Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

8

портиним, који га непрестано зову. Московском резпденту, у Пољској, Ћапкину, говорио је 1679. год. крунски подканцелар: „Хришћански народи, што живе около Дунава: Власи, Срби, Молдавци, Славени. само кад чују, да се царска војска удружила с Пољском, одма ће да пристану уз њих, нарочито уз војску цареву“. Петар велики правде ступи у саобраћај са Славенима у Турској и заштићавао је Србе аустријске. За владе царице Ане, Теофан Прокоповић радио је на томе, да утеши православне Србе у Аустрији п описивао је користи, које бл имала. Русија од њих, да их примп под своју заштиту. Ратовање Катарине 11. с Турцима прослави сплу руског оружја на читавом балканском полуострву. Напредак Шћепана Малог код Дрногораца пи Херцеговаца, који се издавао да је руски цар Петар П1. могуће је појмити само онда, кад се опоменемо успеха руског ратовања против Турске. Сама Аустрија договарала се с Русијом о црквеној п школској уцрави Срба, над којима је владала. Српски насељеници у Русији обдржавали су свезу са својом браћом около Дунава. ()

Нису овако гледали западњаци на мешање Аустрије п Русије у послове хришћана у Турској. Цела је пстина, да је у друштвеном мишљењу владала мисао, да европске државе, које су подједнако из0бражене, склопе општи сајув, те да сложно устану против старог непријатеља хришћанског, да мухамедовце све више п више стешњавају, те да их претерају из Европе у Азију одклен суп дошли. Али се ова надања неостваре. Нису помогла казивања путника по истоку ХУ ПЛ. века, као што нису вајдила казивања њихних предходника, да хришћани страдају под турском управом, да су непријатељи напретка. и свакога прогреса „пелам“ п азијско варварство, па да је Турска у доцније доба значајно малаксала. Ништа то није помогло. Европски владаоци не могоше еклопшти општи свети сајуз (као што је то бивало пређе) да протерају Турке из Европе. (19) Малаксала Турска већ јој није била ни најмање опасна. Друго шштање постане необично важно за европску дипломатију, а па име: какве државе мору понићи и постати на развалинама турске царевине, чије ће бшпти сајузнице и који ће од суседних владалаца насљедити од ње већи део земаља 2 Француски краљ Луји ХТУ. први од европских владара ступи у сајув с турским султаном и по његовом настојању царевина отмановића мало по мало поче се увлачити у скуп европских држава. Кад Русија објави рат турцима, силно се узкомеша западна дипломатија. Исто тако кад је Катарина 1. одпочела прво ратовање с турцима: Аустрија, Француска, Холандска, Данија, Шведска, Напуљска пи Мљетачка обећаше султану потпуни неутралитет од њихове стране. Бојећи се успеха