Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

12

На ову ноту, г. Пашић је !. септембра 1915. г. предао савезничким представницима у Нишу следећи одговор:

„Не улазећи у оцену да ли је једини пут и начин био да се кооперација Бугарске задобије концесијама, које тако дубоко задиру у животне интересе Србије и узбуњују осећање Српскога Народа, Влада Српска изјављује следеће:

„Свесна озбиљности критичног положаја, који је створен на европском ратишту, и дужности, која сваком од савезника налаже да чини све жртве и неопходне напоре, да се рат повољно сврши, Српска Влада се решила, да је готова, искључиво из обзира длагодарности и признања према Русији и њеним савезницима, поднети велику жртву и примити начелно предлог сила Споразума са овим неопходним и неодступним исправкама:

1. Како би се обезбедило Скопље са Овчим Пољем једном стратегијском границом,

2. Да Прилеп задржи Србија.

3. Да нотом сила Тројнога Споразума обећана заједничка српско-грчка граница почне од гребена Перистера или Суве Планине, па на запад до границе албанске; на тај начин оставља се Бугарској Битољ, задржава се кратак део садашњи српско-грке граннце и не допушта се у интересу безбедности Србије додир територије Бугарске са границом албанском.

Али Српска Влада примајући на знање декларацију сила четворног споразума даје силама обећање да ће уступити територију са горе поменутим исправкама ако сејош следећи постављени услови испуне без изутетка:

1. Бугарска је дужна у најкраћем року напасти свом снагом Турску и фактички помоћи освојење Цариграда и Дарданела,

2. Да Српска Влада, поред датог обећања, добије у што краћем времену од сила Четворнога Споразума формално обећање, да ће се Хрватска са Ријеком ујединити са Србијом и да ће се словеначке земље ослободити и добити право самоопределења; да ће се западни део Баната, који је неопходно потребан ради заштите престонице и долине Мораве, присајединити Србији;

3. Ако се Србија формално призна за савезника и као таквој обезбеди право активног учешћа и решавајући глас приликом закључења мира или на конгресу мира, ако се буде састајао;