Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

12

Јући народом као остали кнезови. ("") На упражњена места народ је избирао кнезове или их сам паша постављао. Па и овакви обор-кнезови нису били мењани. Онџ су изгубили своје званије само због народњег устанка. Преко обор-кнезова паше су објављивале народу своје заповести, у исто је доба народ преко обор-кнезова казивао паши своје жеље. Паша удари на читаву нахију намет, обор-кнезови разрезивали су исти на кнежине, а за тим, сваки кнез разређивао је исти намет са селским кнезовима на села п онда су селски кметови са сељанима онај део, који им је припао да га исплате, разрезивали на поједина лица. Искупљене дације, оваквим начином, обор-кнезови су предавали паши. Ови народњи управитељи нису се ни најмање оделом разликовали од осталих богатијих сељака, али су вазда за оборкнезове бпрани људи вешти п смели. Кнезови и кметови изрицали су пресуде у свима сеоским парницама, и само људе шкодљиве читавоме друштву, издавали су паши, да их погуби. (“) Али не гледећи на право општинске самоуправе, народ, као целина, није пмао никаквих политичких права, већ је био као и сва остала раја у читавој турској царевини. Владајући сталеж били су само људи мухамедове вере; сваки мухамедовац, ма ког племена био, још и дан-дањи у османској држави, назива се „Турчин.“ Само су пмале спахије политичка права. Већи део ових слахија води своје порекло од старинских српских породица из Босне п Херцеговине, које су примиле мухамедову веру да очувају своја спахијска права, и врло је мало било спахија порекла османског. ('5) Још су тежи били намети, које удрише јаничари на народ, при крају прошлога века, за време последњег ратовања Турске с Аустријом. Ови су намети пали на већину српских села. Они се повећају плаћањем данка још султану, п најтеже су биле дације посредне. У варошима је обично живило мало Срба, па су им судиле кадије пи муселими, по алкорану п турским обичајима. Сав овај склоп друштвених одношаја пи народњег живљења необично се много реметио за време сваког рата с Аустријом. Таквих је ратова било четири у продужењу једног века, и после једног од тих ратова, Аустријанци су владали Београдом с његовим околином, двадесет година. И после овога није се прекидао саобраћај између једноплеменика обе обале дунавске. Јужни Срби тршли су страдања од турске владе, а северни — много су зала подносили од владе аустријске п маџарске. Премда је Аустрија наметала Србима унију, опет су је Срби из Турске називали „крштена“ држава, међу

(7) Наш џеваш, а твој севап — пашо, погуби га. Прев.