Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

175

тога Милош је имао обичај два три пут у години шиљати у Београд брата свога Јеврема да се договара с пашом о важнијим делима. Јеврем је водио са собом по неколико кнезова. Године 1825 између осталих кнезова налазио се пожешки кнез Васа Поповић, који је имао у Београду међу спахијама старог познаника, родом Албанца, човека веома пандрљивог. Кад је год Васа био у Београду тај Албанад често је долазио к њему. У време једне таке посете он остане сам у соби са Ћелешом, који је био подсмевач, и волео је изсмејавати како је Албанац запатрљио пиштољ за појасом. Спахија равјари се па потетне пиштољем те рани у трбух српског агента и обали га на земљу. Први који дотрчи на глас пушке био је Поповић; он затече Ћелеша да умире, а спахија још прети са другим пиштољем. Поповић скочи на Албанца и помоћу својих људи свеже га. Ћелеш живио је само неколико часова и чим издане убица буде удављен по заповести пашиној и ако се томе противио кадија и муфтија, доказујући да је Ћелеш живио 24 сахата, а по турским законима убица се није кавнио ако рањени проживи 24 сахата. Но паша сада, као и увек није се могао намолити и његова заповест буде извршена. Тај несрећан догађај протумачи се у народу сасвим другчије, а на име, да је Албанац хтео убити Јеврема Обреновића, па само у забуни непопогоди, него убије Ћелеша. Било то како му драго, тек Јеврем Обреновић од тог доба није више ишао у Београд нити је Београд дуго видио и једног Обреновића. Све то изгледало је да је Српско правителство сасвим прекинуло свезе са пашом београдским ('7). У Цариграду и Петрограду све је то представљено у већем виду! Милошу пошљу нове савете да се влада умерено па ће постићи своју намеру. Милош је и сам знао каквог утипаја могу имати на српске интересе таки догађаји, нарочито ђакова буна. У таким приликама он је увек тражио договора са народном скупштином. 4

У скупштини 5. Маја Милош жалио се дошавшим у Крагујевац кнезовима и кметовима на вође бунтовника, који су били поткупљени непријатељем и мислили о издаји свога правителства, па лукавством умели склонити на своју страну невешту младеж, која се стрмоглавце бацила у пропаст. Они окрузи, који нису учествовали у том бунту, изјаве пред Милошем негодовање против оних, који изопачавају његова дела и старају се да у мрачном виду представе његов карактер. Милош од своје стране изјави да он прашта оним саучесницима, који су се покајали, и обећа да ће управу Србије уредити на тврдим 0сновима. Скорим присле и руски курир са писмима на Милоша, у којима се прелоручивало Милошу да уздржава народ од сукоба са