Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

198

дошли под заставу њихову, и гледали на њ као на издајника вере својих отапа. У то агенти Милошеви пусте глас међу њима, као да их султан шиље противу Руса, којима је заповедио да их све покоље. Срби се користе њиховим одласком, уђу у Босну, подигну хришћане, заузму целу област, и овладају њиховим земљама и имањем. Најглавније мусломанске спахије у Босни, такође су хрђаво стајали са Абдул Рашмом, и подгревали у народу мржњу противу њега. АбдулРашм опет није имао поверења у месне становнике, с тога је непрестано под платом држао 500 Албанезаца. Но некодицини улема пође за руком да га убеде, да Босна још никада није била послушна своме паши, као данас. Они још склоне Абдул-Рапма да повери чување Сарајева бошњачкој војсци, чије заповедник био у споразумлењу с незадовољницима, који су само згодну прилику очекивали, па да сви противу паше устану. Некако се на скоро и та прилика укаже. Калетан града Високога добије заповест да иде право на Орлово поље и не свраћајући у Сарајево. Али он под изговором да његови солдати, којих је било 2000, траже да им се изда плата, крене се управо ка престоници Босне. Кад је дошао у Сарајево, паша пошље једнога свог официра његовој војсци с обећањем да ће им се плата одмах издати, чим изађу из вароши. Тада један солдат рекне, да он неће да изађе док му се год неда плата, коју никако није добијао. Изаслали пашин официр хтео је да га уапси, с тога се покавџе и официр буде убијен. То буде знак општер устанка. Са солдатима, удруже се и обитаоци градски, и опколив дворац пашин, тражише да се преда. Абдул-Раим хтео је да бежи у град, али војска беше затворила градске капије, Онда се он утврди у своме двору, и три дана се бранио од нападања, претећи да ће пре запалити варош и погинути под њеним развалинама, него ће прастати на вређајуће услове. Онда Бошњаци реше да га пусте из града с његовом пратњом. И Абдул-Раим оде правце к Орловом пољу. Но тамо већ не беше турског логора. На први глас шта се десило у Сарајеву, сви солдати куд који побеже, и само је једини Ибрахим-ага остао па месту. Абдул-Раим мораде да се склони у Руменлију. На скоро за тим буде постављен за пашу у Адријанопољу, с налогом да чува пролазе балканске од Руса. На његово место буде послат у Босну Рами-Алипаша, ади и њему не пође за руком да увуче Бошњаке у војну. (177)

Међу тим Бошњаци што беху у београдском граду, чувши шта је било у Сарајеву, почну мало по мало остављати Орбију. У почетњу су ишли Савом, а после изабраше пречи пут преко Орбије. Хусејин-паша молио је Милоша да зауставља бегунце. Али кнез срп-

ОРБИЈА и Русија. 18