Србадија

Св. 1.

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

захтевали, да се поруши онај део његов, што се зове „полумесец". Тај би нсти последак имало и захтевање за иорЈшење малих градова, и жртва би за нас била неизмерна. Тешко ми је и помислити, да би ми могли јчинити тако огроман корак по шго по то, па да се на развалине шабачке, смедеревске н Фетисламске сведе мисија кнеза Михаила! Може бити да се ја варам, али и кад се варам, надам се, да ми се не ће замериги, што мислим, да би пут за ову цену био за Његову Светлост ионижење, а за Србију оставка на свој програм". Оба та покушаја на динломатском пол>у остала су бесплодна, али је РистиК био срећан уздржати српску полигику, да не сиђе на мањак, т. ј. на зидине малих градова у тренутку, кад јој се отзарали све бољи изгледи. И заиста, исток је тада улазио у све већу раздраженосг, а влада је турска све више малаксавала, но од своје надутости није ништа попуштала. Тако кад је од српске сгране наваљивано за Мали Зворник, Али-паша је захтевао, да кнез српски ово место као „милост" ({'ауеиг) запроси од великог везира. Владање Ристићево у овоме предмету нашло је потпуно одобрење кнеза Михаила: корак, који је Али-наша саветовао, није учнњен. И у тој прилици Рнстић је молио свог шеФа, да се питање о градовима држи свагда отворено и јавно, да се право Србије на градове никаквпм невсштим кораком не ослаби, нити икаквом мањемправу жртвује. Извештаји ерпскога агента, који суснимали то стање ствари, дадоше пов да кнезу Михаилу, те изјави жељу, дага лично саслуша. Ристић прикупивши податке, на којима се могло какво решење учинити, дође у Београд почетком окгобра 1866. године. Недељу дана претресао је гада са Гарашаннном тадашњи положај нстока. На нигање, да ли може Србија развити заставу ослобођења, одговорилн су негативно иминистар снољних и министар војених послова—утолико пре, што је и грчка влада упућивала српску владу на свезу са хетеријама. Кад је у Београду испитан и оцењен положај грчке краљевине, која је била осуђена на нерадњу, представио је Ристић, да Србија према стању 'Гурске може што и самостално предузеги. Његов је предлог био: да се градови од ПОрте ФОрМаЛНО ИШТу. (Продужиће се.) Петар ВукотиК. (В. лнк на стр. 13.) Међу заслужним особама у Црној Горн заузнма једно од нрвнх места војвода Нетар Вукотнћ. Братство Вукотића је 'из катунске нахије, те их по томе зову: Чављанн. Војвода је Петар снн Стевана Перкова Вукотнћа, којн беше сенатор за време владике Петра 11. Кад је пок. кнез Данило ступио на владу, он га лбог старости сгави у панзнју, а снна му Петра наименује за сенатора. Годнне 1867. умрћо је Стеван Перков од колере у дубокој старостн, — имао је од прнлнке својнх ООгодина. Војвода Петар Вукотнћ познат је у целој Црној Горн, јер је у новијнм црногорским ратовима нграо знатнуулогу. Особнто се одлнковао у битци на Граховцу, а доцннје 1862. нмао је команду над црногорском војском на страни херцеговачкој. У иоследњој војни, прошле године, бно је са кнезом Николом такођер у Херцеговинн. Војвода Вукотић чинно је услуге својој домовнни не само на бојном пол.у, но и у разннм дипломатским мисијама. Тако је после убијства кнеза Данила био у Петрограду, а доцније у Београду. За своје заслуге одлнкован је свима орденима црногорским, а нрошле годнне добио је од кнеза Милана орден таковскн. Оснм тога одликован је од кладаоца руског н аустрнјског разннм орденнма. —- Вој-

вода Вукотић често је путовао у нноземство, а нанме у Аустрију, Руснју и Србију, но најмилије живи на Цетнњу, где је нотпредседник сената. Он је својих 56 година. Од своје прве жеие има једну кћер Мнлену, која је удата за владајућег кнеза Николу I. Петровнћа Његуша, и једног сина Марка. По другн пут оженпо се Јаном из Бјелопавлића, која му је роднла неколико синова и ћерн. '— То су укратко жнвотописне цртице, које су нама о војводн Вукотићу познате.

Машо Врбица. (В. лнк на стр. 17.) Машо Врбица јест један од оних ријетких л.уди, који, не произлазећи нз чувене н богате породице, само се лнчннм својим врлннама и заслугама подигао до гласа и нажноети, које данас ужива. Врбица се родио 1834. г. у Црној горн на Његушима, у селу Врби. Родитељи су му били имућнн Црногорци, који су му далн нзображење, које онда црногорс.ке основне школе пружаху; јер је и сада врло мало Црногораца, који бн могли своју дјецу ради вишега нзображења на страну послати. Оној неирилнци доскаче у неколико влада, која даровите н марл.нве младиће у стране државе (особито у Руснју)шаље, да се ј разним наукама н вјешгинама изобразе. Ова срећа допаде и младоме Машу, који се још дјететом хнтар н даровит показиваше. Одликовапшн се Машо при једном нападају н освојен.у пограннчнога турског града Жабљака 1851. г„ пошље га кња.ч Даиило у Руснју, да у Петрограду војничке науке, а особито артил.ернју, изучи. 'Гу је Врбица био нриљежан н ваљан ; цјељ пак, због које је у Русију послат био, не мога на жалост потпуно изнршнти, будући се друге годнне његова бављења у Руснји, почне кримски рат, а цар Ннкола позове и Црногорце протнв Турака. С тога прекине Врбица учење, па похнта, у пратњн неколнко руских артиљеријеких офнцира, натраг у домовину. Мало за тим постави га књаз за његушкога капетана. У шљедећем рату, када једно одјел.ење Омер-пашине војеке крозБјелопавлиће продре до манаетира Острога, у коме се 25 ваљаиих Црногорацах, међу н.има н Машо, затворили и утврднли бјеху, одбијала је н нздржала ова шака људн читаве три неђеље велнку турску силу и њезнне силне јурнше, док нм најпошље помоћ од главне црногорске војеке не дође, која се натраг у Чево новукла бјеше, те их избави од нзвјестие смртн, разбнвши н оћеравши већ у манастир ускочивше Турке. Но будући да је у томе монастиру било знаменитнх стародревности, то се поврати Врбица са јошт неколнко другова и избавн донста срећно те старине. За особито показану храброст одликује га кн.аз Даниловнм крстом IV. степ. Кад се г. 1856. онај к Црној гори нрипадајући дно Куча побунио бјеше против исге, не хотећи примити законе и уредбе црногорске, пошље кн.аз Даннло војводу Мирка са јошт неким главарима иВрбнцом, као заповједником топништва, којч се и овђе вал.аио показао. Кучи буду брзо умнрени. У чувеном боју на Граховцу г. 1858, у коме Црногорци под водством великог вбјводе Мирка онако славну нобједу над Турцима одржаше, био је Врбнца заповједник топништва, које се у овој битци изврсно показало. За показану нјештнну н храброст одлнкује га књаз Даниловим крстом о врату н једном прекрасном сабљом. Кад г. 1861. херцеговачки устанак букну, пође и Врбица са другијема добровол,цима црногорскнм да усташнма помогне; јер илада црногорска ннје бранила, да појединн од евоје воље нду у Херцеговину. У овом устаику управл.ао је Врбица особитим одјел.ен.ем усташа. 3" једном боју допане Врбнца рана. — Из Хер-

цеговнне распростре се пламен устанка н по Боени. Турека се влада нађе принуђена, да пошље Омер-пашу, да те двнје побуњене покраине умнрн. Лако бјеше Омеру Босну умнрити, алн богме тешкоХерцеговнну. Најпошље позове ои усташе на преговор пред комисијом консула страних држава, да се о мнру погађу. Алн сви опн преговори остану без успјеха, не хотећи Турска нспунити праведне жеље Херцеговаца. Омер-паша подозревајућн на Црну гору, као да она тобож устанак потпаљује н подржава^ објави и н.ој рат, нападнувши је са сјевера и југа н истока са не мање од 100.000 војника 1862. г. У овом се рату Врбнца више пута одликопао; нз међу других случајева узимамо шљедећн: Врбица и сердар Јоле Пилетић држали су с једним дјелом црногореке јужн!е војске турски град Медун опсађен, који је кључ цијеле Албаннје. Овај град освојеВрбица и Пилетић. Али будућн велнком турском војском под Осман-пашином управом у нсгоме опкољенн и обсађени, браннше се јуначки, док нм је муниције трајало. Недолазећи им пак никаква помоћ и видећи, да би са свом носадоч изгннуо, а град ипак не спасао, то се одлучн да се с.а огталом посадом јуришем кроз турСку војску пробије, што му збнл.а и срећно за руком испадне. Врбица допане том прнликом ране у лијеву руку. Овај је рат стао Црну гору нстнна много жртава, алн и тада обраннше соколопн црногорскн самн евоје кршепнто гњнјездо. Иошље рата иаименује књаз Никола Врбицу својим побочннком (ађутантом), које је знање, норед неколнко других, све до 1867. г. обављао. Када Турека 1867. г. нека племена на сјеверонсточној границн Црне горе покорнти намјераваше, будућидасу опи више и радије Цр ну гору слушали него Турску, пошље књаз Никола Врбнцу са једно 5000 људн на пограннчно мјесто Лнпово. Турцн вндећн грозеће држање Црне горе нанусте своју намјеру. Кад се г. 1869. Бокел»и протнв аустрнјске владе нобуннше, н храбрн Крнпошијанн внше нута претежнијој непријатељској снлн нод ђенералом Ауерспергом јуначкн отнор даваше, чешће побједител.и него побјеђенн, буде Врбицн од његове владе наложено, да опсједне црногорску границу према Аустријн, те тако да пренрнјечн Црногорцима учествовање у овоме устанку. Својим обазрнпим н мудрнм владањем задобно је Врбица велнкнх заслуга за коначно рјешење крнпошнјанскнх н бокељских заплета; то добро знају и Крнвошнјаии н аустријска влада, која га том приликом одликује „крстом Франца ЈосиФа" о врату. Рнјеткн су онн људи,који су несамо у рату, него н у миру ваљани. Један од тнх л.удн јест Врбица, јер се и на оном не мање заслужан ноказао нег на оном. Г. 1864. повјери књаз Никола Врбици преустројетво пијеле војене адчинистрације Црне Горе. Врбнца се особито старао, да користн нове војене науке скроји за потребе црногорске. Његовим заузимањем буде подигнута оружница, у којој с.е од странаца наученн н извјеџбани ЦрногорЦн брзо сами научнли пушке и муницнју прапнтн. —- Једном рнјечју: цијела данашња организација црногорске војске, која се у опоме рату тако сјајно ноказала, нећнном је његов рад н заслуга. У разним прнлнкама слао га је књаз Никола као свог опуномоћеника на стране дворове радн нолитичкнх н дипломатскнх цјељи. У једној таквој миенји ноходно јеВрбица 1 864. и 1865. г. књаза Мнхаила и румунског кн.аза Александра Кузу. Како у Београду, тако и у Букарешту био је одлнчно дочекиван и гледан. — Често је бно од своје владе на аустријскн Двор шиљан у каквој политичкој мисији. Г. 1872. одликује га цар високим аустријским орденом „Франца-ЈосиФа" знјездом еа крстом, а трн године пошље, примн му два н.егова синау царску терезијанску академију, да се ту изобразе.