Србобран

СТРАНА 4 .

БРОЈ 343 .

•ЧРБИУЛТГ

На предлог делегата Илије Ра даковића да се да милостин.а бившем члану друштва бр. 5 - Мани Радољи, решено је већином гласова да му се одобри 150 долара. На предлог истог делегата РадаковиНа решено је већином гласова да се на оне озледе изда 100 долара, пошто је он раније већ примио болну потпору за операцију. Делегат Лука Клнмовић износи у нме свога друштва, мишљење пред конвенцију, да је кривица до бивше Савезне управе што бивши члан К. Спаић није примио одправнину, и у име свога друштва он тражи исплату целе осмртнпне. Ова се молба одбија. Делегат Јово Шигуд даје обавештења по молби члана Петра Зекопића, и изјављује да је задовољан са предлогом одбора, да му се исплати тромесечна болна потпора, и 75 долара за онерацију. Предлог је усвојен као што је одбор решио. Дедегат Шигуд изјављује сво ју благодарност браћи делегатима на праведном решењу. I'. Пупин износи мишљење да би било умесно, ако би који делегат хтео да предложи да се у правилима предвиди, да се члану који полуди издаје недељно око 5 долара за време док је у лудници. Делегат Божим, извештава да љегово братство није прнмило од савеза још болну потпору од 90 долара за Стевана Митровића, коју он дугује друштву ; а исто тако моли да будућа управа савезиа што пре реши да се болесном Митровићу испла ти и отправнина. Решено је да се молба делегата Божина при ми и да се новој управи до знања стави. Делегат ђоко Симоновић тражи да се за чланицу Милпцу Симоновић реши да се исплати 50 долара накнадно за операцију. У своме разјашњењу делегат Симововић доказује да је чланица Милица за један дан имала по лекарском уверењу две операције и да је бивша управа ( Савезна само једну операцију И..П11ТЧТ. с.-г^-а.. ОТ1 МОДИ браћу делегате да реше да се наплати и друга операцттја. Већипом гла сова рсшено је да се исплатп још 50 долара за другу операцију. Главии председник г. Пупин објашњава да би било умесно ако би ова конвенција усвојила једну клаузулу: да она браћа која су отишла на бојно поље да се суспендирају из друштва истом ако су логииули или умрли, да се наследницима осмртнина исплати, а ако остапу жнви да се прпме за чланове назад без наплате пропуштених расписа. Поводом овог врло умесног мншљења развија се велика н корисна дебата, са цнљем како да се олакша друштвима плаћап.е расписа и за чланове којп су на бојном пољу. Председник прекнда данашн.у седннцу у 6 сати у вече и објављујс да ће се пста наставитн у 8 сати у вече.

нова управа. ! Решава се ј&дногласно да се Већином се усваја одборски |Оцу Никоднму Стојаковнћу за

предлог. Делегат Петар Бабић износи пред конвенцију случај са сестром Милком Карановић. И по овој молби је решено да донесе одлуку нова управа, која ће се сада на овој конвенцији изабрати. Главни председник г. Пупнн допуњује своје мпшљење о лествици, да се у тачкп б), параграф 95. уметне тачка 4., која ће говорити о старијим члановима у вези са фондом за остареле и изнемогле чланове. Брат Вурдеља предлаже да се примедбе које су стављене као умесне, уврсте у лествнци, онако како то буде за умесно нашла но ва управа а на подлози и исказима печерашње дебате. Већипом се предлог усваја. Делегат Мазлун тражи да се у заинсник уврсти тачно пропис будућег правца писаља у савезном органу “Србобрану”. Председпик конвенције примећује брату Мазлуну да је решено и правилима предвиђепо, како ће се лист уређивати. Делегат Андрија Дапчевић упозорава нову управу Савеза да боље н не шаљу орган савезним члановима ако администрација буде онака као до сада, и ако лист буде и у будуће путовао од Њујорка до његовог места 12 и више дана. Он моли браћу делегате, који буду сада у управу изабрапи, да ове љегове речи имају на уму. Главни председник г. Пупин врло лепо разлаже браћи делегатима, на који начип и како треба да се уређује савезии оргаи, па да би заиста послужио корнсно савезпим члановпма. Он признаје, да је доброг п спо собног уредника, који би потпуно задовољио интересе чланова врло тешко наћи, али ипак гврди да ће се уредннк способан моратн тражнти и наћи ће се. Брат Суџуковпћ предлаже да се укин- два цента која се дају сокр ' па да се употреби та сума на корнсније сврхе.

иребијену ногу изда на име осакатнине 400 долара. Главнн председиик г. Пупин износи своје мпшљење да би требало ставитн у дужност новој пзабраној управи, да прегледа целокупан рад Српске Народне Одбране, и да се рад Народне Одбране на основу тога прегледа и доведе у склад са Савезом Слоге, и да би се могло путем савезних друштава довести у везу и рад месних одбора Српске Народне Одбране.

Стева Свињаревић предлаже, да се Госпођа Џенкинс позове на сутрашњу седницу, да би јој браћа делегати могли и лично изјавити захвалност за сва доброчипства, која је она учинила Српском Народу. Решено је да сј г-ђа Џенкинс позове на седницу последњег дана заседања конвенције. Читају се придошли телеграми Председник конвенције закључује данашњу седницу у 10 и по сати ноћу, читањем молитве, и заказује идућу за сутра у 9 сати у јутру.

Десети дан конвенције

Мај, п. — Пре подне. — Тачпо у 9 сати ујутру председник хонвенције отвара данашњу седницу. После молитве, наређује преседник прозивање делегата. Тајппк чпта записник јучераве седнице. Миле Кукулеча ставља примедбу, да у записник није наведено, из кога ће се фонда плаћати поштарина и такса за “Србобран” којц су онп питкови у Савезу издавали Мане Момчиловић тражи да се у запнсник уведе, као што је ју1е решеио, и то, да молбе и жалбе, које би накнадно стигле бу,у упућепе на решавање новс.изабраном управном одбору. Развила се велика дебата око иаречја, неки делегати захтеЕају “екавски” а неки захтевају да се у записнику примени “ијекавскг” наречје. Да бп се прекинула око тога беспотребна дебата, Отац Букокоровнћ врло лепим излагањек доказује н једно и друго правилно, п износп у томе погледу, мишљење Вука Ст. Караџпћа, Скерлпћа п Стојана Новаковића. Делегат Божпн ставља примедбу I записник да њћје заведено решење по молбп члана Сте вана Митровића./и пита тајнике, зашто се )/записник све не заводи. Он ^уражи да се одмах г.авед^ м- ' - болесном члану СтеМитровићу решено да се

1 1 »У Отац Букоровић додајс да се ^ ш ллати отправнина, а друштву из културног фонда не сме ни- број 87. да се исплати 90 долара

шта соколашнма пздаватп.

Г

еше

на име болне потпоре што је

ено јс једногласно, да се друштво болесном Мптровићу I ј а .

га централног Одбора Српске Народпе Одбране, као установи, која је неоцењиве услуге учинила и помоћи пружила нашоЈ' јуначкој браћи на бојноие пољу. Симо Вујновић подупнре предлог Оца Букоровића, што се једногласно усваја. Тајник чита нову књигу записника, у којој су начисто преписати записници седница од иочетка кошенциЈ'е до данас. Председншс конвенције прекида данашву седницу тачно у 12 сати у подне, која ће се наставити у 2 сата по подне. По подне. — Тачно у 2 сата по подне иаставља се данашња седниц-'. прозивком дџлегата. 'Председннк конвенције наређује даље читање преписатих записчика. Пошто је записник врло важна ствар, то је решено, да се данас без прекида прочита цео записник од почетка ове конвенције, ирема томе извештавамо наше читаоце, да ће у извештај давашње седнице, бити врло кратак, јер је врло мало времена па танашњој седници осталс, :а риш.вање по разним предлозима. Мане Момчиловић предлаже, да :е записници седница, бар ови којџ су већ преписапи, одмах штампају у савезном органу “Србобрану” и да се правила штампају одмах по свршетку кснвсицијТ, да би члановп могли што лре до правила доћи. Овај предлог делегата Момчиловића једногласпо се усва-

трибпну дошла, г. Пупин Ј - е по-’лп да прочита реферат одбора здравио г-ђу на енглеском јези- за преглед књига Српске народ-

ВЕЧЕРАШЊА СЕДНИЦА Мај 10. — Данашња седница која јс прекинута у 6 сати паставл,ена је у 8 сати у вече. Председник конвеиције наређује прозивку делегата. После прозивке председник конвепције изјављује да за сутра остају крупни н важни пословн, с тога вечерас да сваки тражи реч ко би имао што год да предложи. Мане Момчпловпћ предлаже да се впше не решава ннти износе пред одбор молбе и жалбе, ако их буде још било да се исте упуте на решавање новоизабраном главном и управном одбору, који ће на основу новнх правнла решавати. Брат Тома Антоновић, ппта за молбе и жалбе његовог друштва нису изнете пред конвенцнју кад је он послао исте још пре 40 дана, и пита браћу делегате и конвенцију чиме ће он да се кући врати. После исказа одбора, да су услед несавесног рада бивших чиновника многе мол бе и жалбе појединих друштава забачене, то одбор предлаже, да по тим молбама донесе решење

прсдлог Суџуковића са примед- цсплатило. Председник конвен бом оца Букоровића прими. | н.нје изјављује да ће се свако Јосип Рајиовић врло разложно пропуштено решење у заппсниговори о силиим несавесним а- ку накнадно увести. тентатима разних швпндлерскпх Отац Букоровић моли реч, оспгуравајућмх друштава, која И ре него што се пређе па дананткрв сисају иацгам радницима. И ■ н<и ДИ евни ред. да бп на некн начин наш Савез К.1да се Отац Букоровпћ потребао да наше необавештено, пес ,. а трнбину наста пљескарадништво узме у заттпту. Он и>еЈ ми т0 прекину он речима: предлаже да бп требало да упра- “Не пљескајте, јер вам нећу па Сапеза шаље по колонијама кптити, већ ћу неколико речи једнога оргапизатора. вашем срцу упутити.” Јапљају се мпоги делегати да ! у споме леп ом говору Отац учествују у дебати коју је за- Букоровић износи свој предлог иочео брат Рајновић. | Да се дубпозни фопд поклонп Делегат Вукадиповић велн, да од стране конвенције као дар је то спе лепо, али оп се боји, Српској Ратнпчкој Сирочади, да управа савезна са тим орга- који пзносп око 7000 долара. Веиизаторима, не створн себп на 1ИКО одобоавање. врат једпога, дана, неког новог Главни иредседник г. Пупин

Шушњара. Мнле Кукулеча предлаже да управа савезпа пошље једног стру чног човека по колонијама, који би објаснпо појединим неискусним људима у друштвенпм управама, како да воде записник, књиге, рачуне и све остало. Стојан Павловнћ, пита копвенцију шта је свршено са фондом за брачие другове, јер је био запослен, као члан одбора за молбе и жалбе н ниЈ'е био присутан у халп кад је о томе решавано. Извештава га председник конвенције, да је та молба одбијена већином гласова. По молби делегата Ивошевића да се Оцу Никодпму Стојаковићу за преломљену ногу доделн

изјављуЈе да он прнлаже у дубиозни фонд још 2500 долара да бп се могла већа сума сирочади издати. Он прилаже у фонд из узрока, да би фонд одговарао законским прописНма. Огромно пљескање. Илија Вујновпћ пита да ли г. Пупин прилаже ту суму на поелугу док фонд ие нарасте или покдања за увек. Г. Пупин одговара, да Ј'е он доста позајмљиво, алп никада ни је добио назад, па изЈ’ављује да он ту суму од 2500 долара поклања. Бурно одобравање са захлалношћу. Длегат Никола Трбовић предлаже да се сиротој удови са децом, чији се синови боре у редовима српске војске, Марији

извесна сума ради лечења на и -1 Косановић, која жпви у несретме осакатнине. ј ној' Аустрији, пошаље извесна су Брат Божин делегат из Бар- ма новаца, као дар од стране бетона износи пред копвепцију конвенције. Решено је једнокакав је случај био са оцем Ни- гласно да се пдеменптој сиротој кодимом, и предлаже да му тре- Српкињи пошаље на дар 50 до-

ба помоћи Отац Бједов предлаже 400 долара по правилима да му се додели на име осакатнине. Отац Букоровић подупире предлог предговорника.

лара. Делегат Трбовић благодари браћи делегатима на њпховом племенитом решењу. Отац Букоровић предлаже да конвенција изврши преглед књи

Стојан Павловић предлаже, да снвезна управа преустроји п упрости администрацију за друштг.а и да би требало да се у ме^то члански-х карата установе чланске књижице за више листића. Г-ђа Милпца Шутпћ изјављује да су сада ове карте практичпе и треба их задржати. Мпле Кукулеча предлаже да се пзраде књижице које ће служити члановима по 2 и 3 године, и да буде израда што јефтинија. Мане Момчиловић изјављује, да треба да остане како је до сада било. Стева Свпњаревпћ предлаже да се израде карте иа јачем папиру, а кесице да се исте задрже. Решено је већином да остане по старом. Делегат Суџуковић предлаже да се исплате, које су одобрене псплате из Културног Фонда, да би се дубиозни фонд могао цео исплатити у корист српске ратпичке сирочади. Отац Букоровић чита резолуцију, коју одбор резолуције износи пред конвенцију на гласање. У резолуцији се цптира оптужба, коју “Дневнп Гласник” пзноси са погрдним речима против делегата данашње конвенције и доноси се резолуција, којом се најкатегорпчпије осуђује писање овог несрпског тровила. " ! 'ЦЦ!ЈЦ Читање резолуције се прекпда услед изненадног доласка госпође Џенкинс, велике добротворке Српског Народа. Делегати устају сви на ноге и бурним аплаузом са “живела” поздрављаЈ - у велику добротворку. Главнп председиик са председником конвенције излазе на сусрет г-ђи Џенкинс и доводе је на трибину. Кад је велика добротворка на

ку и захвалио јој у нме делегата на њеним великим делнма и доброчпнствима, које је учинила и чини Српскоме Народу. Бурном пљескању и “живела” не беше краја. Затим се дигла са седишта госпођа Џенкинс и ставши иапред на трибину, одпочела је свој говор. ГБен је говор толико задобио све присутне да је неколико пута у говору бурнпм пљескањем прекидана. Завршује свој говор речима: да је захвална господи делегатнма на поздраву који су јој упутили и да је сретпа, што јој се дала прнлика да неколико тренутака буде међу Србима, представницима Српскога Народа у Амерпци, народа, коме се она диви, и народу, који толико цени цео културни свет. После свога говора госпођа Џенкинс је изашла пз хале, праћеиа главним председником и председником конвенције. Све до њеног изласка, делегаги су етајали и са громким “живела” ц пљескањем руку велику добротворку испратише, онако нскрено, онако одушевљено како је она својим племепптим делима, од Српског Народа и заслужнла. После пзласка из хале госпође Џенкинс, иастављено је чита•:,е резолуцнјс, 1 : ој’ом делегати, осуђују несретно ппсање листа '■Дневног Гласника”. Резолуција се прима устајањем свнх делегата изузев: Вурдеље, Мазлуна, Лалића и Хннића, који су седели. Отац Букоровнћ предлаже да се одбор повуче и доиесе резолуцију за српске листове, кој’ и су допринели да се остварп ова часиа конвенција, и спере љага са имена српског народа у Америци, а специјално да се донесе резолуција изјаве захвалности Српском Дневнпку. Отац Букоровнћ у име одбора чита резолуцију кој'ом делегати изЈ’ављују захвалност и признање “Српском Дневнику” аа његовом искреном и иатриотском досадашњем писању у корист Српског Народа. Делегат Вурдеља протестуЈ’е против донашања специјалне решлуције Српском Дневнику. Јосип Рајновпћ обЈ’ашњава поступак Вурдеље у одбору за саставак резолуцпје и на врло хумористичан начин објашњава ње гово цело држање у одбору. Рајновићев говор је прекпдан са бурнпм смејом и одобравањем. Стева Бабић каже, кад износи Вурдеља да је Српекп Дневник нетачно писао да је у Савезу про невера, а то доказато није, зашто онда они ниткови не доносе кљиге и не долазе овде, да покажу речуне, ако су пм чисти. Бурно одобравање. Јосип Рајновић предлаже да устане онај који је против резотузије за Српскп Дневник. Резолуција се прима већином гласова. Противни су: Вурдеља, Мазлун, Лалић, Бошковић, Дапчевић, Мптар Вујновић, Хинић и Илија Почуча. Примање резолуције, којом се захваљује на патриотском ппсању српским и хрватским листовима и то: Српској Стражи, Српскоме Гласнику, Јадрану, (хрватски лист), Новом Времну (хрватски лист.) Ова се резолуција прима једногласно. Бурно одобравање. Г. Пупин изјављује да он не управља писањем нијДдног листа у Америци, п да он не стојп иза леђа ни Ј’едне новинарске редакциЈ’е и моли браћу делегате да то приме до знања. Огромно одобравање. Мане Момчиловић предлаже да се реши шта се предузме по предлогу брата Бијелића, да се умоли председиик Вилсои, да дозвали један дан у Здруженим Државама, који би био као “милодар” за српску сирочад. После разлагање г. Пупина, како н у којој форми да се та молба упути господипу председннку, решава се једногласно да се Бпјелићев јучерашњи предлог усваЈ’а. Новак Богдановић пита, да

не Одбране. На предлог Јосипа РаЈ’новића усваја се мншљење, да се реферат о прегледу књига саслуша при крају рада конвеиције. Миле Кукулеча пита за објашњење да ли рачуновођа Плавша Лесковац носн каку одговорност за бивши рад у Савезном уреду. Г. Пупин устаје и на питање брата Кукулече изјављуЈ‘е, да је рачуновођа, Плавша Лесковац поднео оставку на своју службу у марту месецу, и да Плавша Лесковац не носи нпкакву одговорност за рад у савезном уреДУ- Развила се велика дебата о фалсификату потписа чекова од стране Јове Гороње. У дебати учествују многи делегати. Стево Драгојловић својим несшравданим разлозима брани Јолу Гороњу. Настаје незадовољство код већине делегата. Г. Пупин обЈ’ашњава целу ствар и износи решење денверске конвенције по кривици Јо;е Гороње. Бранко Пекић предлаже да се брише из члапства Савеза Михаило Дучић, а да се укоре од стране конвенције: Станко Туцаковић, Стеић и Силашки. Брат Мазлун предлаже свима да се изда укор. Јова Опачић предлаже да се сви бришу из Салеза Слоге нарочпто названи професор Стеић, који погрдним речима пише у “Дневном Гласиику” против све сног рада ове коивенције и протнв интереса Српског Народа. Већином гласова је решено да се да укор од стране конвенцнје и то: Михаилу Дучићу, Станку Туцаковићу, Стејићу и Силашком. Г. Пупин скреће пажњу делегатима, да се приближуЈ’е крај раду ове конвенције и да ће сутра већ доћи на ред и бира ње нових чланова главног и управног одбора. Стога г. Пупин мпсли да би било умесно из оправданпх разлога да неко предложи да се уметне у правила следећи параграф: Члан управлог одбора којп би био спречаи да дође иа месечну седницу, чоже овластити п кога другог члана управе да га замене. Али да сваки члан управе мора до!ш годишње бар трп пута на седнпце. Делегат Вукадпиовић се сла:ке донекле са предлогом главлог предеедника, само у некош ко допуњујс предложени паЈзаграф. Мане Момчпловић износи сво је мишљеље али скреће пажњу делегагима, да је цео главни одбор одговоран за сав рад управе, Стева Бабић предлаже, да греба члановп главиог одбора да сами између себе одреде кој’и ће бптп чланови управног одбора прве, друге, треће и четврте гоЈпне, али се 6ој'п да би можда Зило песугласица међу њима п иисли да би требала конвенцпја, да одреди, који ће чланови главног одбора н у којој години бити као чланови управног одшра. Делегат Трбовић предлаже да :е браћа делегати не обзиру, које са веста, а ко са иста, и ко Ј’е близу Њујорка или у Њујорку, зећ да се гледа при избору но

У чековима око

$ 1000 ,-

Свега $174074.47 Овде нису урачунати прндошли чекови данас и јуче, а треб* одбити чекове којима ће се ис! платити последњи распнс. Фондови: Резервни $49387.96 Расписано а не исплаћено $47791.12 а трошкове конвенције $10058.За остареле $ 4407.Дубиозни фонд $6846.65 Отац Бједов предлаже, да се Гшжо Ранковић прими опет у чланство Савеза, и да се тиме у неколико могу учннитп њему задовољштине за оне неправде које је деиверска конвснцнја починила. Отац Букоровић износи да се закључи од данас па када хоће 'шжо Рапковић да се прими у чланство Савеза. Г,ј Пупин објашњава да Божу Рапковића није избацила из чланства денверска конвеицнја, лего да је он прешЦо из друштва број 2 у друштво број 150, али друштво број 2 није хтело да му изда преступии лист, и то је решавано на денверској коивенцији, која је донела закључак да Ј е друшетво број 2 у лраву што чу пије издало прсстуггни лист, г тако је члаи Божа Раиковић остао нан Савеза н друштпа. Јосип Рајновпћ доказује да је (енверска конвепција учинила леправду Божи Рапковићу из нросте мржље неких бивших члаиова управе. Али Рајиовпћ велн, да Ранковић није подиес молбу за повратак у члаиство. према томе, може се решавати о томе, да ли да се поврати у Савез ако он то буде захтевао. Већином гласова решено Ј’е да се Божа Ранковпћ може примигп у чланство Савеза ако он то буде св0Ј’евољио загражио. Председник конвепције закључује данашњу седницу и по сатп у вече и заказуЈ’е идуту за сутра у д сати у јутру.

П О 3 И В ! Са овим позива Српско Амери;канско Друштво бр. 27, С. С. С. С. у Чпкагу, Ил., све своје чланове да буду дрнсутнн пдућој друшгвеној седници, која ће бнти у среду 24. т. м., јер ће друштво да изигра иа лутрију одело, које је друштво дало да се нзигра у корист Српске Ратнпчке Сирочади. Пре.ма томе се позивају и свн купци тикета, којег је жеља н којн је запн гересован за робу да изволи присуствоватц овој седницп. Седница ће се одржатц у Друштвепој Халн на 1901 Норт Евње а иста почиње у 7 сатп увече и свршиће се у што краће време, а онда настаје лутрија. За Српско Американско Друштво: ^орђо Кнежевпћ, предс., ђорђо П. Шакота, тајник.

ТУЖНА ВЕСТ Овим јављам тужну вест, да ,)е наш никад незаборављенн брат Марко Ј. Поповмп поги|нуо дана 15. априла у Томлиф, Јута, у 24. години живота. родом из села Ољинип, нахија Ка тунска. Покојни Марко дошао је у ову земљу пре 8 год., где је радећи поштено живио. Свакп. ко га је познавао за време његова боравка у овој земљи, оплакује га. Покојни Марко је :е управе на људе, на њихову ' припадао Првом Срп. Д. Д. у част и на њихову способиост, па ,Рак СпрИНГС. Вај. ' Дана 20. априла био му је

спровод у Солт Леик Сити. Јута,

био он ма на крај света. (Опште одобравање.) Брат Мазлун предлаже да чла , иови главног одбора који су па| Г '^ е Ј С п °К0Пан НП Мт. ОливвТ иесту, када буду били у управ- Нробљу уз пратљу ВСЛИКОГ броном одбору, д абуду обавезани ’ ја брапе и пријатеља. морају доћн двапут годишње, а : ПОКОЈНИ Марко ОСТавља у 0у °Г а „ ЛИ ” се ? ницама замекива ' вој земљи брата Андрију и ро-

ће га онај члан кога дотични о-

ђака Митра. Свој браћн и при-

пуномоћава. Ове се примедбе спе усвајају. датољима најлепша хвала. коГ. Пупин пзноси стање саве- НОКОЈНИКа ДОПратили ДО зно на дан I. јануара 1916. љегова хладна гроба и исказаУ државшш папирима $52030.45 ли му задњу почаст. — Теби.

У банци готовиие Код Дучића Свега Стање данас: У папирима У банци

$81849.25 $ 100 .-

$ 133 - 979-67 $52030.45 $121044.02

брате Марко, била лака груда ове туђе земље и почивај у миру, а твојој родбпнн и својти наше искрено саучепше. Ожалошнени брат Андрија и рођак Митар.