Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

124

бра по новом, за који вам препоручујем послати што више поздравних телеграма.“1)

Д-р Трумбићу, као што видите, чак ни у септембру, 1918. г. није било јасно каква је улога „Југословенског Одбора“, ма да је делокруг рада тога одбора, још у лето 1917.г. потпуно јасно био одређен.

„Југословенски Одбор“ имао је бити орган српске владе -за пропаганду наших заједничких идеја н циљева, што је на Крфским конференцијама било сасвим начисто изведено н на "што се ни сам Д-р Трумбић онда без икакве резерве саглашавао. Што је он у 1918. г. заборавио на то, томе су били исти "узроци, којн су га пре одредили и на акцију против принцнпа Крфском Декларацијом усвојених.

У сваком случају треба напоменути ово:

Горњи телеграм послао је Д=р Трумбић у Вашингтон, "пошто је, почетком јула 1918. г, добио отуда, од „Југословен"ског Народног Вијећа“ две депеше. У првој од тих депеша јављало се: „афера Миханловић изазвала констернацију у свима народним круговима. Имаће непоправимнх последица не само за нашу, него и за српску ствар(!). Јесте ли били претходно информнсани ни шта намеравате учинити. За сад узимамо очекујуће становиште, али резервишемо себи право за најенергичнију акцију“.') У другој се депеши саопштавало: „да се на признању Југословенског (јдбора може овде лакше радити него у Европи, и да се евеншуално може утицати на Савез"нике, од којпх један део гледа још увек с неповерењем на нас“.

Да тај рад олакша „Југословенском Народном Вијећу“ у Вашингтону, Д-р Трумбић му је напред цитираном својом депешом остављао пуну слободу рада код америчке владе, н само га упућивао на то да у односу према Италијанима не треба битн агресиван. Тај савет је, сигурно, н учинио, те су наши људи у Америци скупљали чак и добровољне прилоге за тамошње талијанске хуманитарне установе, како би, ваљда, Галијане и „стварно“ победили.

10) Конгрес о коме је г. Трумбић у овом телеграму говорно, није бно одржат, а свакако је то нмао битн други конгрес потлачених народа Аустро-Угарске, који се, после онога конгреса у Риму, 0 коме смо говорили, имао поновити у Парнзу, па стално био одлаган. О томе ћемо доцније говорити,

11) Ово се односило на пензнонисање ондашњег нашег посланика у Вашингтону, г. Миханловића, о чему ћемо у овој књизи нарочито говорнти .