Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]
429
(82) Карапића Милош Обреновић, стр. 91—118.
(85) Тамо, стр. 114—129.
(55) Тамо, стр. 122—127. Еззал ћазболапе Сппћетја, стр. 126—130.
(5) Куниберт (ст. 181—88) приповеда једну ствар, која се догодила при састанку
(еј ( 32)
х
() (“) ( 00)
(101)
(102)
( 105)
(1 05)
(105) (109)
(102)
Милоша са Марашли Али-пашом, коју неналазимо ни код Караџића. Милош је био у скупоценом пџубету; ЈусуФ—бег, родом из Орбије, из Беотрада, објави да то џубе додикује њему. Милош примети да је оно добивено у једној битци с Турцима, и да он незна где је она била; Марашли паша опет примети: „Беже нека то џубе остане Милошу као леп поклон од тебе. Допније 1888—1889 год. кад је Јусуф постао пашом београдским, он се сједини са унутрашњим непријатељима Милоша, и помагао је да се Милош протера из Србије.
Караџића, Милош Обреновић стр. 182—1838. Спштшђег Езвал ћазботтаце, стр. 184—186.
Караџића, Милош Обреновић, стр. 185—189. Сишђегћ, евај Ћавбомуџе, р. 189—148.
Мазеће] Ођтепоуизећ : МИозећ Ођгепоушзећ, р. 110—111.
СОшаеге Езвал Еавбомапе, р. 154.
Карактеристика Црнота Ђорђа, од Лазара Арсеније вића, у Гласнику, т. 14 стр. 150—153. „Причање Гаје Пантелића о српској новој историји“, у Гласнаву, т. 11, стр. 228—229.
Види мој чланак у „Московским универсптетским извештајпма“ за 1867. Љ 2
стр. 67—95. Преписке барона гроф. Строганова, с Милошем Обреновићем од 1816—1826 године.
Сппђеге, Езвај ћазболуце, р. 166—167.
Матића, јавно право Србије, стр. 29—82. Караџића, Милош Обреновић, стр. 148—150.
Караџић, Милош Обреновић, 174—180.
Карактеристика Марашли Алп-паше може се наћи у књизи Караџића, Милош Обреновић, стр. 184—85 у Ошшћетва, Езлај Јазболаце, р. 182—185. Карактеристика Абдул-Рајима и извештаји о интригама хетериста у Сшпега, Еввај ћаболапв, р. 187—195.
После тога, скоро две године није било пикакве преписке између врховног вожда српског и бившег руског посланика у Цариграду. Тек 3 Фабруара, 1885. кад Милош дозна да се Стротанов вратио у Петротрад са мипералних вода, пошље му писмо и честита срећан повратак. У том писму он се жалио њему на интрите грчких хетериста и оних српских војвода, што су живели у Бесарабији, Отроганов му одговори на то писмо. и саветује да се влада умерено као и досад, па ће успети и победити све пеприлике. И донста одмак за тим судба Орба окрене се на боље. У Марту 1826 године император Никола предложи Оулдтану три услова, под којима се може одржати мир између Русије и Порте: један је услов био да се ослободе српски посланици, који су задржани у Дариграду пре 4 године, а други је услов био да се установи мешовита комисија да прегледа и оцени српска потраживања, Услед тота предлога била је закључена Акерманска конвенција 25 Октомбра, 1826 које пети параграф тиче се Орбије. 'Тај акт донео је у Орбију м. Ф. Герман, који је тада био у руској служби, и прочитан у скупштини народној 15 Јануара 1827. Том приликом Гермал преда Милоту и последње, по-
СРБИЈА И РУСИЈА, 28