Србобран

Страна 2.

СРВОВРАН”

Број 343.

бКВОВКА^ — 5ЕКВ ЛУЕЕКБУ РићНбћед ћу 5ЕЕВ1АК Е01ЈСАТ10КАЕ АКО ВЕКЕУОЕЕМТ РЦКО ОР 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10К „51.0СА” 443 \Уев 1 22п<1 8 (гее( Неи Уогк, N. У. Ви$1пе55 Мападег: М. I. Рирш, 443 \У. 22п<! 5 г., Кеуу \огк, N. У. ТЕ 1 .ЕРНОНЕ: СНЕЕ 5 ЕА 6008. Етегса аз весопа-с 1 азв шаКег а« 1ће Роз« ОШсе оГ N 4 * Уогк, N. V., ипасг Лс ас« оГ Магсћ з, 1879.

Видовдански Дарак Ствари у Савезу Слоги доведене су сасвим у ред. Не само што су уклоњене нелравилности, које су бнле непосредннм новодом овс истом завршене борбе, век је Савез Слога постављеп на такве темеље, да му с тс стране неке стојати ништа г.ише на путу да се нравилно развија и неометано напрдеује. С те стране ова конвенција бнла је прави благослов н од сада српски радник миже приступати у Савез Слогу онако мирно и слободно као што праведан и побожан хришканин улазн недсљом у цркву. Сваки честит и искрени Србин мора са највеннм одушевљењем ноздравити овај значајан догађај. Услед овс тсшке борбе у Савезу Слозн изгубљено је за оппи српски рад читаво пола године. Нијс могуне јсдном домапину свом душом се одати раду на добро села док му гори слеме над главом и ннха се под под ногама. Ни члаповима Савеза Слоге није било [огупс свом душом кренути на општн српскн посао, док је у питању био и сам опстанак Савсза Слоге. Сада је тај терет с.кинут с нашс душс. Куна наша, Савез Слога, доведсн је у !>ед, па јс дошао и час да се свом душом и свим срцем бацимо на друге ствари, на оппу сриску ствар, на рад да се збрипс наша ратничка сиротиња. На првој странпци овог броја Србобрана наште читаоцп један тужан чланак из пера др. Николаја Велнмировипа. Из тог чланка видине како стоје ствари у Србијн. Овај рат је за паш народ што јс био Нојсв потоп за свст из библије. Немци. Аустријанци и Бугари ннсу пошли да скину краљсвску круну краљу Пстру веп да разорс домове, униште колевке српском народу, да му ишчупају душу и срцс. Од домовннс наше Пемцп, Аустрнјаици п Бугари учинили су мучилиште, гробље једно велико. Да није било нашнх мопних савезиика на том мучилншту и у том гробљу био бн сахрањен сав наш народ , да му не би ни трага остало. Немци, Аустријанци п Бугарн непе само да владају н господаре, већ хопс да живе и да се башкарс на нашим њивама, по нашнм шумама, купп н купншту нашем. То је био овај рат: рат за упиштељс нашсг народа војнкка,Т‘т^)ца, жсне и детста. Ну захва.^ујуии наши мЈмоћпим савеишцима, ова мора бипс па пе и пропи. Наша домовнна оипс поврапена нама. Али у тој домовннп нашој бипе осакаисн, оголео и обосео народ наш; бипс јад н сиротиња. Том јаду и снротињи ми смо дужнн да притечсмо у помоп. Нс само за то што су то брапа и сестре наше, Кост костн наше, крв крви наше. Дуг наш много јс вепи. Тој брапи и тпм сестрама, њиховим мукама п патњама, мн дугујемо што пе огњншта паша опет бнтп српска, што по гњсзда наша опет бити српска.. Љпма дугујемо што пемо иматп куда да се вратимо сутра и паставимо ону славу српску, која се не гасн веп пуних тринаест столепа. Да стечемо права на учсшпе у тој славп, ми смо дужнн да прнтечемо у помоп тим мучеинцима нашим и искупнтељнма домовнне н имена српског. Пропустило се много у току протеклнх нсколнко месеци. Ну сада можемо, морамо да надокнадимо изгубљено. Прекинутн рад почнимо достојном прославом успомене мученпка косовских, прославом свстлог Вндов - Дана. Вндов - Дан се ближи, таман је месец дана напред пред нама. Било би лепо, братски н српски да тај свстлп свечаник наш ове године нарочито прославн свако друштво Савеза Слоге. Иека то прво буде дан када не борци у нашнм редовима пружитн једап другом руку да се у срсђси дом наш унесе слога п љубав. Онда нска то буде славље, на које бн друштва Савсза Слоге позвала неорга-

ннзоване Србе у свом месту да ступе у друштва Савеза Слоге. А преко свега и изнад свега тога дана сваки Србин треба да принесе свој Видовдански Дарак, којим пе се ублажити патње српској нејачи, убрисати сузе српској сирочади. Свако друштво тога дана требало би да из своје благајне приложи свој Видовдански Дарак и на тај начин повепа онај лепи прилог, који је на исту сврху принела ова конвенција. Напред, брапо, сада; напред на посао! Спремите се још сада да на овај начин на Видов - Дан крунишемо родо вубиве напоре Срба у Америци! * М. ЈЕВТИћ.

Аустријска навала на Италију

— ДОПИС ИЗ ЛОНДОНА. —

у среду прошле аедеље прешле су аустријске војске талијапски фронт по први пут од како је Италија ирешла па стра ну савезника и почела своју борбу за „Неослобођену Италију”. Овом својом највећом офанзивом у овом рату двојна Мо нархија покушава да дође до ко начног разрачуиавања са једним од својих властитих противника. Војна полптика централних сила још није промењена од I. августа 19 г 4 - Напротив прилике су само јасније изразиле тачност те политпке. Берлин и Беч увидилн су одмах, да ће против себе имати веће бројеве п да ће нматн у нсто време да се боре на два фронта. То их је нагнало, да саберу све своје силе у један згодан час, упну сву своју снагу на једну тачку и покушају да се разрачунају прво са једппм својим противнпком. Њихов положај у средннп даје им не само преимућство у брзини саобраћаја, већ силно увеличава пзгледе за успех. Што ипак нису пожњеле иикаквог успеха, није крива њихова стратегија, већ неочекивана снага њпхових протнвппка. Главна врлнна ове њихове полптнке састоји се у могућности да, пошто окрену све евоје снле на једног протпвника, нагнају га да изађе из рата. Понављајући исто са другпм од противннка, надали су се да ће разбпти коалнцију, која «е обра говдла против њпх. Тај план прво је пробан у Француској, па онда у Русији. Пропао је .оба пута. Напад на Вердуи био је други покушај да џе 'Француска искључи из борбе. Нропаст тог другог покушаја је праћен сада павалом на Пталију, која носи на себи све знаке брижљиво проученог, потпуно оргап пзованог н довољно подупртог покушаја, да се прстен савезника пробије на најслабијем месту. Узрок навале на Италију. Један од узрока за одлуку тевтонског генералиог штаба за па пад на Италпју, јесте веровап.е у Немачкој н Аустрији, да је Ита лија спта рата, да је њепо привредпо стање у великој незгодп, п да народ талијанскп жели да се извуче пз борбе ако може без икакве штете. То псто Немци ми сле п о Франнуској. Да је то мпитљење погрешпо, нпко од савезпика ие сумња. Али кад је реч о немачким цпљевима, и кад се зиа, да то веровање постоји код Немаца, о њему се мора водитп рачуна. По иемачком мпгаљењу успеш на офаизива протпв Италије која би омогућила упад у земљу и заузпмање главнпх тврђава сломнла бн дух талијанског народа и у брзо нагнала квирипал (талијапеки двор) да тражи мир. Кад бн с тиме били готовн, Нем-

ци би понова ударили на Фраицуску, попуднлн бн јој добре услове и павели је, да напусти савезнике. На тај начин кајзер би остао да се бнје а Енглеском п Русијом. Први знак да почпн.е велика павала на Италију, нзбио је пре недељу дана, када се прпметило, да је силно појачана топовска ватра од Трентина до мора. Аустријске прнпреме бнле су тако мнрно извођене, да чак п најби стријн војнички посматрачи нпсу моглн видити у овом силпом бомбардовању почетак једне ве1нт.:е операције. Пре недељу дана (овај допис је писан у недељу, 21. маја ) почела је таква бура, каква се није запамтнла на фронту од језера Гарде до Корушких Алпа. Одмах се видило, да почнње једна од најзначајнијпх битака у овом рату. Мало по мало почсше преко Швајцарске стизати вести, ко је у говорпле о замашају овог по тхвата. Закашњенн извештајп су причали о силној артнљерији, сабрапој у околини Инсбрука, огромном кретању војске у област Трента, појачан.у гарнизона у брдским тврђавама п небро јеним возовима, који стално довлаче гранате преко алписких жељезпица. Онда се виднло чему се Аустрија нада. Јурпш на положаје у Адпђп. Првн напад дошао је пошто је из долине Адиђе за читаво 24 са та бомбардована Вал Сугапа. А оида је пешадија јурнула у велпком броју. Италпјани, иападнутп пзиенада п већим бројем, напустише положаје око чијег утврђе1ва тукли су се читаве месеце и почеше се стално повлачити према гранпци, коју су прешлп првог дапа, када су ушли у рат. Првп учин овог аустријског напада био је, да је попуштепа замка, коју су Талијани били стегли око Роверета. Једна коло на, долазећи сврх Роверета исто чио од Адпђе заузме на јуриш Зењатората косу, пређе преко по ља Фолгарино н очпсти долпиу реке Терањоло. Под заштитом топова са врхова североисточно од Роверета, Аустријанци прођу села Ппаца и Москере. У среду борба се проширп на исток п запад. На истоку Адиђе Аустријанцн заузму Марко, а на западу Адиђе Талијани напусте Морн. Уз п низ реку Терањоло са висоравни на северу Аустрпјаици се сручпше иа Монте Мађо. Одавде су Аустријапцп билн на домашај горњег Астика, те олакша ше талијанеки притисак, коме су биле пзложене тврђаве на впсоравнн Лавероне. Борба од Мађо до Лавероне разви се необпчно брзо. Са Мађо било је врло лако тућп талнјанске бокове на внсовпма на југозападу. Од ових внсова најзначајннјп јс Кол Сапто. Јуче (у

прошлу суботу) Аустријанцн су билп у положају да бнју тај вис са -. ри стране и дч јуршнају на п-сга с лица и само га силан отиор може сачуватп Талијанима. Изнесио је, да Аустрнјанци не 1.е 1 ледптн жртава п напора, да тај гпс заузму, јер не само што |Т.1< оп стојп на путу на југ, већ са г.ега онн би господарили долпном Арсо, тврђавама на излазу те долине и путем, који води у Скио, а одатле у Виценцу. Са Кол Санто такође се господари н целом долнном Адиђе чак до места Ала, близу границе. (Аустрнјанци су узели овај вис ) недељу. — Примедба преводиона.) ЈЈостало је јасно, да ће Мађо и Лаверопе бити ослонац за гла вне нападе у Јужном Трентииу, јер кад се они прођу, а кроз долину Астика, леже најповољпнји путеви за долину Вмценце н велика складишта н ослонце у Внценци и Веропн. Мађо се налази па граници и када су га у среду освојпли Аустрпјанци, ушли у село Костабела и ту по први пут истакли аустријску за ставу иад једним талијанским местом. 1-Состабела, удаљена за 22 мпље од Вицепце н од Вероне, можда ће постати ослонцем пнс колоне, која ће иокушатп да про дпре на југ. Ако тој колони не пође за руком да освојн утврђења штп штнте ова два града, Внценцу п Вероиу, може пресећн жељезницу, што нх везује и која је од врло велпког значаја за талијанску војску на Сочн. Докле су аустријски топовн са пограппчнпх утврђења проссцалп пут преко висоравии Лаваропе и пробијалн стазе преко ви са Мађо п низ реку Терањоло, у чувекој долпнп Вал Сугана билп су Талијапи прииуђени на очајничку борбу. У прва четпр месеца рата Талијани су се спу стили низ ову долину, пролазећи гранпцу код Примолане, чак до Борга. Пз Борга, прошле јесенп, опн су покушавалн да освоје впсове, који се днжу са обс стране долине до виспна од 5 до 8 хиљада стопа. За чптаве месеце подиле су се очајнпчке борбе у облацима п чула се прича из дана у дан о новим јуиацима. Ну аустрпјска топовска ватра била је проптле недеље тако стра шна, да су за прва трн дана Талнјани били прпнуђепи да напу сте целу северну страну те долппе. У суботу су стпзали гласовп, да Талијани неће бити у стању да одрже ни сам Борго. Око Кол ди Лана. До данас и ако је бпло силпе артиљерпјске борбе од једнога краја до другог, ппак је бпло мало петпадпјске борбе источпо од Доломптскпх Алпа. Кол ди Лана. чпје је освојење прошлог апрпла чнпнло круну талнјапске досадање борбе, налазп се под силном топовском ватром и Аустријанци су решени да је по врате, јер оиа господари крајем пза Белуне п као такова необично је значајна за цео Псточпн Трентино. Сврха аустрпјског проднрања кроз Костабелу, Асгико, Сугану п Тиерп ди Прпмијера (из које пут водп преко Белуне па Млетке) састојн се у жељп да се издвоје талпјаиске војске. Продирање у равмици око Вицеице пз двојило би северпу талијапску војску п војску па Сочн н потпупо би разбнло целу организацију одбране. Овде се ипак не верује, да ће Аустрпјанцпма то поћи за руком. Италија је тсао п Аустрнја предузела све мере, да загатнтн своју границу.Модерпа утврђе-

ња штите свс пролазе у северне рапнице. На внсовима на граници налазе се силиа трајна утврђења, а уз то и сви градови који су изложени навали заштићенп су чптавом мрежом шанчева и грудобраиа. Верона је у ствари ушанчени стан. Седам по себних утврђења, везанпх међу собом шаичевима, чувају прола зе са висоравни Лавероне и стоје као страже пред Виценцом, Ба саном и Адијагом. На тај начин Аустријанци ће истом онда наићи на главне талијанске положаје за одбрану када продру у земљу за пет до десет мнља. За време борбе Аустријанци су се пробили преко граннце на некнм местима од трп до десет миља. Данас се више ие потцењује способност Аустро-Угарске, да се пустн у већа подузећа. Раније недаће њене војске, скоро пот пуни слом њеи првих месеци рата, злочиначка неспособност ње нпх вођа, сведочнли су, да је та војска неспособна и за што. Русија је просто шетала преко те војске. Срби су је два пута разбнли. Упркос добро развијеног људства. војска је била на ивици расула. ЈГгало је у њој са зла на горе, док то пису увиднле немачке вође. Немцп прптпчу у помоћ. Онда је дошло преуређење из основе. Генератн су рашчин.енн илп уклоњешг. У аустријске кор иусс уведеие су не.чцчке војне једииице да их учврсте. Млађи људп поставл,ени су на заповедничка мсста — људи, који су се одликовали чак и у поразима, гато су следпли једаи за другим н онн допрннсгае много да се по врати морал у војсци. У нсто је време учпњепо, да се отклони трвење међу разнпм народиостн ма, нз којпх је та лојска саставвљена. Први доказ о успеху ових мера за преустројство аустроугарске војске видео се у фебруару проптле године у борбама у Карпатима. Руске легије јурнле су кроз кланце п па два места пролазнле су за угарске равнице. Изгледало је, да пх ппгата није у стању зауставптп да продру до Буднм-Пеште п разбпју АустроУгарску. Опда дође борба па Уском Клаицу и ту поче да се повраћа дух војсцн. Руси су били заустављенп, затпм бачени иа траг. У Дукла н Лупков Кланцу зауставише се Руси, а генсрал Иваиов, онда заповеднпк у Галпцији, покуЈнзваше да одржи бар висове око Уског Кланца. Онда је дошао велики аустронемачки удар на Дунајецу, којп је иагиао Русе на повлачење чак до линнје Рнга—Двинск—Ровно. Од тога доба поче парод Цен тралнпх Сила друкче да мнслн о аустријској војсци. Од свршетка борбе у Русијн, Аустрија се није пугатала у велнке борбе. Њеп губитак у људпма п цебапп за прошлих 8 месеци бпоје врло мали. Отуда бп бпло занимљпво проучитн што Аустро-Угарској стојп иа расположењу за ову офапзиву: у људнма II прпбору. Тешко је тачно срачунати, али би се могло приблпжно рећп, да су Аустрнја и Угарска овог пролећа у повој војсцп добиле бар 525.000 војннка. Док је војска сразмерно бпла пеактипна. дотле су творинце за џебапу п оружје, парочито Шкодина тополивница, за чптавпх шест месеци раднле дању и ноћу. Са том резервом у људпма, оружју и џебанн предузела је Аустрнја офанзиву против Италпје. До сада је Аустрнја имала на талијанском фроиту око 400.000 људн. Тој војсцп Аустрија је додала сада ону нову војску, о којој говорасмо горе. Против те војске Италија може извести своју прву војску од 800.000 п резерве од 500.000. Уз опу војску Италнја нма још 200 хиљада војннка, које је прошле годнне бпла раснустила. На тај начин целокупан број талијанске војскс износи 1,500.000. Обично се држи, да су талијански топопи бољи од аустријскпх, али Талнјани имају ман.н број великих топова. Тако данас стојс ствари на том великом разбоју, са кога се са нестрпљењем очекују значлј вести.

СЕЉАНЧИЦЕ Милорад М. Петрошт о ДРАГА МИ ПЕВА...

Драга ми псва у гори, Гора за драгом говори: “Драгане, вити јаблане, Нс проси цуру с јабане, Јабана пуста далска, Жаликс цура до века. Кад дођСВ 1 иоку кроз село, Сврати се нама на прело! Ту коло игра до зоре, Ту свн о тсби говорс, Драгане, душо, јаблане, Ие просп цуру с јабапс! Кад стане коло играти, Тн сс до мене ухватп! Поглсдај колом, јаблане: Сваки до својс драгане, Шта ће тн пуста јабана, Кад је уз тебе драгана!...

б1а1етеп1 о( 1ће ОитегбМр, МапаеетепЦ СЈгси1а11оп, е*с.. ге^шгесЗ ћу 1ће Ас* о! СопЈЈгебз о( Аи^иб* 24, 1912. оГ бгћоћгап, рићНзћеД \меек!у а1 Хе\м Уогк, N. V., .ЧЈа1е оГ Ке\\’ Уогк, СоиШу оГ Хс\\’ Уогк. ВеГоге те, а 'Хо1агу РићНс т ап (1 Гог 1 ћс $Ше апс 1 соип 1 у аГогезак!, регзопаИу арреагсс! М. 1 . Рир»п, \\ћо, ћаујп^ ћееп с!и 1 у 5 \\'огп ассопћпр го 1 а\\\ сјсрозеб апс! зауз 1 ћа 1 ће 15 1 ће Ви 51 пе 55 Мапа#ег оГ 1 ће 5 гћоћгап, анс 1 гћат тће Го 11 о\\ппв »5, то 1ће ће 51 оГ 1 пз кпо\\’ 1 е< 1 #е апс! ћеИеГ, а 1гие 51 а 1 степ{ оГ 11 »е о\Упег5ћЈр, тападстеп! е!с., оГ сће аГогезаГс! рићНсаиоп Гог 1ћс Ца1е 5ћо\\'п т 1ћс аћоуе сариоп, ге^шгс <1 ћу {ће Ас! оГ АиЈ 2 ЈИ 51 24, 1012, етпћосНес! 1п 5ес110п 443, Ро.ч1а1 1 ,а \\-5 апс! Кеки 1 а 11 оп 5 , рпп 1 ес 1 оп 1 ће геуегве оГ 1ћЈ5 Гогт, 1о \\ч1: I. Тћа1 1ће пашсб аш! ас1с1ге55С5 оГ 1 ће и 1 зИзИс г, есШог, та па^јп^ оТ бгЂоТГгаЦ, риБп^-уТГГ хуееКЧјГдЛ 7 ГГ-\< г ~ Ч**г*пегН{ог, апс 1 ћи 51 пе 55 тапаксгз аге: РићНбћегв: 8егћ Ес 1 исапопа 1 аш 1 Вепеуо 1 ет Еипс 1 оГ 1ће 8егћ ЕеДегапоп 443 \У. 22 8{., Ке\\- Уогк, N. У., ЕсћЧог: попе, Мапарјтг ЕсН{ог: попс, Ви 51 пе 55 Мапа^егб: М. I. Рирт, 443 \У. 22 81., Хс\е Уогк, N. *Г., N. Сгаћогас, 10744 Тоггепсс А\*е., 8о. СћЈсадо, 111 ., 1. 8 ибпјаг, 585 — а\е., Х'е\у Уогк. N. У. 2. Тћп! 11те о\\’пег5 аге: бегћ Ес1иса11опа1 атк! Вепе\ г о 1 сп 1 Гипс! оГ (ће 8егћ ЕсдегаПоп 81 ода, а Ега 1 сгпа 1 ВспсГЈсЈагу 8ос1е1у, тсогрогасес! ипс 1 сг 1ће 1 а\\'б оГ 1ће 8{а1е оГ Ке\у Уогк апс 1 ћа\мпЈ? оп ЛргП I, 1916 а тетћегзМр оГ ћеПусеп Теп ати! Е 1 е\*еп Тћог-пмД тетћегб. Тће рппс!ра 1 оГгТсегз оГ 1ће сгћ РеЈсгаћоп 81 ора \еегс оп Арп ‘1 1, 1916: М. Т. Рирт, биргете РгезШеп!, гебГсНпјЈ а! 1 \У. 72 81., Хе\у Уогк, N. У., !>. К. СгколТсћ, биргете \*1се РгсбШет, ге5и1т& а{ Сагу, 1 пс 1 .. ТЈ. К. Висћ1сћ, 8есге1агу, ге5»сНпд а! 443 \\ ,г . 22 81., Хе\\* Уогк, X. У. 3. Тћа! 1 ћс кпо\\’п ћош1ћо1»Тег5, тоПравсез. апЦ о!ћег 5 ссиг 1 {у ћо 1 с 1 ег 8 о\\’П1П8Г ог ћо 1 ( 1 ш& I рег сеп! ог тоге оГ 1 о 1 а 1 атоип! оГ ћопсЈз, топ§;аее5, ог о!ћег 5есиг1Т1С5 аге: попе. М. I. Рирт, Мападег. б\\'огп 1 о апс 1 вићбсгјћес! ћсГоге те {ћјв 19И1 с!ау оГ Мау, 1916. Пап 1 е 1 Ј. Мс Кеппа, Хо1дгу Рић 1 |сГ" (Му сотт 15810 п ехр1геб Магсћ 30, 1917.)

Горња нзјапа доноси се за то, јер првп пут кад је штампана ннје бпла тачна. Све што се у опој пзјавн говорп одноен се на Србобран пре копвенцнје. Ово објатпн.авамо да ие бн бпло забуне око тога што се у овом пзпегаћу спомин.у и нмена људи који сад немају нпчег заједнпчког са паганм дичним Савезом Слогом.

БОГАТИ СИРОТАНИ

Јанко Веселиновик

о

1 .

Коло као градииа, днгла се бугиа од игре; а Која Попов и Милица Стамсшша стоје код плота, па разговарају: — Јер, шта пеш?... Ја миелим да јс все време!... И, на послетку шта ми врсдн чекати?... Је л тако?... вели Која. — Оно... тако је... велп Милица. — И мени треба “своја” кућа! — Треба. — А купа без жене не вреди ништа!... Ено, ја сам је и оправио, баш лепо оправио... И попа, и поша — хвала им напупише је сваким благом, али мени се чшш да они бели зидови плачу...

Милнца нашла некакав окомак, па га вал>а ногом, а главу сагла као да нешто тражи; само видиш како јој је румен облила чак оба ува... — Бога мн, Милице, плачу!... Нема душе да их задане, да их оживи: нема жене!... Купа без жене то је сисанчо без мајке... Милпца само пути... Али јој срце слути нешто, па сс разиграло као мало јање: чисто је погуркује напред... — II попа ми рече: “Којо, синко!... Кад си всп наумио нод свој кров, онда немој тамо самовати. Нађи друга, синко, јер пеш, без друга, и у својој купици зачамати!”... И ја сам се мислио дуго, и сад видим: да нопа има право!... И

ђем друга?... И смислио сам 1 ... ти се, ваљда нећеш љутиI ти?. .. А Мплицн некакви колотуви на очима... и неки свраб ка дрхтавнца... и неки свраб поднђе јој под кожу, Бог с нама, као да мрави миле... Она само махну главом да се непе срдити... — ... да тебе припнтам. К’о велим: ти си сирота, ја сиротан. Радипемо, па пемо имати!... А ја могу радитн за тро јицу!. . . И, после, ти си ми некако на срцу!... II да је то од јуче, од прекјуче, па да п рекнем што: — нсго одавно!... Још од онда кад овце чувасмо: ти газда Перине, а ја попине... Од онда сп ти мени на срцу. Јер си била добра к’о дан и пазила си ме. Дођу други чобани, па те зову да с њима играш, а ти прво погледаш у ме... И зва-

бпло право!... Ми смо били срећни што смо се пазили... Ако хопеш, Милице, да заједно сиротујсмо, лакше пемо поднети сиротињу!... II док је оп говорио, она преста ваљати окомак. .. Кад јој спомену чобанопање, она диже главу и око јој се засветли... Кад јс позва да заједно сиротују, она рече: — Хону! — II твоју ћу нану довести к нама... — Нана не ће. Не би она оставила оног крова за царево благо!... — Што? — Не ћо. Вели: ја овде хопу да умрем! — Ал кад је ја замолим!... —Опет не ће хтети!... 0на тебе пази ка’ да те је родила. Никад ми речи није рекла што стојим с тобом — али она

;ли су нас сирочад, и нама је не ће оставити оног крова!.

заклела се! — Онда ћемо ја и тп! Опа саже главу н прошапута: — Јест... II внше не рскоше речп. Оп је ухватп за руку. Она и не покуша да се брани. .. Коло стадс, младеж им приђе п опн прекидошс разговор. 2 . А да вам кажем коју више о њима!... Милица има мајку, а Која нема ни оца ни мајке. Стамеиа је одгајила и однеговала Ми лицу, али коју су гајиле и неговале туђе руке. И, опет, обоје су били ваљана чељад. Соврсн, муж Стаменип, а отац Миличин, био је оданде. из села, али самац без породице. Стамена је била из имућне купс, па се загледа у њега. Њени је не дадну, али она одбегне за Соврена. Укупани

је нису тражилп,.не хтошс ви; шс чути за њу. Међутим они беху вредни, окумешпи, па пм ничија помоп није требала. Жнвели су лспо, у љубави. Након две године Стамена роц и Милицу, а, по Миличином рођењу, не прође ни пупа година, умре Соврен. На самртн јс заклео жену да чува дсте и кућерак. Она сс закле на хлебу и соли, и од то доба живела је само за своју заклетву. Мнлица је расла под руком матернном. Свсму лепом и човсчном Стамепа је њу учнла. Милица је бпла прва радепица у селу. Никаква се шара од ње нијс отела. Још је приседала па нзмишљала шаре за препочетке. Ткаља, преља, плетиља, везиља... свако то име могао си јој придати, јер је својим радом заслужила. Живеле су лепо. Куница им беше и мрсиа и посна; а кад

унутра уђсш теби памег стаје ( кад вндпш онај ред н ону чпстоћу. Са суседима беше у великој љубави. Чувала се Стамсна да никог ружно не псгледа. Шта. више, њепо срце пуно љубавп , задахнуло је и Милицу. Она је I. признвала беспослене девојчи- . це те их раду поучавала. Разуме се да је Стамена, поред толике снротиње, ужнвала врлс велико поштовање у селу. Да" вио н давно, па годину посл смрти њепог мужа. породнц њена поче је к себи призивати, алн она то одби. Она је одла- • зила у куву свога дстињстваД долазили су н они к њој, али I се не хтеде тамо пресслити, нс Ј хтедо напуштатн крова за који се заклетвом везала... Међутим Која — као штоЈ веп рекох — није имао ннко^ га болспег. Отац њсгов н ма ка доселили се пз Босне. Оп