Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

168

зад, за издржавање свега духовништва у опште народ је плаћао тако названу димницу. Приходи свештеника били су ништавни према приходима епископа. Но данак, који су владике узимали од свештеника, падао је на терет народу, јер свештеници морали су од народа накнадлти своју штету, коју су им чинили епископи, Српски свештеници, угњетени грчким владикама и немајући никаквог образовања, нису се ни у чему разликовали од осталих Орба и нису имали других сретстава за живљење, него то што им народ даде. Народ им је давао од чести у натури, а од чести у новцу, а количина тога давања одређена је само обичајем. Милош је уредио приходе духовништва, и свео у извесне границе.

Још 18. Фебруара 1816 године изишла је из канцеларије народа српског уредба с потписом Милоша, којом је одређено колико треба давати владикама, а колико свештеницима. Ту уредбу потписали су осим Милоша још и епископ ужички Милентије Никшић и архимандрит враћевшнички Мелентије Павловић. Владикама одређено је било од сваког монастира по 25 гроша годишње, а од сваке цркве 12. да рукополагање свештеника 100 гроша и од сваког свештеника годишње по 10 гроша. Од венчања, за први брак 1 грош, за други 4 гроша, а за трећи 6 гроша ; мирије од сваке куће годишње по 6 пара, димнице по 1 грош и 4 паре. Овештеницима било је одређено: За крштење 12: гроша и од кума 10 пара; за опело деце мање од 7 година 2 гроша; за масла 3 гроша, за велику молитву 1 грош, а за малу 20 пара; За свећење водице 12 гроша; за венчање првог брака 1 грош, другог и трећег 2 гроша. Осим тога, свака пореска глава дужна је давати свештенику годишње 12 ока жита, то по селима, а по варошима, 12'|,, гроша. Ове те дације најпре је купило духовништво, али је Милош после наредио да то купе земаљске власти.

20. Јануара 1828 године изађе следећи распис на Архијереје: „Високопреосвештени господине: високопоштовани архипастиру! као што је народ наш у својим молбама на високу порту изјавио и следеће важне жеље, да се раздичне дације, које је он плаћао под разним именима и у различна времена, сведу на једну суму и скупљају се у касу под једним именом; а с друге стране да би стао на пут разним злоупотребљењама епископа, о којима сведоче жалбе нашег свештенства, поднешене мојој канцеларији, ја сам нашао за добро посаветовати се са народном скупштином од 18. ни 14. Декембра, прошле године о архијерејским приходима. На тој скупштини сви су једногласно решили, да се архијерејима овог пашалука, на место досадашње димнице пи других дација, одреди: 1, стална годишња, плата,