Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

9

реса. Међутим, колико су и како су г.Стид иг. Ватсон били обавештени о укупном раду „Југословенског Одбора“ најбоље показује факт, што су обојица стално упућивали да се наше народно уједињење може извести само на основици Крфске Декларације, а притом су тврдили, како је то г. Пашић, који је ту Деклерацију напустио!) А било је сасвим противно. Место да буду потпора српске владе, тумачи и пропагатори принципа Крфском Декларацијом усвојених, баш су чланови „југословенског Одбора“ били ти, који су се ше Декларације одрицали још за време рата, па је, исто као и „Н. С. Преса“ н остала ондашња аустро-угарска штампа, огласили као противну општој жељи нашег народа“)

Г. г. Стид и Ватсон нису, вероватно, ни појимали до које су мере били обмањивани кад су, у августу, 1918. год. у својој „Мем Епгоре“, пред необавештеном енглеском публиком прекоревали српску владу чак и тиме, да је она, тобоже, „забрањивала и пдленила“ — „југословенске списе! То се односило на једну брошуру г. Ог. Б. Марковића, професора београдског Универзитета, чије су растурање српске власти одиста биле забрачиле, али не због неког „југословенског“ карактера њеног, него због тога што су у њој били изнесени податци о бројном стању добровољаца, који су се из Русије кретали на солунски фронт, и што се ошкривао пут, којим су они из Русије имали кренути ка Солуну») Ни тај уважени београдски професор, а ниг. г. Стид и Ватсон нису се ту имали рашта љутити, јер да је г. Марковић, неком несрећом, био Француз или Енглез, он би у Француској или Енглеској био за тако што ухапшен и осуђен, а не би му спис био само забрањен.

Најпосле поменућемо овде још само то, да смо, ради допуне, унели у ову књигу и неколико наших чланака, раније објављених у београдским листовима „Самоуправи“ и

„ГТрибуни“, или у часопису „Нови Живот“. | M. II. 5. У Београду 5. септембра, 1922. r.

1) Лондонска Мем-Епгоре, свеске од 22 и 29. августа 1918. г.

2) „Женевска Конференција о југословенском уједињењу“. Женева 1918. Види: и „Приватна иницијатива у националном раду“ од Ог. Петра Слепчевића, Женева, 1918. г., издање друштва „Просвете“, коме је тада био на челу г. Никола Стојановић, члан „Југословенског Одбора“, и брошуру: „О погрешкама у напионалној- пропаганди !“- од М. П. Ћорђевића, Леенева, 1918. г.

3) Види брошуру Пг. Б. Марковића: „Наше народно уједињење“ (Библиотека „Просвете“) Женева, 1918. стр. 16—17.