Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

269

и на други начин пројектованом идеологијом о народном јединству. Радићу је било лако варати и око себе прикупљати тако васпитаног хрватског сељака, нарочито кад су га други били напустили. Јер хрватска интелигенција, она која није била с Радићем, није хтела сићи у народ да на лицу места и сама лично парира ударце, које јој је Радић наносио. Више је волела долазити у Београд, и тражити положаје, ордење, извознице, — како ко — и богатити се преко Београда и нарачун гласа Београда, него обавештавати хрватског сељака и склањати с пута Стјепана Радића. Српско-хрватска коалиција није могла имати племенитијег задатака него да се, после 1. децембра 1918. г., спусти до у средину хрватских сељачких маса, уверавајући их да Београд није непријатељ него рођени брат Загребу. Али коалиција не само да није то учинила, него није учинила чак ни оно што су учинили Старчевићанци: није после 1. децембра 1918 г. ни један збор одржала. И, ако ико има греха на души што су сеу Загребу чак и франковци могли повампирити, то је коалиција. И сам Д-р Анђелиновић место да је са својим политичким друштвом, и у новим приликама, тражио ослонца у Загребу и само на територији Троједнице, он је више волео доћи у Београд и ту стварати нову странку, која је њему и његовим друговима одавде из Београда, и преко Прибићевићеве полиције, имала осигурати доминантни политички утицај тамо међу Хрватима, у Загорју! А то је била погрешка не само зато, што је Београд подалеко од Загорја, него и зато, што би се у Загорју, бар у ово прво доба, радије чула реч Загреба него реч Београда, и радије послушао савет који би из Загреба долазио, него наредба коју би Београд послао.

Али поред свег оног лома што га чини Хрватски Блок ми не мислимо да постоји један хрватски проблем, који треба неким нарочитим средствима решавати. Ово што данас бива у Хрватској то је израз бола за нечим што је изгубљено, А такву болест кадро је излечити само време. Пустимо, дакле, времену да учини своје. А државна власт треба ту само да гсистира као анђео хранитељ, и једино о чему треба да се стара то је, да пази да болесник не испадне из постеље. Да се Радиђу није гледало кроз прсте кад је први пут, још концем 1918, и почетком 1919. г, скупљао по Хрватској потписе и слао страним мисијама захтеве „слободног хрватског народа“, мучно да би дошло до данашњих меморандума и свега другог, што се осмелио чинити Хрватски Блок. Г. Анђелиновић може о томе бити уверен.