Србобран

ЈШМВЕК з*7.

ДиШУл

ЈЧЕ\ЛГ УОКК, N. У., бАТИКОАУ, ЈАК. ад. 1916.

НОВИНБ И' I ггшгуп^ ^ ..

'"*• да УЕАК VI

3 1Ј В 3 С К I РТ1 О N КАТЕЗ Чт1еб 31а1ез о! Атспса опе уеаг бос. СапасЗа, Еигоре е I с. опе уеаг $ 1.50

Згћоћгап риђНзНеЈ еуегу ТћигзЈау аг 443 XV. 2 г 3'гееГ, Не* Уогк, N V.

ПРЕТПЛАТ А: За Сјед. Државе на годину бо ц. Канаду, Европу итд. год. $1.50

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА сједињених срва слога

ЗРВОВРА^

Србобран излази четвртком на 443 V/. аа ЗсгееГ, Иече Уогк, N. У.

ЗЕКВ МАТ10КА1. РАРЕК АШ) ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕ0ЕКАТ10И „ЗЕООА”

БРОЈ 327

ЊУЈОРК, Њ. Ј.

СУБОТА, 16. ЈАНУАРА 1916.

ГОДИНА VI

М

позив тпт вонвбикију

САВЕЗА СЈЕДИЊЕН11Х СРБА „СЛОГА'’.

ЧЛАНОВН.МА САВЕЗА СЈЕДНЊЕШ1Х СРБА „СЛОГА”: Више од две тревине чланова Савгза. захтевају од мене као Председника Савеза да сазовем Ванредну Конвенцију за за следену сврху: 1. Да се испитају поступци и рад Главног одбора. Управког Одбора. Надзорног одбора и Главног Поротног Суда Са8еза Слоге од последње нонвенције. 2. Да се отпусте или уклане са положаја сви или ма којп од чланова Главног одбора. Управног одбора. Надзорног одбора и Главног Пцротног Суда. 3. Да се попуне упражњена места Главног одбора, Управног одбора. Надзорног одбора и Главног Поротног Суда. 4. Да се учине такве измзне и допуне у члановима Цертификата Инкорпорације. Устава и Правила. које конвенција наке за потребно.

5. Да се усвоје и друге мере, које су по миш.зењу конвенције потребне, да допринесу порасту и напретну Јавеза. Поводом захтева чланова Савеза. ја. Михајло И. Пупин, Главни Председник Савеза Сједињених Срба Сло>*а, ослањају; и се на право. које ми даје параграф 4., члан крви Правила Савеза, овим сазивам ванредну конвенцију Саг.зза Сједињених Срба Слога за постигнуке горе истављене сврхе. а ванредна конвенција састаке се у званичном седишту Главног сдбора Савеза. 443 Вест 22. улица. Манхатански кварт. град Њујорк. држава ЊујСјрк, у понедељак првога маја 1916. године у 10 сати пре подне. а држаке се на том мгсту или коме доугом месту у граду Њујорку, како то конвенција реши. Потвркујем гопње својеручно дакас 29. јануара 1916. године. М. И. ПУПИН, Главни Председнин.

Члановима Сав^за , Слоге!

1?

т>гАМ) II СЕСТРЕ: —

О

Јлашш председник Савеза Сјсдињеиих Срба ('.шга. г. проф. Миханло И. Пупин, далас објапљује сазпв ванредне конвенције. Ту свечану прнлику ае можемо пропуститн. г да црсд вас не пзађемо н са овмм ГГроТЛасМг. у комс нсмо вам с једпе страпс пзпетп прсглед досадање борбе, с друге странс уиозорити па могупности створснс овом победом честитог п свссног ч.р^ства Савеза Слоге. Кроз који дап навршићс сс равно трн месеукК од како смо изашли пред вас са оптужбом противу в^<шс садање уиравс Савеза Слоге. Та оптужба у глашцип садрасала је ове три основне ствари: 1. Иесавеспо }пропашћишЈ**е савсзне нмовннс. 2. Самовољио гаисењр-^апезних лравн.та: н 3. Подзсмно нрппЈИГање за уништај нашег савеза. Сваку од ириЈотужба ми смо поткренпли небројешш чињеницама. ГкЛТе од тих чињеннца сматрамо за пужно, да пх ј''Ш јсјџнјИ обиовимо. Упропашкивање савезне имовине. Како је нссавссно упропашанвана имовина вндн сс најсоље из овог рачупа, којн је израђен према званпчним рачунс ким извештајима саме всћине данашњс управс. Нрема тнм нзвешгајима савезној уиј авн стојало јс на расположењу за њене редовне трошковв свега $3,987.50 за првих девот мессцн 1915. годинс. Мсђутпм јс она утрошнла на тс сврхе за то време $11,298.40. Дакле близу четир пута више но што је смела утрошити. Тај јс грех у толико веви, у колнко су ово иерсдовна. ратиа времена. На бојном иољу данас Савез Слога има на стотинс својнх чланова. Та околност чшш, да јс Савез Слога сваки час у онасностн, да потпуно пропадне. Рсзервни Фонд Савеза (^доге износио јс 30. септембра 1915. годинс свсга $59,275.75. , е - а нијс довољна да покрије осмртшше ни 100 чланова к. Мсђутим, како изглсда, на бојном пољу бннс нпшс Т стотине наших гробова. Свакн поштсн човек, кому су те гвари познате, види, да сс морају доб ]10 огварати очи, када сс анас троши и јсдан ценат савезни. Тај новац, браво и сестре, 1 ије наш. Он прнпада удовицама н сирочадн наших палих хс. То је јсдна ства]), а друга јс ова. Шго вс бити онога дана, сс цео резервни фонд исцрпи иа осмртнине наших хоро и,^;-Што ће иак бити онда, ако у резервном фонду нс будс би

Е Лн

крв своју за ослобођењс и уједињењс нашсг на.рода. Друго, ради тога, да се побрине да Савез Сдога пс пропадне онога да»а, када његова благајна исцрпљена буде услед силних псилат* 'Л^лпшшна за нашс чланове, налс на бојн' м пољу. Овод војс у нст&т*!— ~-** л одредило јс и задатак овс оојјос. Он сс састојао у .жомс: Прво, да савезне у: раве уклонс снп песавесш* распиачн; н друго, да сс у сапсзи '^упре.^-.иоставе који су дораслн овим тсгаким и озбч- Гим часовича.ЈЈпз којс пролазн паша највепа срцска организација у >кгсрици. Безаноње. Безакоња. која су вршена у нашсм савезу од стране вемше данашњс савезне унраве су двојаке врсте. Прво је догало увлачсње у савезну управу извсснпх људн на нсзаконит начии. Друго је дошло издавањс савсзног новца опет на незакопит начин. Прво јс олнчсно увлачењем у савезну управу ђо])ђа Бргића. П. Радакошша и Б. Павловића. Ниједан од овпх људи гијо на законит начин изабрат у управу. Кад се имају иа уму оне ствари. које мало пре истакосмо, онда сс тек можс створиш правплан суд о овом бсзакоњу данашње вегшнс савезне управе. Ако јс икад бнло потребно, да у савезној управи седе људи, који су с једне стране самп собом јаки, а с друге стране уживају неограничено поверење чланства савезног, то је сада, када се Савез Слога налази у овако тешким п озбиљнпм часовима. Ако јс нкад бнло потребно, да се у сваком дамару жнвота Савеза Слоге осепа ред и снага, то је сад. Мсђутнм, мссто тога. мп видимо једно несавесно, једно детињасто, једно пеопростпво потресање н самих основа савсза, закона и правила његових.

јављене. Више од три месеца всћина данашње савезне управе неограничено располажс савезним органом „Србвбраном”. Имала је све што јој јс потребно да се брани и одбрани од овнх наших оптужаба. Ну поред свега тога, венина данашње управс није била у стању да побије ииједну нашу оптужбу. Напротпв она је поред горе наређаДих грехова на своју грешну душу натоварила још два друга. Погазила је рсзолуцију денверскс конвенције о урсђењу савезног о])гана и ночела штетнти и сам резервни фонд савезни. Преко савезног органа почела је једну страховиту клеветннчку борбу против савезног главног председника на тако шкандалозан начип, да је цео свет био запањен од грозоте п ужаса. С друге стране, самовољно н без икаке законске подлоге, почсла је новцем, који јс намењсн резервном фонду, подмиривати својс незаконите трошкове. И то чини данас, када је прсд нашпм очпма опасност да ће се кроз који месец потпуно испразнити резсрвнн фонд! Једини спас.

То нсто се внди п у оној другој врсти безакоња, почпњепог од стране данашње всћинс управс Савеза Слоге: гажењу савезннх правнла прп самовласном повсћавању плата чиновгпчком особљу, прп пезакоиптом исплаћивању пзвесних трош кова н т. д. Такав рад подрива саме темсље савеза Слоге; убија код чланова поверење у саму организацију; и унапред слаби моралну снагу Савсза, да правнлно и бсз потреса реши питања, која су постала услед нередовних прилика. Људи. којм су на своју душу натоварили тако тешке грсховс, сами собом су опасносг за једну организацију, којој се, на иесрепу, :алазе на челу. Покушај. да се Савез уништи. Да је овај горњп закључак правилан, свсдоче и многобројии покушаји од стране данашње већине савезне управе,

Пз свсга овога виднте, браћо н сестре, да нам јсдннп спас лежи у сазиву ванредне копвепцнје. Пнсу у питању ова или она особа. Нису у питању ова или она странка. У питању је сам Савсз Слога. Као што смо всћ внше пута приметили, у носледњим борбама у Србији и Цриој Гори изгинуо јс силан члан Савеза Слогс. Сва је пррлика, да садањи резервни фопд нећс бити у стању да покрије њихове осмртнине. Према томе пастаје питање: што да сс ради? На то пнтање има да одговори све чланство савезно. Јсдно ј(' јасно као дап: не само братсна. вен је и родољубива дужност наша. да света сирочад наших хероја добије и последњи ценат свој. Ту је питање опо: да ли мн смемо тај посао поверитп онпм људпма, који су у огим тешким и мучним данима на своје душс натоварили оволикс грехове? II питање јс: ко пе нам битп на управи савсзној снда, када се благајне наше* испразне и када треба наново за^у катп рукаве и поново почетн зидати и подпзати? Јасно је кал су.чц\ ди д-лу.ра лчлч дад лА*-»л ,у* «« чело Савеза Слоге стану најбољи међу најбољима; они. у којс ми евп имамо највпше вере. А прско свега јс јасно то, да је само конвенцијЈа у стању да реши ове всликс задаткс и па своја леђа прими одговорност за њихово извршење. Ради тога познвамо све чланство Савеза Слоге, да у овнм озбиљним н судбоносним данима сабе])е сву своју моралну снагу п чојски се суочи са задатком. којн има да реши. Нека одмах даде на посао. Нека нзмеђу себе изабере најбоље људе. пајпамстније, иајразложније, најродољубивије за делегате на ову конвепцију. Нека им стално лебди пред очима само једпа једина слика: гладна и жедна, боеа п гола. ојађена н уцвељена сирочад наше баћс, која падоше на бојним пољима за ..чесно имс н свету слободу!” Њпховн вапаји нека нз наших срца погиају наше личнс размирице; њихове сузе нека из паших душа прогнају наше лнчно задевице. А духови њихових палих родитеља и хранитеља, нека упуте душе и срца наша оиим путем. којим треба да иду права н рођена брапа. А идеали, којима они принеше иа жртву своје животе, нека нам ових дана осветљавају криве стазе и трновите путовс наше!... У то нме: папред па конвенцпју! Све за Србнју н Црну Гору! На Св. Саву. 1916. године.

погледу наше потлачене отаџби не, волео бих да могу данас сваког Србина загрлитн и пољубит ти, старије као млађу браћу своју, млађе као синове и синовце моје. А вас који сте Срби сиромаси, прости али поштени раденпци, волео бих да вас по два пута загрлим, јер вам ваша сиро тци>а и ваше поштеше дају двогубо право на све паше поштоваше и сву иашу љубав. Јесте истииа да је сваки педао земљпшта краљевине Србије и краљевине Црне Горе заузет непријатељском војском, и ако смо га упорио и самопрегориво бранили једннм јунаштвом, коме се цео свет диви, и коме се и непри јатељи диве. Привремено смо из губпли земљишта, стално смо до били поштовање свих народа. Народ у Сједињепнм Државама н народ у Канади од своје драге воље н великодушно нам поклањају своје топле симпатије.

АМЕРИЦИ: Тајник: М. С. ђАКОВИћ.

ДУШАН Б0Т1Ш.

-ло у опће доста новаца, да се нодмире осмртнине наших палих _ ■ ... Ј ,. „ • ;<а униште Савез Слогу. Један од тих покхшаЈа јо онзј, када унака? Сва та питања морају оацати у озоиљну о]»игу сва- * Ј * * Ј Ј * Ј ’ л . је већина данашњс савезнс управе покушала да, прско псдовог разумног и чесхитог члана Савеза Слоге. Међутим, како Ј • Ј 1 1 шемора болети, када се види, да данашња већина савезае уле не само што не води рачуна о горњим пнтањнма, веп

ОДБОР ЗА ЧАСТ СРПСТВА У Председник: ЉУБ. ВУЧКОВИћ. Ч л а и о в и: СТЕВО БАБИћ. 0. ЈОАКИМ БЈЕДОВ. 0. ДАНИЛО БУКОРОВИћ. НИКОЛА ВИГЊЕВИћ. РАДЕ ВУЧИНИћ. ДАВИД С. ДУБАПћ. ГЕЦО КУКИћ. ДАНЕ ЖЕГАРАЦ. НИКОЛА ЖУЈОВИћ. РАДЕ МАМУЛА. ИЛИЈА МАНДИћ. МАНЕ МИЉКОВИћ. ЈОВО МИЉУШ. НИКОЛА И. ОБРАДОВИћ. МИЛИћ ПАВЛОВИћ. ДАНЕ И. ПЕРИћ. ГЛИШО РАПАЈИћ. ПАВЛЕ X. НАВЛОВИћ. ЈОСИФ РАЈНОВИћ. 0. АЛЕКСИЈЕ САВИћ. ЈОВАН СПВЧЕВ. МИЛЕ МРВОШ. СТЕВО КЕЦМАН. СТОЈАП Ц. ПАВЛОВИћ. ТЕОДОР УЗЕЛАЦ.

јдо , распикућски страћи читаввх $7,300.90 преко закона рско прапила! Да ннје ничега другог бнло код садање већине улраве до ) опш; јцдног јединог случаја. па би био дужаи сваки честисвесни члан Савеза Слоге, да дигне свој глас и поведг бор| 1 ) 0 тив овог неморалног расипања имовине савезнс. То бп I) о учннити из два разлога. Прво, ради тога, да сачува Са'Слогу од опасности, да не одговори својнм обавезама п]»с-| 10м делу нашег члаиства, које иође у стари кр&ј. да лије

. иог главног председника, диже новац из савезне оаике; а другн је покушај, да се, опет ирско редовног главног п])сдседника, сазовс годишња седпнца главног одбора. Да су ово редовпе прилике, ти испади, н ако недозвољени и кажњнви, инак не би за собом повлачили овако судбоносне последицо. 0вако, код ових мутних и Мј ачних прилика, овај и овакав рад од стране већине данашње савезне управе јс страховит и језовит. Наше оптужбе остале су непобијене. Скоро ће би"” месеца, од какос\ ове »з" ј, Т у^~

№1 НАШЕГА СВЕТОГ САВУ

Данас цкрпа српска и школа сриска, а са њима и сав народ српски, прослављају дан Светога Савс, иеликог родољуба и државиика српског, првог поглавара српске народне цркве, Архијепископа, Просветител.а и Скетитеља српског. II ми Срби, који смо се данас иаш.пг иа гостољубнвом земљишту једппг вс.шког ,» слободпчг ' таједнпчкн уздишсмо^^Ј 'вода.подижемо мпс ' ,а своја Јс.њсму са л

буђеп-има, какна давно имади ннсмо. А како би друкчпје и мог ло бити на погледу Србије и Цр не Горе, које днвио и несравњиво јунаштво нашега народа није могло да спасе од прнвремеиог заузећа војском иецрнјатељском ?!

Управ стога жуднм да мислима спојнм н срцем својим пристуинм свакоме Србииу и свима Србнма у Сједињеним Држа ( ма Америке и у Канадн, не

Да ли бн мн били достојнн тнх симпатија кад бн као народ клонули духом? Верујте ми, онај наш народ који није могао да се уклони испред бујице непријатељске навале, и који се горко пати н жедан п гладан, није клонуо духом. Ннти је клонуо духом онај народ, који по стењу Црне Горе и по снежним плаиинама Арбаиије не налази ни крова, нн хлеба, пи једне струке да заогрне. А остатци српске и црногорске војске жедне и да нас само за борбом, верују у коначну победу српске заветне мп сли — која је данас постала нсто ветиа са мишљу слободе, напрет ка н сталног мнра целе Европе; — и нестрпљиво чекају дан, у ко ји ће наши велики савезницц са наш.ом <^ лопеиг ком Њ-чијту па т челу — пОЕн триумфално ка победи. Нека се пе колеба пимало вера иаша у свегињу мисли, за коју се наш народ бори. Нека се не колеба ннмало вера у моћ и часност паших моћних савезника. II њнх и нас чека сјајна и пелнка победа кроз божју правду и божју милост. Ја сам са одобрењем српског Премијера, Николе Пашнћа, до шао у Америку да и у мојој старости послужим нашему народу колико могу. Почињем ту моју службу овн.м мојим Свето-Савскпм братским ноздравом свакоме од вас. Немамо разлога да слабимо своју веру у коначну победу српске мисли, која се са да живо развија у срећну мисао о заједници Срба, Хрвата и Сло венаца у једнуунстински стобод ну и нанредну народну државу, која ће радити на остварењу заједнице свих царода у једно велико и стално братство. У томе лежи велики светски задатак Југо-Славије. 'Го је један сјајан и славан задатак. У томе сјају н у тој славн сваки од нас може да има учешћа, ако порадн да се утпрди и развије братство између Срба, Хрвата и Словенаца. Го је шта више света дужност свакога од нас, јер у томе братству лежи једино јемство за нашу независност, слободу, иапредак н срећу .једино јемство за наше жнвотие ннтересе. Ја овај мој ноздрав управл,ам на нрвом месту сввма Србима, мојој браћн н мојој децп. Алп га у нсто време, са топлом братском љубављу, шаљсм н нашој браћи Хрватнма и Словенцнма. Наше су земл.е још једнако полн тички раздвојене. Али су наша срца уједињена. На томе јединству.као на светом једном темел.у, лежн иаша сјајна, славиа и срећна будућност! Жека је слава Погу! И иека је слава српском Светом Сави! На Св. Саву 1916. Хотел Мак-Алпин Њујорк Сптн ЧЕДА МИЈАТОВИћ Академнк Иекадашњн Мннистар за Спољне Пословс, Бивши Послачк Србије у Царигра-