облици на њима, сувремени или древни, из које је Фабрике, како се употребљује икојом приликом, којим се путем може добавити и т. дТреба походити којега од наших живописаца, за које, знамо да имају повећу збирку слика, п а размотрити све те слике и дати си