Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

428

0 границама Србије.

Родофиникин, Желети је да се границе српске обележе старе; куд су те транице ја не могу положно да кажем о овоме предмету, јер немам северних мапа; но знам опет, да је од стране Босне река Дрпна природна граница, дакде тврдиња, Соко, што дежи на ову страну, треба да је чиста од Турака. Од Албанске стране варош и мали градић Скопље, у којима још живе Турци, треба да буде погранична, својина Срба, па зато и варош Нови Пазар иза ове тврдиње који дежи у Срби треба да су већ Турци испразнили. Од стране Македоније велике стране планинске, које деле овај крај од Србије, јесу стара граница. Варош и тврдиња Ниса, у којој данас до саме Софије владају Турци, била је стара, својина. Срба.< Примедба књ. Прогоровског. По данашњим приликама ја држим да није никако могуће обновити Србији старе гранвде, шта више то потраживање може удити интересима, господара императора, у задобивању траница руских по р. Дунаву. Но треба се постарати да дамо Србији пристојну границу и неке тврђаве треба им учинити да, добију, само ако се може; друге можемо уништити за обе стране, а остаде оставити турском правитељству.“ —

Родоф. Од стране Видина, ако ова варош са целом Бугарском мора остати у турским рукама, желети је да река Тимок буде граница. Примед. књ. Прозоровсквга. „Можемо се постарати да река Тимок буде граница, но тврдиња Видин мора, остати у турским рукама,“ у

Родоф. Имаовину турску на Дунаву као: Адакале где управља Репеб-ага и велику аду, било би кориспије присајединити Влашкој но Србији, јер тако Срби моту бити разуздани. „Примед. књ. Прозоровскога.. Саглашавајући се са мишлењем т. Родофиникина које је у овоме чланку исказао, ја држим, да ове имаовине турске треба да буду присаједињене Влашкој.“

0 трговини.

Родоф. Турци не могу за дуго бити сигурни у Србији, дакле да би се пзбетли сви праведни узроци к жалбама од стране Турака, ја бих желео да буде овако утврђено, да ни један мухамедовац нема права да пређе границу србску; осталим поданицима турским од хришћанског племена да пут буде отворен, тако исто желео бих да Србима израдимо ту слободу да воде трговину у турској цареВини и да се користују заштитом рускота министра и конзула, плаћање ђумрука на товаре да буде подједнако са руским поданицима, »Примед. књ. Прозорое. Није никако праведно да Турцима забранимо улазак у Србију по ради трговине, а да Србима дозволимо да могу то вршити у турским границама. У таким придикама установа мора бити једнака за обе стране; што се пак тиче обране и заштите од стране послаништва то одобравам.“

Родоф. Осим тота да допустимо Србима да пмају своју властиту монету. „Примед. тњ. Прозоровског. Тешко је да израдимо да Срби то добију, ама ја п

не видим кака би особита корист била Србима баш и да добију захтевање о тој ствари.“

0 политичким одношајима Срба са другим државама.

Родоф. До сада. Орбија н ије имала ни политичког ни трговачког атента, друтих држава; желети је да их за време и пепримамо овде. Бар је преко потребно