Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

(2) (2) (7)

()

421

Гласник, вњ. 4. стр. 188—186 Мемоари Ненадовића, стр. 75—80, 286—288. Опет ту, стр. 85—88; 288—290.

(25) Ево тих првих правила, која су руководила ваљевски нахијски суд: 1). Ко

убије човева, да се казни смрћу, и тело његово да буде ударено на точак; 2). Ако ко на силу одведе девојку, то да се младожења, кум и стари сват протера кроз врсту, а они који су на то ишли на руку да се казне шибом; 3) ко украде јагње, прасе, коња или вола да се казни новцем двапут више од ствари коју је украо, а хотмичар да се казни шибом; 4) ко оде из војсве без допуштења да се протера кров врсту; 5) ко побегне из карауле, да се убије; 6) ко погази заклетву или ко лажно сведочи од тога да се наплате сви трошкови и сва штета од тога његовог лажног сведочења; да се казви шибом пи да се огласи свуд да је лажа коме нико и нигда у напредак да пневерује; 7) ко у време свађе или љутње шчепа оружје да се протера, кроз врсту (јер је и то у неку руву почетак убиства) итд. свега, 14 или 15 тачака. Те уредбе примише доцније и остале нахије.

Војна историја устанка српског под Карађорђем доста верно изложена је у Оезтегтгејећ веће шиамасће Деизећић, Јаћгр. 1821, из које га је преведено све у Серпском лбтопису од 1826—1828. Орав. такође спис Јована Хаџића, Устанак српски под Црним Ђорђем, 1. Прве три године. У Новом Саду, 1862, — Војевање српско под Карађорђем. У Новоме Саду, непознатог писца. Вид. такође В. Ст. Караџића. Друга година српског војевања на дахије, у Даници за. 1884 књ. У. стр. 25—58—-21 опис бојева Карађорђевих са Турцима ит. п. у Гласнику, књ. П1; причања о Карађорђу и његовим устаницима, ту опет, књ. Џ. срав. Песма о избављењу Србије, сачињена у Београду. Излатање руским наречијем. Петр. 1806; стр. 1—14. —– Журнал ваљевске нахије од тодине 1807, у кадендару „Олога“ за 1862 т. из Е. Чакра. У Новоме Саду. ур. 34—49.

Сербски љетописи, за годину 1826, част 2 стр. 48.

Русеји архивђљ за 1808 год. стр. 111—120.

Мемоари Матије Ненадовића, стр. 95.

Опет туна, стр. 108—128.

Хаџића, Устанак србски под Црним Ђорђем, стр. 40 календар „Голубица“ Ењ. У. за 1843 и 44 тод., стр. 217.

Опет туна, стр. 41.

О српску совету за времена Карађорђева има један специјалан спис Вука Ст, Каралића, под насловом: „Правитедљствузошши Оовћтђ Сербсеш за времена, Карађорђева, иди отимање ондашњијех великаша око власти“ У Бечу 1860 "'. Но тај је спис Караџићев такав да нас не може да задовољи. У њему је поглавито изложена историја одношаја Карађорђевих према пеким ондашњим великашима, и мало се дотиче сопствене радње совјета. Оно је узбудило противу себе, жестоку полемику у свима српским плериодичким издањима, како оних који изилазаху у самој кнежевини тако и у Аустрији, противу њега, писали су људи свију партаја. На срећу један основалац совјета, прото Матија, Ненадовић, оставио је у својим мемоарима веома, запимљиве појединости о радњи те прве правитељствеве установе у Србији. Изпајпре те појединости