Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

437

спољник послова, Нури-ефендије, с којим су они имали посла у Цариграду. Посетивши при поласву пз Царитрада оне великодостојнике, за, које је Милош казао да их посете, посланици оду п Француском адмиралу Русену који их је сам к себи звао. Русен је изјављивао сажалење, што Француска није знала да су за такав важан посо дошли српски посланици у Цариград говорећи, да би Француска. могла користовати Србији у преговорима са Портом, но на последњу сад надази за нужно послати у Београд свог кинзула. Шреставивши Дикло-а, адмирал их је молио, да та поведу са собом. Посланици су пристали на то; путовали су заједно разговорајући се посредством Живановића.

(200) Устав српски обнародован и печатан у првом делу „аборника закона п уредба, и уредбени указа“ (у Београду, 1840 г; стр 1—15,) изданом под редавцијом Ј. Хаџића; а у години обнародовања печатак у засебној књужици, с насловом: „судтански хатишерпе, даровави житељима Његове провинције Сербије“. стр. 18. Њетов Француски превод налази се код Ами Буе-а, вњ. 1, стр. 291—999, који је Куниберт препечатао у т. П стр 526—540: немачки превод има код Ранке-а (бетрасће Веуојол; Већи 1844) п руски у преводу те Ранкеове вњите од П. И. Бартенева. По важности овог документа, налазим за добро овде печатати сам устав онако како тласи са почетком и свршетком хатишерита, са којим је спроведен:

„УСТАВ КЊАЊЕВСТВА СЕРБИЈЕ,

СУЛТАНСОКИ ХАТИШЕРИФ,

Протекит около половине Шевала 1254 (од "ој до "а Декемврија 1838) содржавајући Устав, даровани Његовим Височеством житељима, Његове Провинције Сербије.

МОЈЕМУ ВЕЗИРУ, ЈУСУФ-МУХЛИС-ПАШИ

(да би он био прослављен!)

КЊАЗУ НАРОДА СЕРБСКОГ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ

(да би његов конац био тјастљив!).

По сили преимуцества и свобода даровани житељима моје провинције Сербије за њину верпост и њипу приврженост, и по содержанију више царски хатишерифа, изтекши раније и под различнима датумима од моје стране, показало се пуждним, даровати овој провинцији једно ввутрење правленије и један национални устав постојан особени п пренмуцествели, под условијем, да Серби исподњавају точно у будуце дужности, вјерности и покорности, и да плаћају исправно на прописане термине мојој високој Порти данак, ког је плаћање опредјелено и закључено,