Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

280

био најтачније извештаје о потоњим догађајима у Србији. А. П. Бутуњев на мах је захтевао од државног секретара портиног да се одреди састанак поради пштања о српским границама што буде учињено 25 Маја у министарској канцеларији. Руски посланџе тражио је да се сви окрузи означени на карти коју је израдила комисија 1880 одма присаједине кнежевини. Репа-ефендија тражио је пспрва да се изувме бар крајина. Но Бутењев му одговори, да србска права на њу најмање подлеже сумњи јер још у 1807 години Орби су преко ње ступили у сношај са руском војском, п тако је крајина далеко пре букурешког мира дошла у српске руке. Тада Репз-ефендија почне говорити о Књажевцу п Бањи показујући нека сведочанства београдског паше, као да је један руски агент оне пограничне комисије предлагао да та два округа остану Турцима. Бутењев одговори, да тај агент није имао власти да чини какве предлоге турским државницима, и да га такви извештаји београдског паше побуђују, да још постојаније захтева да се ти окрузи присаједине Србији. После дужег препирања, за које је време руски посланик с постојанством и познавањем ствари одговарао на све приметбе Ренз-ефендије буде најзад у тој конференцији примљено, да сва она страна коју је комисија на карти означила уђе у састав кнежевине српске. Српски агенат одма јави Мплошу о сретном успеху овога саветовања. Милош то обзнани скупштини, а преко ње п осталом народу. Сав је народ у кнежевини свечано празновао пспунење хатишериФа, понајвише благодарећи своме књазу. ('9)

Да би хатишериФ у свему бпо пзвршен остало је Србима да добију под своју власт још београдски ђумрук, и да определе суму годишњег данка. Највећу је сметњу у томе чинио Хусејин-паша, јер је дотле он сам прибирао приходе ђумручке, а п тиме се хаснио што није била опредељена сума данка коју су Срби давали, те с тога није хитао да пошље у Цариград своје извештаје према овим питањима. Најзад у 1888 години он добије место главног управитеља Руменлије, што је тако дуго очекивао и што га је коштало силних новаца скупљених које од Срба које од задржане плате турским солдатима. На његово место дошао је Мехмед Веџи, родом пз Ангоре из сиромашне породице п спротан после емрти својих родитеља. Он се одликовао бпистрпном ума, и протекцијом једнога вишег чиновника командира стамболских бомбардира који му је п своју ћер дао, добије место секретара код Сапд-паше свога ујака по жени, који га после произведе и за кајмакама у Адријанопољу. Он је био старешина те вароши и округа баш у оно време, кад су се Руси прпбли-