Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

146

рачуна. Но, докле ће и у којој мери Савезници то учинити, зависило је само од њих и од општих прилика у даном моменту.)

Тако је било и у овом случају о коме говоримо. Дотичући се услова под којима би се могао закључити мир, ни Вилзон ни Лојд Џорџ нису, као што рекосмо, на нас били заборавили. Као и за све остале народности у Аустро-Угарској, они су и за јужне Словене тражили аутономију у границама монархије, а за Србију и Црну Гору тражили су, исто као и за Белгију, да буду ослобођене окупације и да буду рестауриране. Сем тога, за Србију сујош и то тражили, да има „слободан и сигуран приступ к мору“.

Наравно, ми са тим нисмо могли бити задовољни. Ми смо хтели слободну и заједничку државу свих Срба, Хрвата и Словенаца, а Савезници нас пресецаху на двоје: они су Хрвате и Словенце, као и један део Срба, и даље остављали у Аустро-Угарској. Требало им је дати на знање да такав мир ни издалека не би задовољио наш народ, који се никад че би могао помирити са једном таквом неправдом. Српска влада је то одмах и учинила једном нотом, коју је упутила савезничким владама. У исто време она је била дала и упутства нашим емигрантским организацијама, да и оне, на јавним зборовима, протестују против намераваног решења нашег народног питања.

Д-р Трумбић није био са тим задовољан. Место да и сам настане, да се сва наша емиграција, где је год буде било, заталаса и покрене као једна душа, у циљу да јавно протестује против намере Савезника да нас поцепају и даједан добар део

2) Не треба никад сметати с ума да је међу Савезницима, нарочито у Америци и Енглеској, било врло упливних државника, који су,и тада као и дотле, више желели „Југославију“ у оквиру Аустро-Угарске него ван ње и око Србије. Сматрали су да ће једна Аустро-Угарска, са половином словенског насеља у њој, бити снажнија протутежа Германији, него једна нова држава, у којој би сви јужни Словени били окупљени око Србије. С тога су Савезници српској влади стално говорили: што се тиче Срба, шу нема никакве тешкоће, али треба питати Хрваше и Слрвенце да ли и они хоће да се уједине с вама. Тако се то одговарало српској влади још од 1915. г. У ствари, Савезницима ту није било стало до тога да задовоље жеље Хрвата и Словенаца, него је то био изговор, којим је прикривана интимна мисао о евентуалном одржању А-Угарске, у којој би Хрвати и Словенци нашли места.

А г. Пашић је још на Крфским конференцијама говорио: „савезници су неки пут више неки пут мање расположени за наше захтеве“...

„. „Д-р Трумбић прецењује нашу улогу и нашу важност у попогледу на наше Савезнике п светске догађаје. Не води се овај општи рат само за решење нашег питања. Они који ратују и дају жртве реша-