Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

ту

427

одавде далеко и министарство тртовине, могу се десити распре са Портом. Ради послова, који се тичу царина ђелерал губернатор може стајати у сношају са министарством трговине.“ (Арх. Воен. Топ. Депо Љ 28, 809, шк. 218, подк. 8.).

(55) Руска Вфетникљ зр 1868 год., т. ХЉУГ стр. 544—550.

(8-) Привлочеша у Серфи 1809, у Сербске Лбтоп. за 1827, т. стр. 26—48.

(85) Воеванђ Сербско под Карађорђем, стр. 15—17. — Сербте паки порабоценје стр. 88—41. — Срав. Руссеш Архивљ за 1866 г., чланак: „Изљ дневника и воспоминави И. П. Липранди стр. 1254.

(56) „Сербије пакипорабошчение,“ стр. 48—49.

(55 Караџића, правителствујушчи совет српски, стр. 88—84,

(58) Тамо, стр. 85—86.

(89) Историческија прикљученија у Сербији 1810 год. у Серб. Летоп. за 1828 г. ч. Т, стр. 18—17.

(79) Тамо, стр. 18—90.

(“) Богдановић, Историја царовања Александра Т.т. 1. стр. 456. — Серб. Летоп. за. 1828 год. ч. Т, стр. 20—26. Каралића правителствујући совет сербски, стр. 89—51.

(>) С нејсилотским полком вратили су се митрополит Леонтије и Недоба. Сербије павипорабошченије, стр. 54. — Караџнћа правит. совет србски стр. 52—57.

(75) Караџића, стр. 59—60. — Мемоари проте Ненадовића, стр. 820—826.

("") Протокол писама проте Матије Ненадовића, о ратовању крај Дрине 1811, 1812 и 1818. год. у Београду 1861.

(77) Богдановићева, Историја Александра 1. стр. 511—585. — 'Толковање члан. 8 Букурешког уговора, види књ. Д. Матића, „Јавно право књажества Србије“, у Београду 1851. стр. 4.

(75) Гласник, ењ. 14. стр. 157—159.

(7) Карађорђев извештај о Србији, о последњим догађајима српског новијег доба, као и о првима за тим следујућима, соч. Лазара Тодоровића. у Гласнику, Ењ. ТУ. стр. 152—155.

(78) Тамо, стр 156—116. — Матића, Јавно право Срб. стр. 8—11.

(7%) Милићевића, стање Србије за последње доба владе Карађорђа у његовој збирци: „Часови одмора“. Знање о стању Србије пред њеним новим падом може се добити из: деловоднот протокола. од 1812. 12 Маја до 1818. 5 авг. Карађорђа Петровића, писаног Јанићијем Димитријевићем а изданог српским ученим друштвом у Београду 1840 год. 224 и 196 стр. 11-8. — ! Протоколи Шабачкот матистр ата од 1808—71812 године. взданота истим друштвом 1868 (228 стр.) и из протокола писама проте Непадовића.

(89) Чланак Милићевића, у збирци: „Часови одмора“,

(81) Гласник, књ. ГУ. стр. 160.

(82) Тамо, књ. ТУ. стр. 160.

(88) Тамо, књ, ТУ. стр. 165—70. — Бука Отев. Караџића, Милош Обреновић књаз Србије, пли грађа за српску историју нашег времена. У Будиму 1828. тод. стр. 58—%.

(8) После пропасти, глави из Мемоара проте Ненадовића, стр. 211—18, — Карамића, Милош књаз Орбије, стр. 57.

(85) Гласник ењ. ТУ. 178.

(89) Мемоари проте Ненадовића, стр. 219—228,

(87) Тамо, стр. 224—965,