Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

481

(156) Новине Српске за 1884 год. Ж 8 од 20 Јануара, Матића јавно право Србије, стр. 89—42. — АПстешете Ден. од 8 Априла 1838 године.

(257) Сатет, Езвај Б)зболаце, т. [1. стр. 14—97.

(238) Тамо, стр. 21—97.

(89) Тамо, стр. 28—82.

120) Бозец, Сезоћјећје Фег Таткеј у. Деш Зјесе дег Вејогш 1п Ј. 1826. ћ5 аша

Рагзег Ттасбаћ ц. Ј. 1856. 1. ТА, в. 119—121.

11) Оппђегћ, 1. П. стр. 66—71. У опште поврети у Албанији и Босни описани су Кунибертом врло добро, а у Розена, врло слабо.

(12) Матића. јавно право Србије. стр. 12—16.

155) Руси на Босфору. Записке Муравјева. Москва, 1869 стр. 46—47.

(25) Тамо, стр. 47.

(15) Сишђег,, +. П. р. 96—108.

146, Тамо, стр. 108—109.

(77) Карактеристика Хусејин-паше и Веџи-паше и преговори Давидовића, у Ку-

ниберта,, т. 11. стр. 110—118.

(188) Новине Српске га 1884 г. 2.

149) Новине Орпске за 1884 тод. Љ 1.

150) Матића, јавно право књаж. Орбије, стр, 54—68. Отање Србије у време адријанопољеког мира описали су два путпика, један Немац и један Србин. Ми разумемо: Обо р. Раећ, Вејзе ја Зегћјеп на Чравћегрзе 1828 Вегћи, 1880 2 ТЋ. 5. 276—92 и Јоакима Вујића, словеносербскаго списатеља, путешествија, по Сербији, во кратије сопственом руком његевом сшисано у Крагујевцу у Сербији.

(255) Матића, јавно право Србије, стр. 98—111.

(25) 0 Вучићу и Перишићу види Сппђема, 6. 1. стр. 82, 217—919.

(025) 0 Симићима, види такође Сппетва, +. 1, стр. 175—806.

(228) Сппђетб Езвај Тавболапе 7. 1. стр, 77—98.

(855) Тамо, стр. 120—128.

(726) Види, Српски Улак, за 1848 год. број 6, 7, 8 и 9.

(127) Рукописне примедбе Живановића на другу књигу Ципријана Роберта, показао ми је је 1864 год. за време мога бавлења у Београду, зет Живановића, бивши тада министар правде Р. Лешјании. Те су примедбе тако простране да би се могле назвати мемоаром. Јаков Живаповић, кога, су предци преседили се из Србије у Аустрију слободних вештина и Философије доктор по препоруци митрополита Стратимировића, пређе из Карловаца где је био професор гимназије у Србију Јапуара 1884. године, а Фебруара постаце директор књажеве канцеларије и осташе у Србији до оставке књаза Милоша,

(158) Одломци из дневника Јована Хапића, који је радио на, грађанском и кривичзакону у Србији од 1887—1842 тод. Огледало Орпско, св. ' стр. 836—88.

(159) тамо, стр. 29.

(160) Слово књаза Милоша, товорено у народној скуцштини 1 Фебруара 1884, у Крагујевцу, стр. 1—8.

(081) Сппђет, Езвај Ћазботтуце, +. П, р. 141—149.

(162) Новине српске за. 1884 год. број 18.

(198) СОплћет Езвај Јазболауте +. Џ, р. 147—179. у приметбама Живановића па књигу Роберта Ципријаша, вели се да су на саави код Симића великаши кудили владу Милошеву у присуству кња-

28