Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 5.

Лазара даде на науке код његова стрица Теодосије Сочице, који је био архимандриг у манастиру Пивском. У манастиру провео је Лазар шесг година. Кроз ово вријеме научио је српски читати и писати, у колико је то могао код нростијех калуђера, који су били учитељи Лазареви. Год. 1855. остави ./1азар манастир и пође код својега очуха, који га усрдно прими и будући да није имао порода, узе Лазара за посинка и подпише му све своје имуће, а био је прилично богат човјек. Неколико доба кашње, непријатељи убију војводу Шћепана, те Лазар са својом матером и сестрама осга насљедник свију добара његовијех. Лазару није ишло од руке земљодјелство, него се ода на трговину, и као момче од 16 година већ је почео тећи и својијем трудом себе издржавати. Кад оно у вријеме неумрлог књаза Данила букну буна херцеговачка, Лазар је био први усташ у Пиви, а за вријеме рата одликовао се са својијем јунаштвом и пожртвовањем. Год. 1858. нок. књаз Данило узе Лазара код себе за перјаника. У овој слушби провео је Лазар пет година, а кад се уреди граница између Турске и Црне Горе, Пива остане у граници турској, те Лазар мораде ноћн код звоје куће на своја добра. У почегку номрсише Лазара сви главари Пивски, због тога, што се он бајаги предао Турцима. Но мјесец дана кашње сви се Пивљани повратише својијем кућама, јер иначе онда није могло бити, будући се учинио мир са Црном Гором и обиљежиле границе са Турском. На брзо Лазар задобије велико новерење, не само код Србаља Пивскијех, него и код истијех Турака. 'Гурци су још онда увидили, да ћеЛазар за њих бити онасан човјек. За то су радили свакојако да га предобију засебе, не би ли тиме подкопали оно повјерење, које Лазар уживаше код свога народа. Турске властн толико завољеше Лазара, да га је Мустај паша именовао јузбашом нивскијем и дао му тридесет харчева (трошак за тридесет људи, као стражара). Осим овога паша му начини кулу двокатницу у селу Плужине. Поред гога задобије повјерење код Дед-аге Џенгића, којн је бно свемогућ у Херцеговинн, те Лазар,' поред јузбашлука, посгане и реиз-мелџиз. У свакој опасној прилици Лазар је могао лако, за ово вријеме, преко својијех нријатеља избавити од напасти и зулума гурског свога брата Србина. За то код иарода задобије још већма љубави и иоштовања, тако да га је свак пазио и љубио као рођеног брата. Год. 1860. Лазар се ожени Илинком кћером Марка Тасовца из Требкове више Требиња. Илинка је у свему права Српкиња, она је Лазара усрећила са четворо Српчади. Год. 1867. истаче се један Арнаут, подмићен од другијех паша, да убије Дед-агу Ценгића на Горанско. На очиглед Арнаут обори нушкумалу да је саспе Дед-аги учело, али га мало свати, јер Џенгић подви главу, те га зрно само обрани преко чела. Арнаут кад опали пушку побјегне, ту бјеше преко хиљаде Турака, али се сви збунише, сам Лазар потрча за Арнаутом да га ухвати, или убије. Лазар хитар и брз на ногама за час стиже Арнаута, али и Арнаут бјеше јунак, кад виђе да ће га Лазар стићи, он стаде извади ханџар, те дочека Лазара, не би ли га носјекао. Лазар потегне свој нож и стане се сјећи са Арнаутом. Арнаут зададе Лазару четири ране: једну по челу, другу по рамену, трећу преко прси, а четврту по кољену. Лазар удари Арнаута једном ш> рамену и расјече га све до сисе, други пут удари Лазар и Арнаут пане на земљу. У то пристигоше други 'Гурци и мал' да не плати Лазар главом ово своје јунаштво. Један између Турака по-

тегне на Лазара кумбаром вичући: „Ти си, Влаше, онај, што ћаше да убијеш нашега пашу, па нам посјече још овог вјерног Арнаута, сад ћеш платити!« Али други Турци скочише, те ухвате оног 'Гурчина, што је хтјео Лазара убити, и доведу га нред пашу. Кад би пред пашом Турчин рече: «опрости, пашо, ја нијесам могао ни посумњати да би се нашао Турчин, који би и помислио Дедагу убити, а некмо ли да то изврши." Дедага нареди, да се онај Турчин убије, али му Сочица опрости и замоли пашу, да га помилује. Тако Турчин би ослобођен. Због овог великодушног поступка Лазаревог, Турци га још већма завољеше и поштоваше. За ово јунаштво Лазарево Дед-ага му поклони један џиглук (спајилук), а Тонал-паша босански валија обдари Сочицу са царском звијездом трећег степена. Лазар, кроз сво вријеме његова бавлења у служби турској, занимао се и трговином закупа. Свагда је узимао под закуп набављање што греба за аскер на Горанско, те се Лазар кроз крагко вријеме прилично обогатио. У ово вријеме Лазарје имао толико уплива код гурскијех власти, да је могао но ђе кога зулумћара чиновника сврћи са званија. Али крај свега свога уплива, није могао заклањати сав народ Пнвски од свакидашњијех турскијех зулума. Шта више многи му Турци почеше завићети и стадоше га облагиваги код паше и о глави му радити. Лазар видећи да му уплив код турске властн опада, а гледајући ђе Турци сваки дан по којег Пивљанина бију и велике зулуме на народ чине, науми прећи у границу црногорску, не би ли којим начином боље могао номоћи своме бједноме народу. За то год. 1873. о Ђурђевудану пође из Жупе у планину Пивску и село Пишће, ђе му стадо пасијаше. Када Турци обазнаше да је Лазар отишао у планину, онда његови непријагељи почеше још већма клеветати Лазара код паше и осталијех власти, доказујући, да је Лазар пошао да буни народ. Власти турске брзо повјероваше онијем опадачима, те науме да Лазара на превару добаве и смакну. За го поручиваху више нута и шиљаху нозиве да дође на уђумег на Горанско. Лазар би се сваки пут изговарао да би радо дошао, али не може оставити овце, које стризијаше, него до који дан да ће сићи. Тако је за неко вријеме одуговлачио полазак, док му стиже глас, од једног његовог нријагеља Турчина, да не долази на Горанско, јер је обтужен, да буни народ прогив цара, ге би га паша у затвор ставио и погубио, а код Турака нема много испитивања. Кад је Лазар разумио ове гласе, виђе да му више повратка нема међу Турке, те у октобру исге године побјеже у Дробњаке код свога ујака Живка Пекића. У Дробњацима нровео је Лазар годину и по тргујући и сваком приликом обавјештавајући народ Пивски иНевеснњски. У то букну буна уНевесињам мјесеца јуна год. 1875. те Лазар договорно са својијем вјернијем другом Вулом Хаџићем, скупи чету и похита браћи у помоћ. У Невесињам на брзу руку умноже своје чете и дочекају Селнм пашу на Будисављу 27. јуна, гако снажно, да су се Турци морали повратити награг. Селим је имао да оружаном руком мири Невесињце, па није погодио. Од оног дана до 2. августа Лазар је са Вулом неуморно радио и писао књиге на главаре по Херцеговнни, да устају против Турчина. Међу тијем они су скупили и уредили добре чете, тако да су 2. августа могли дочекаги Турке у Језера на сред Мориња, те разбити турску војску и отети им150робова (Срба римокатоличке вјере), које су Турци заробили били. У овој битци посјеку Срби 20 глава и запљене 4000 брава турскијех. Дана 3. августа Сочица са својом четом удари на турско село Бјељине, те запали 50

кућа, ухвати живијех 40 Турака, које кашње пушти на вјер.у да се не ће више бити са усташима. Уовом окршају дружина Лазарева носјече 30 гурскијех глава. 4. августа нанане Лазар заједно са Хаџићем на турску кулу на Поникву планину, у којој је било 20 низама. Кула му се преда, те је Срби запалише и разрушише, а Турке пуште на вјеру живе. 5. августа онколи Лазар Кршљу уГацку на засељу више Дулића. Кршља се преда, те је Срби запале и са земљом сравне, а 30 Турака пуште живе без оружја. Овђе Срби задобише доста џебане и тајина. Исти дан дружина Лазарева освоји и развали чардак на Боботову гробљу. 6. августа предаде се Лазару дванаест кула турскијех на Крстцу и Жижтице, у којима бјеше 200 Турака и доста хране и џебане. Лазар Турке пушти на вјеру, а куле сагорје и поруши. 7. августа пређе Лазар преко Гацка у Пиву и удари са умноженом дружином на турске Кршље од Гацке до Горанскога. Послије кратког одпора стадоше се Турци предавати, те онај дан заузеше Срби тврђаву на Трештенику, на Гласовиту двије куле, на Језерца кулу, на Муратовици двије куле, на Столац два чардака, и на Пресјеку два чардака. На вјеру пустише 127 Турака. У кулама нађоше Срби 120 товара џебане, 100 пушака осграгуша н неколике хране, Све куле огњу нредаду. 8. августа Лазар посла чеговође: Мира Гаговића и Кецовића са дружином да освоје кулу на Пишће. Срби на јуриш заузму и ову кулу, посјеку 20 Турака и задобију доста џебане. Лазар нак са осталом дружином удари на куле на Рудинице. Послије крагког однора Турци се предаду, те дружина Лазарева обори куле, а 30 Турака пушти живе. 9. августа примише Срби чардак на Пухову више Сељана и други на Поли близу Мратине, те их спалише. 13. августа сукобн се Сочица са Дедагом Џенгићем и Селим нашом на Уљине, ту им посјече 20 глава. 14. августа ударише Срби на Врбу, село турско, запале 30 кућа и кулу, у којој је било 60 низама, које слободне нустише. 15. августа Лазар са дружином дочека Селим-пашу на Јасенку, примора га на новратак и посјече му 23 главе. 28. августа нобије се са војском Дедаге Џенгића и Селим нашом на Бобатовом гробљу; у овом боју носјеку Срби 36 глава турскијех. 29. авг. исто је било чаркања са Дедагом и Селим пашом на Боботовом гробљу, ђе је дружина Лазарева носјекла 20 глава и убила 60 низама. 1. септембра дочека Сочица са дружином Дед-агу и Селим пашу на Равноме. Турака је било 12 табора, они су гонили тајин из Гацка на Горанско. Срби јуначки сузбију Турке и поврате у Гацко, посјеку 123 главе и отму 50 товара тајина. 10. септембра нобију се Срби са Сервер пашом, који вођаше 20 табора аскера, да ућера тајин у Горанско. Послије жестоке и крваве битке сила турска са знатном погибијом продрје и унесе тајин у Горанско. У овој бнткиостало270мртвијеТурака, усташи су овог пута из мегериза гађали, те нијесу могли сјећи Турке. 6. октобра Сочлца, војвода Зимонић и Вуле Хаџић са уједињеном војском ударе на турска села на Дрину, те запале: Шодиће, Мркаље, 'Бурево, Џаче, Перовиће, ПоповМост и Биче. Заробе 1700 оваце, 670 коња и говеди, посјеку 98 'Гурака а 62 ухвате жива, које кашње на вјеру пуштише. 16. октобра Сочипа са Вулом Хаџићем поведе 600 војника на турску тврђаву на Безује. Њима се придружи прота Церовић