Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

98

„Срби, Хрвати и Словенци! „Агенција Стефани објављује: „Одлуком министарског већа од 8. септембра, италијанка влада извјестила је савезничке владе, да она сматра покрет Југословена за постигнућем независности и стварања слободне државе као начело за које се савезници боре и као услов једнога праведног и дугог мира“.>)

Додајући са своје стране, како су владе савезничких држава одговориле да „са задовољством примају ову изјаву италијанске владе“, Д-р Грумбић овако даље наставља:

„Југословени!

„Овом историјском и судбоносном изјавом, Италија поставља као сврху за коју се бори: рушење аустро-угарске монархије онакве каква је данас и подизање на развалинама њеним независне и уједињене државе Срба, Хрвата и Словенаца. Ову племениту одлуку њену прихваћају и сви савезници наши.

„Војници!

„Улога, коју је Италији повјест додшелила, манифестирала се данас јаче него икад. Као заштитница слабих, носилац слободе и оне мисли за коју савезници четири године ратују, њезина сврха за коју се бори није мир Брестлитовски и Букурешки, него слоСода слабих м потлачених.

„Зато отворите очи. Упамтшите да борећи се против ње боримо се прошив себе, против пошомсшва нашег, против слободе и уједињења нашег. Живила Италија! Живила уједињена и слободна Југославија, Живили савезници наши!“

Докле је тако Д-р Трумбић причао о улози, „коју је Италији“, а не Србији, јер Србију, као што рекосмо, и не помиње „повјест додјелила“, дотле су и пријатељи Д-р Грумбића, г.г. Стид и Ватсон, у исто време, писали у лондонском „Тајмсу“ како горња званична изјава талијанске владе „враћа Италији дирекцију покрета за ослобођење Југословена“. Србији, па чак и самим јужним Словенима, негирало се тиме свако право на ту дирекцију.

У складу с тим Д-р Трумбић је ваљда и сматрао, да је ту улогу Италији „повјест доделила“ ида то, што је Италији повјест доделила „прихваћају и сви савезници наши“.

3) Ова одлука талијанске владе пада уочи пробијања солунског фронта. Офанзива на томе фронту отпочела је првих дана септембра и већ је до 16. септембра српска војска пробила и растројила бугарскогерманске редове.