Србија и Југословени : за време рата 1914-1918
37
ставник Србије, г. Д-р Трумбић је држао да је потребно, да, још једном, и пре тога, изнесе пред њих и мишљење „легалног представника“ оне друге стране, т. |; „легалног“ представника „свих Словенаца, Хрвата и Срба Аустро-Угарске“.
Износећи најпре да је „моменшано ишнезнуће српске државе“ велика несрећа и за саме Савезнике, јер на прагу Балкана „нема више оног југословенског бедема, који је спречавао напредовање германске експанзије“, и тргжећи да се у будуће слична несрећа спречи на тај начин, што би се „између германске расе и Истока створила велика југословенска држава или снажна Југославија“, г. Д-р Трумбић, је, У поменутом свом чланку, овако настављао:
„Сада је, на име, несрећа ујединила све Југословене. Нема више слободних Срба, а ни таквих Срба, Хрвата и Словенаца, које би шек требало ослободипш“(!) Сада постоји само један народни блок који треба читав да победа Савезника окрене против немачке најезде“.
Има у овоме првоме и прилично зСуњеном делу чланка г. Трумбићевог неких тврђења, која уопште нису одговарала правом стању ствари.
На првоме месту, никад се није могло говорити чак ни о „моментаном ишчезнућу српске државе“. Нико то никад није ни говорио осим неозбиљне бгчке и бугарске штампе, и осим = г. Д-р Грумбића. Могло је бити речи само о моментаној окупацији Србијинога земљишта; али је српска држава, као таква, стално постојала, и никад није престајала живети као признати међународни фактор. Српска држава је, и после окупације њенога земљишта, још једнако живела у својој војсци на солунском фронту, у своме владаоцу и у својој влади. Она је увек била признавата као међународни фактор не само од стране Савезника, него иш од стране њезиних непријатеља, и чак у тренутку када су се на хоризонту јављали најлепши изгледи за победу Централних Сила. У првој половини 1918. год. потписали су представници „царско и краљевско аустро-угарске владе“ са представницима „краљевскосрпске владе“, у Берну, једну конвенцију") која се тицала рат-
1) Ова је конвенција потписана 1. јуна, 1918, г. Од стране Краљевско-српске владе потписали су је; г. г. Д-р М, Борисављевић, санитетски пуковник, Д-р Лазар Марковић, професор Универзитета и потпуковник М Ненадовић, српски војни аташе у Берну. Од стране „царске и краљевске аустро-угарске владе“ ту су конвенцију потписали: граф Марк-Шпигелфелд, генерал-штабни мајор Густав Цајднер и поручник Сигфрид Епштајн. (Види „Српске Новине“ од 4. августа, 1918. r.).