Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]
10
моћније, што је мање политика подозревала јачину народних п племенсвих осећања. О друге стране, тај утицај тим је бло успешнији, што су се тежње српскога народа, (који је хтео да се ослободи), до неке мере подударале са оним назорима, којих се држала руска политика у оно доба, о коме се говори. Машта Катарине 1., да обнови стару византиску царевину учини, те је радила, да створи између Турске, Аустрије и Русије, једну самосталну државу, које би владалац био православне вере. (:7) Катарлпа је разумевала Влашку и Молдавску; али покрет Орба, који се одпочео на измаку прошлог века покаже, да је могуће створити и другу државу сјужне стране Дунава, онако исто самосталну, као што се мислило, да се склопи Дачко-Румунска држава на северној страни Дунава. У овом случају, личне користи руске онако су исто јасно показпвале да је корисно умешати се у српске послове, као што су такве псте корпети приморавале руске владаоце, од времена Петра [., да одрже свој утицај у румунским земљама. Мешање руско у српске послове могло је пспасти срећније, јер Русија није показивала жељу, да придружи себи како Румунију, тако п Србију. премда је с првом стајала у свеви због вере, а с другом је била једне вере п једног племена. Таквог утицаја у своје послове то су већма желпли сами Србп с тога, што кад бп их заштитила Аустрија, под чијом су владом Срби и Хрвати: онда не би се могло размимопћи, а да не доведе Србе турске царевине у онакву подчињеност, у каквој су били њихови сународници. Политички рачуни и војничко упшњање Русије добије, у овом случају, огромну помоћу племенским и религијским везама оба народа, како онога, који је заштићавао, тако п онога, који је тежио да се ослободп.
Из чега је поникао српски покретр
дна се, да српски народ не живи само у оним земљама, које се сада навивљу Србија. Становници Босне, Херцеговине, Дрнегоре, пограничних ш њима аустријских земаља и тако назване Старе Србије, сви су подједнако Срби п српског су племена. Алп је Црнегора одавно сасвим слободна, па је и живила својим засебним живљењем; 2устријски су Срби подвргнути строгим војничким законима, који су их привезали за Аустрију п Маџарску; у Старој Србији, после одласка патријара, народња снага јако малакше (“); у Босни вера мухамедова придобије себи знатан део становништва п тиме поцепа народ на два непријатељска табора (75). Само у земљама санџака београдског, очува се чистија народна снага и православна вера. Београдски пак пашалук био је покрајина српскога народа, прем да му је доцније суђено, да постане клица политичког преоброжаја српског.