Србобран

СТРАНА 4.

ВРОЈ 34»

Седми дан конвенције

Мај 8. — Пре подне. — У д сати пре подне председник конвенције молитвом отвара данашњу седницу, и наређује тајнику прозивање делегата. Одсутни су Милан Бараћ, Митар Вуј новић и Илија Вујновић. После прозивке настаје читање записника од прошле седнице. Миле Куколеча ставља примедбу на записиик, да код параграфа 46. има да се стави: по решењу две трећине друштава, која морају имахи преко полови не чланова Савеза Слоге. Прима се ова примедба. На § 47. ставља примедбу гл. председник г. ПупиИ, да треба да се накнадно заведе у записник: Савезна управа упутиће нарочите формуларе овакових тужаба свима друштвима. Прима се. Гл. председник г. Пупин ставља примедбу на записник, да је у § 52. испуштен први став, који треба у записник завести. Иредседник конвенције Глиша Рапајић ставља примедбу иа записиик, да код § 57. треба ставити још и реченицу: па предлог главног председника. На § 58. ставља примедбу делегат Самарџић, да у записнпк треба да се уведе и други став тога параграфа са усвојеном изменом. Ова умесна примедба прима се једиогласно. Мане Момчиловић примећује погрешку на записиик, код § 59. треба почетак да гласи: Управнн одбор је пододбор Главног одбора, и он се састоји из пет чланова. Она прпмедба усваја се једногласно. Код § 66. примећује главни прсдссдник г. Пупин да трсба додати у записник: остављаће се код одређене „Сев депозпт компаиије”. Прнма се. Код § 68. примећује делегат В. Радојевнћ, да месец апрпл нсма 31 дан, и да треба у зжГЕсник ставити 30. амртга. Прима се. "/гева Свнњаревић ставља при медбу на записиик, да треба да се уведе, да је једногласпо решено, да се поздрави п честита десетгодиши.ица братству у Бар бертону, Охајо. Прима се једногласио ова прпмедба. Брат Климовић предлаже а брат Бошковнћ подупире, да се запнсник са примедбама усвоји. Прнма се једногласно. Стсва Бабић реферише у име одбора за преглед резолуција, изјављује, да су прегледалн све потписе и 109 резолуција разних друштава п да су донели за кључак, да је главнп председник на основу Савезних правила пот пуно законито сазвао ову конвепцију и да делегатп, који су присутнн н заступају закопито своја друштва која броје око 8ооо чланова Савеза Слоге н пре ма томе одбор једногласним пот пнсом изјављује, да је ова конвепција потпупо законпта. Бурио одобравање. Главни Председник г. Пупип изјављује, да на прочнтанн реферат Стеве Бабића има да изјави нека објашњења по § 4. Савезних правила. У својнм врло јаким разлозпма износн мишљење, да се чланству несме никако забрањнпати право на сазнв ван редне конвенције. И нзјављује своје допадање, што је обдор саставио тако јасну п подужу резолуцију нз које ће моћи несавесни бпвши управници једном за свагда видети поштеп рад п правилан и свесан посао ове конвенције-у као и мотиве на осгаову којих је она сазвата. Огромно одобравање. Резолуцпја се прима једногла сним одобравањем и устајањем с в п х делегата. Бескрајно швескање са „живио” орило се двораном. Илија Почуча предлаже, да се једна дневница поклони Фонду Ратничке Сирочади. Прима се једногласно. Брат Бјелић предлаже да одбор умоли председнпка г. Вилсона, да дозволи да се један дан одреди за скупљање прилога српској сирочадп. Огромннм одобравањем усваја се једногласно.

Г-ђа Милица Шутић предлаасе, да се прво решава о болесном члану, којп је присутан на данашњој седници, па тек онда да се пређе на остали дневни ред. Предлог се једногласно усваја. Делегат Новак Богдановић нредлаже, да се болесном члану Мићи Ркаловићу изда отправнина од $800.00 и да се брише из Савеза. Данило Кнежевић, делегат друштва, у коме је члан осакаћени Ркаловић, говори у корист болеснога члана и доказује, да Ркановића није ннчим крив својој несрећи. И тражи да му часна конвеиција на основу лекар ске сведоџбе право пресуди. Душан Ботић изјављује да по текарској сведоџби није Ркаловић оиеспособљен за рад и да треба конвенција да има обзира, да се налазе још многе молбе и жалбе, н ако се и преко лекарских исказа буде решавало површно, може се десити, да се нагомилају толике суме отправнина, да се неће моћи ии исплаћивати. Одобравање. Делегат Симоновић предлаже да му се изда $500.00. Главни председник г. Пупин моли, да се држнмо правила. Одобравање. Развпла се велика дебата. Делегат Кпежевић тражи не да се болесиом Ркаловнћу дели милостиња и даје отправннна, већ онергпчпнм доказима тражи, да му се нзда осакатннна. Правила су нам пепотпуна, па зато сада опа конвенција правила и допуњује и поправља. Брат Вукадиновић тражп да му се исплатн по параграфу ио гачка д., која предвнђа 8оо долара за сломљену хрптењачу. Јоса Рајновнћ тражи да се ставе две допупс у параграфу 6о. као врло умесне, да се неби овакп случајеви дешавали, па да нпсмо у етању да данас свој суд доиесемо. Ои нредпоставља да ако се његове прнмедбе усвоје у нараграфу 6о. онда ће се избећи да оваке молбе и жалбе излазе пред коивснцију, јер би те случајеве на основу правила могао решаватн управни одбор, дајући братствима предлоге па гласање. И кад братства већином својнх чланопа реше о некој мол би II жалби, онда нема потребе да се молбе и жалбе износе и пред конвенцнју. Брат Кнежевпћ подупнре пред лог Рајповпћев. Мане Момчиловић реферише у име одбора за промену правнла, о даљем раду одбора. На реду је параграф 94. који је примљен са изменама и допупама којс је одбор предвндео. Брат Вукадиновнћ тражн да се стави да се примају свп Словени а ие само српске народности. Председннк конвенцнје Рапајнћ прнмећује да пма Шваба међу члаиовима Савезнпм и ако су 1?равнла предвнђала само српску народност. Новак Богдановић предлаже да се прпме све народностн осим Бугара. Мане Момчиловнћ врло разложенпм речнма доказује да су мпоге установе корисне прешле нз српских руку у туђе руке из узрока што су странци временом добнли већину у своје руке. Миле Кукулеча прнмећује делегату Богдановпћу, да се не слаже са његовпм предлогом, јер могу Бугарп бнти присаједињени Краљевиии Србпји и онда као српске грађане морамо пх примати и за чланове нашег Савеза. Грохотан смех и одобравање. Делегат Заклан тражи да се сваки Словен може примати у чланство Савеза. Отац Букоровић предлаже да се каже: да се за члана Савеза примају, прво: да је Србин или добар Славен. Усваја се. Брат Суџуковић из оправданих разлога изиоси своје мшпљење да је овај параграф 94. немогуће у целости сада примити ј док се не донесе одлука о лествици и годинама старости. У-

| сваја се његово мишљење. У и и по сати прекинута је седница, ради заједничког сликања, седннца која ће се наставнти и I и по сат по подне. По подне. — Наставља се данашња седница у I и по сат по подне. Прозивком делегата установило се да су одсутни и одоцнили следећи: Милан Бараћ, Лазар Тинтор, Данило Букоровић. Данило Кнежевић пита председника конвенције, како је смео да нареди да се у записник јутрос заведе да је решено, да се брату Ркаловићу исплати осакатнииа по ио параграфу, тачка к, када пије решено ништа о томе. Настаје велика полемика услед овог неспоразума. Миле Кукулеча подупире исказе делегата Данила Кнежевића и доказује да о Ркаловићевој молби није дефннитивно јутрос пишта решено. Председник конвенције ставља поново на гласање јутрошње предлоге, то јест предлог Вукадиновића за тачку к, и предлог Богдановпћа за тачку д, параграф ио Савезних правила. Најзад, јавним гласањем решепб је да се Ркаловићу исплати по параграфу II, тачка д, на пме осакатнине 8оо долара и тако носле дуге дебате најзад је усвојен предлог Новака Богдановића. Дапило Кнежевић, изјављује захвалност браћи делегатпма у нме свога друштва и у име болеснога члана, на правди која је заступљана у овом решењу. Мане Момчиловић наставља да реферише о раду одбора за исправку и допупу правила. Брат Суџуковић напушта седпицу без дозволе, јер му је председиик коивенцпје забрапио реч да говори о ствари, којој сада није места. Председвик конвенције паређЗ’је тајпнцима, да се заведе у записник да делегата Суџуковића одстрањује од дебате и гласања у данашњој седници. Прима се. О параграфу 95. у коме се говорп о лествици развија се велика дебата. Јоса Рајновић протестује да се новишава ма која тачка у лествнцп. После његовог јасног излагања задобпја доста присталица. ‘ Брат Јјого еиергично протесслаже са предлогом одбора да се у лествици повиси са 5 центи у распису за: осакатнине, бол ме потпоре, операције и отправнине. Брат ђого енергично протестује протпв икаког повећавања тествпце. Дел. Вукадиновпћ је такође да се повиси лествица за 5 центи. Стева Бабпћ врло лепо разлаже потребу за повишавање лествица, и изиосн примерима разпе случајеве исплата и пита браћу делегате одакле ће се моћи сви расходп п те сплне потпоре псплатптп, ако они не реше да се лествица повиси са 5 центи. Јоса Рајновић нпкако не прнстаје да се повиси лествпца, већ да предлаже да се ванредне исплате покривају са оних 5 центн којп бп остали од Савезног Органа а од оннх чланова који иеби хтели орган да примају. Већпном гласова решено је да се повисн са 5 центи. Тачка г) остаје како одбор предлаже. У параграфу 96, где стоји, да се плаћа *а чланску карту гоц., тражп Миле Кукулеча да се ставн да свакн члан добије карту чланску бесплатно. То се већином усваја. Милица Шутић предлаже да се стави још у исти параграф и то, да свакп члан добије карту одмах по пријему у чланство Савеза. Усваја се. Наставља се дал,е читање правнла. 1 Код параграфа 103. брат Климовпћ предлаже да треба да се стави, да тутори буду друштва савезиа а не појединп чланови, јер он то мишљење заступа из ис куства његовог друштва кога он данас овде заступа.

Код параграфа 107. Миле Сарач примећује да се дода, да се дугови, умрлог члана појединцима могу наплатнти из осмртнпне. Али овај предлог брата Сарача је одбијен јер се коси са државним законпма. У параграфу по., који говори о осакатпини и болним потпорама. чита известилац одбора Мане Момчиловић, тачку по тачку. Око тачке и) развила се велика дебата. Многи заступају мпшљење да за изгубљено једно око треба да се псплати осакатнипа 400 долара. Миле Кукулеча предлаже да се закључи дебата и ставн на гласање. Већином гласова решено је да се за једно изгубљено око исплати члану 400 долара. У тачки ј, где се говори о исплатама за операције, било је врло много предлога. |јоко Симоновић предлаже да се за жеиске операције повиси сума. Јер ако остане као сада 50 долара то је врло мало. Вељко Радојевић захтева да се место кила, стави опученост а у загради дода реч (кила). Брат Радојевић такође тражи да се дода, да за операцију ока треба исплатитп 150 долара, за озледу ока где је вид упола ослабљен. Брат Радојевић мотивише свој предлог речима, да је конвенција већ то правило у неколико иримила кад је ономад једном болесном члаиу то исплаћено, по једногласном решењу делега та. Предлог је одбијен. У тачки к испод параграфа, до даје се: да се за операције непредвиђене у овоме параграфу плаћа 400 долара. Ова тачка је постојала истом параграфу и пре денверске конвенције Прима се предлог о*бора за измену пра вила. Г-ђа Милица Шутић предла же председнику конвенције, да казни сваког делегата са два даиа дневнице и да га одстрани нз дворане, ако би се усудио да својим неоправданим питањима успорава и кочи правилан и брз рад конвнеције. Усваја се. I Параграфи III и 112 остају нејпромењени. Параграфи: 114, 115, иб, и 117. остају непромењени. У параграфу 118 одбор предлаже да треба да се у место 50 чланова стави 30 чланова. Брат Заклан предлаже 75 чланова. Бранко Пекић предлаже 30 чланова али да се назначи 30 новпх чланова, а не старих. Брат Мазлун предлаже да се у правилима предвиди да чланови који припадају већ једном друштву несмеју оснивати ново друштво те да тиме стварају само раздор и неслогу међу члановима, како је то до сада било впше случајева. Делегат 3 ) ого предлаже, да се у једном месту може основати ново друштво само онда, ако друштво које већ постоји, пма преко 100 чланова. Већина гласова прнма одборски предлог од 30 чланова. Параграф 119 брише се. Параграф 120 остаје, али, параграф 120. други (јер их има два под именом 120.) да уђе у пословник. Параграф 121. и 122. примају се. Параграф 123. прнма се са додатком одбора. Параграф 120. остаје са изменом у место поротни суд, долази свуда главни одбор. Параграфи: 125, 126, 127, 128, 130, 131, 132, 133, 134, 135, г 3б, 137» 138. остају непромењени. Главни председник г. Пупин наставља да реферише о раду одбора за измену правила. Долази на ред врло важаи параграф 139., где се говори о резервном фонду. Г. Пупин скреће делегатима нарочиту пажњу на овај значајан параграф, и да се тако подеси, да би се могао што већп приход имати на расположење за помоћ оним нагаим страдалницима и сирочаДИ. Г. Пупин :пзјављ овим парагра^* г * а '*‘ ч ш“’ _

више измена и због тога што више надзорнн одбор не постоји. Па према томе морају се и ови параграф, који говори о резерввном фонду, према осталим, већ примљеиим п усвојеним нараграфнма, добро подесиги и поправити. Г. Пупин чита параграф по параграф, који говор ео разервиом фонду, и са изменама и предлозима одбора, по реду се примају. У разлагању и објашњавању рекао је г. Пупин, да би био увек противан, ако би организатор неки, којн би ншао да агитује за упис у чланство Савеза, агитовао и само за Савез слогу а одвраћао људе од уписа у Сазез Србобран. Јер треба подизати све паметне установе. Па ако неко неби имао воље да се упише у Савез Слогу не треба га одстрањпвати ако би он жслао да се уппше у Савез Србобран. Овај исказ г. Пупина напшао је на опште допадање. Параграф 145. укпда се на предлог одбора. Такође се укпдају параграфп : 147 н 148 из узрока што се у ранијим правилима јаспо види шта све долази у обим рада конвенције. Параграф 148., тачка а) прима се допуиом одбора п додаје се: и за помоћ изпемоглих чланова. Г. Пупин мотивпше јаким разлозима шта је руководило одбор за овај додатак, којп се усваја. Долазе на ред параграфи 149 и 150 у којима се говори о савезном органу. Брат Бјелић предлаже да се укине савезни орган Србобран, а да се у место њега успоставп месечни извештај Савеза Слоге. Мане Момчиловић нзјављује да Србобраи осгане алн да се на дргом темељу уређује. Миле Ку кулеча предлаже да “Србобран” треба да осгане као орган савезнн, али да се правили ма нредвнди, да се да пеограппчеие руке главиом председнику, да га он уређује. Главни председник г. Пупин изјављује, да је чуо мишљење многих делегата. Па мисли, да кад је све дати у руке главиом одбору, нека се онда и уређивање листа преда главном одбору, а не појединим људима, који би као што је до сада бпо случај, пи еали што је њима драго. Ако би у савезном органу изашло нешто што је клевета и могло би се судом тужити, онда су одговорин они који листом рукују а не Савез. А ко је до асд одговарао? БЈушњар, Граховац п главни председник. Јест, али ми смо се посвађалн и ко је са-

шта Је с књи

На више питања, гама? Главнц председник изјављује, да ће се књиге добити, али упозоруЈ‘е браћу делегате, да и ‘‘зидовн имају уши”, и да њему оставе то како ће он до књига доћи. Ои сажаљева овај случај, што је дотле дошло нелојалнпм држањем бнвших чиновника н управника, али он браћн делегатима изјављује, да је све предузео да се до књига дође п до књига ће се доћи. Огромно одобравање. % Наставља се читање придогалих телеграма и неколико писама упућених конвенцији. Телеграми и писма се саслушавају буриим одобравањем. У 6 сатн прекида се седница н иста наставиће се данас (можда и сутра) изузетно и у 8 сати увече.

да одговоран ? Дакле нетреба о-

снивати одбор за лист, него главнн одбор је одговорап за све, па нека буде одговоран и за орган Савезни. Одобравање. Отац Букоровић изјављује да виднмо сви да нам орган треба, п према томе предлаже да се гла са. Већппом гласова решено је да параграф 149 остане непромењеи. На реду је параграф 150 којп ће на предлог одбора гласити: Главни председник вршиће надзор писања у званичном органу и то писање мора бити у сагласности са радом и сврхом Савеза, како Ј - е иа Денверској конвенциЈ'и успостављено. Главни председнпк г. ЕГупин пзноси своЈ’е мишљење (не предлог већ само мишљење) да је много наших члапова на далеком Весту. Па ппта како би било кад би се “Српском Гласнику” у Сан Фраициску дала помоћ од 100 долара месечно, па да тај лист пише у корист Савеза Слоге и да иитересе Савезне заступа, и да рецимо шаље по три примерка од сваког броја свима савезним друштвима. Глав. председпик Пупнн моли делегата Вељка Радојевпћа да изнесе своје мишљење. Делегат Радојевић пзјављује да би помоћ од 100 долара била довољна да се лист “Српски Гласник” подигне на бољи степен. Ова дискусија оставља се за доцпије. Параграфи: 151, 152, 153 и 154. предлог одбора, неморатв .

ВЕЧЕРЊА СЕДНИЦА Тачно у 8 сати увече наставља се данашња седница, прозпвком делегата. Сгева Свнњаревић реферише о молбама и жалбама. Редом се чита свака молба или жалба и ° њој доноси мишљење изабрани одбор, којп се одмах нзноси и на гласање. Пзгледа да је наЈ"тежа ствар, доиосити одлуке по молбама и жалбама, стога се иајвише тешкоћа и несугласица у овоме послу опажа. Природио је, да се у овоме послу највише н осетило нснотпуност досадањих правпла па је зато нарочита пажња и поклоњена на нзмену и допуиу лараграфа по., којп говори о осакатиим и болним потпорама. По молби неколико Срба нз Саут Чикага, да осиуЈ’у посебно друштво, одбор доноси предлог да се они обрате на тамошње друштво, па ако оно дозволи да олн могу основати ново друштво управа савезна пм треба нзаћи на сусрет. Божо Латић делегат друштва из Саут Чпкага нзјављује у пме свога друштва, да се дозвољава, да се може основати у њиховом месту и ново друштво, да његово друштво томе неће бити протпвно. Брат Ивошевић врло често упада у реч и енергично протестује, зашто се о поједшшм молбама донесе брза решења. Он тражи да учествује у свакој полемицн. Председннк конвенције опомиње брата Ивошевнћа да се при дјгжава строго пословника иначе ћс га строго казнити. Господин Пуппн моли одбор за молбе и жалбе да има увек па уму начело, да се не треба мешати у друштвене чисто локалне ствари. Већ да се по таквим молбама, упућују молноцп на њихова друштва. Делегат БЈ’елић потпуно подупире мишљење господииа Пупина. Прелазн се на разне предло-

мо савезни орган, или да штампарију издамо другоме, а опет лист да штампамо код другога. Питање је коЈ'е је за Савез корисније и шта је пробнтачније. Миле Кукулеча пита да ли је орган Савеза “Србобраи” у рука ш главног председника и да лп Стнјачнћ нма уговор кој’и му даје право на штамиарију још 4 године. Може ли се дати орган на штампање Стијачићу јефтииије но што Стијачић плаћа ренту за штампарију. Господип Пупин изјављује, да Стијачић има уговор са Савезом алн Савез Слога нема уговор са њиме као тутором куће и тутором штампарије. И уговор наравно не ваља. Бјелић предлаже да главни одбор одузме штампарију од Стијачића и да лист штампа у Сагезиој штампарији. Отац Бједов изјављује, да треСа веровати речима главног председника, да уговор није добар н да он може увек да штамнарију ако устреба Савезу на располагање стави. Али овде је питање сада, да лц је по Савез корисније да се “Србобран” штамна у сопственој штамиарији или да се уступи другоме. Вељко Радојевић објашњава врло разложно о штамнарским пословима. И износи своје мишљење да је тешко за Савез да он води штампарске послове. Душан Еотић препоручује да се остави одрешене руке главном одбору по тој ствари. ‘ Отац Букоровић препоручује да је по Савез корисније и јефтинпје да свој орган уступн другоме у штампу. Брат Заклан врло леппм речима пзноси како је то страшио да се из Српског Дома и из српске штампарнје износе изпесни листови у којпма се најиогрднијим речима напада наш Савез.

Бранко Пекић тражи од главпог председника објашњења о штампарији савезноЈ’ као и о томе где ће се у будуће Србобран штампати.

Стево Бабпћ предлаже, да се распнше стечај, па ко наЈ’јефтинију понуду да, да му се уступн лист иа штампање, а ко највише даје за штампарију да му се уступн под закуп штампарија. Отац Букоровић подупире предлог Стеве Бабпћа, али допуњује да штампар који би добио штампарију, мора се везатц уговором да ие сме ннкакви лпст штампатп, који би ппсао против интереса Савеза Сло ге и савезних чланова. ГГредлог Вукадиновнћев да ако постоји уговор између Стијачића п савезне управе да га копвенција огласи за неважећи, подупире Сгева Свнњаревпћ. УсвоЈ’ена су оба предлога и ,Оца Букоровнћа п брата Вукадиновића. Председник конвеициЈ’е закључује седницу у 10 и по сати увече, са молитвом и закључује идућу за сутра у 9 сати ујутру.

НОВА УПРАВА.

Срп. Д. Д. „Немања”, бр. 75 Главни председппк се одазива С. С. С. Слога у Бизби, Ариз . вољи брата Пекића п почиње са пзабрала ј е пову др за објашњавањем, како је постао^дЈ^ ^ “Сербиан публишинг компани”. | * Г0 ^’ ’ Затпм изјављуЈ'е да су га бивши ј Председник: Радован К. Мауправппцп увек салеталп и пи- рушип; П.предсеДНИК: Фн.ПГН тали чијп је Српски Дом, и чи- Шулошш; тајник: Дмитар ђ ја Ј’е штампарија. А Ј - а сам им у-! п „ л „ _ 1 \ 1 п тт ■ Бобић, рачуновова: Лука Велвек говорио: Српски Дом Је сво -1 ; Ј Ј Ј јина Срнског Народа а тутор ј ^ОВНћ. ОЛагдЈНИК. Марко С. Бу сам ја, штампарија је такође сво- ПрсДС. НаДЗ. ОДООра: Ријина Српског Народа а тутор^сто Табаковгш; предс. одбора сам ја Михаило Пупин. И до- боЛССТИ: Јово Р. Буђан.

год жпвим ја, бићу тутор ја, а кад умрем ја, биће тутор онај кога постави онај ко је дом и штампарију и поклонио. Бурно одобравање. Видим куд они циљају — продужује г. ГГупин, хтели би да узму и кућу и штампа-

ТРАЖИ СЕ ЧЛАН.

Срп. Д. Д. „Александар Карађорђевнн”, бр. 256, Камбриа. Вајоминг, тражи свог чла рију И све У своје руке. И тако ' а брата Светислава С. Гаврина њихов предлог дамо лист Ср- „„„„„„ л л * 1 |Ловина. Молимо осталу брапу, бобраи да се штампа ван савез- . ј 1 .м не штампарије, а штампарију из | Ј&Ш? ЗКО ШТО 0 Њвму дам на њихов предлог СтиЈ'ачи- 1 зн&ЈУ- Ако се брат не јави сам ћу и вежем га уговором. Опда го- до идукег расписа, поступипесподин Пупин цптнра поједине мо С ЉИМ ПО правилима.

тачке уговора. Бнло како било ми имамо сада и кућу и штампарију. Сада долази питање да ди је боље да ми сами штампа-

Радован Богићевић, тајник — Вох 103 Сатћпа, 'УУуо.

\