Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

П. ДЕО.

ИЗ РУСКЕ АРХИВЕ

Акција „Југословена“ против Србије

Тек што је српска војска била завршила своју величанствену офанзиву против Поћорекових армија, које је делом поробила, а делом претерала преко Саве и Дунава, неки од Срба и Хрвата, који су се тада бавили у Риму, посетили су тадашњег руског амбасадора Крупенског и предали му један меморандум за цара Николу.

— „Сада су ме, у својству представника југословенског комитета, посетили тројица познатих југословенских радника: Трумбић из Сплита, Иван Мештровић и Никола Стојановић из Мостара, и предали су ми меморандум на руском језику с молбом, да га поднесем високој пажњи Господара Императора. Тај меморандум, који износи патриотске наде Јужних Словена, послаћу у оргиналу нарочитом приликом“. — Тако је: 6. децембра, 1914. г. под Бр. 205. руски амбасадор „“пупенски: телеграфисао из Рима министру иностраних Дела у Петроград У

Шта је у том меморандуму изложено, какве су биле и у чем се састојале „патриотске наде“ његових аутора није

Г) Г, Мити Димитријевићу, бив. секретару (нашег посланства у Петрограду имамо да благодаримо за текст овога телеграма као и за нека друга дипломатска акта из руске архиве, која Бемо у овој књиви употребити. Г. Димитријевић је био у Петрограду и за време прве и за време друге револуције, када су бољшевици приграбили власт. Оп се, у своје време, уредним путем, био обратио г. Чичерину министру Иностраних Дела за препис дипмоматских докумената, који се налазе у у руском Министарству спољних послова, а односе се на улогу Србије у великом рату и на питање нашег народног уједињења. Како бољшевици нису правили никакву тајну од дипломатске преписке, г. Чичерин је изишао у сусрет г. Димитријевићевој молби и овај је, уз припомоћ десетак помагача, успео преписати мноштво депеша и других докумената, који су се у архиви руског министарства налазили. Меморандум о коме је горе реч није нашао, пошто је много раније био предат цару и свакако остао у царској архиви,

Србија и Југословени 4