Србобран
МЕУГ УОКК, N. V., ТНиКЗБАУ, Ј 1 ЖЕ 15, 1916.
УЕАК VI.
.
МЧМВЕК 347.
8 ЏВ 5 СК 1 Р'ПО« КАТЕЗ 1 Јт 1 е <1 3(а(е5 о{ Атепса опс уеаг бос. Сапада, Еагоре е I. с. опе уеаг $1.50
Згћоћгап рићПвћеЈ еуегу Т 1 игжЗау а( 443 ''V. аа 81гее(, Меда Усгк, N. V.
ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годину бо ц. Канаду, Европу нтд. год. $1.50
Србобран нзлазн четвртхом на «43 'М. аа ЗггееГ, Исш Уогк, N. У.
СРПСКИ НАРОДНИ ЛГСТ Ц ОРГАН САВЕЗА сједињтших срба слога
'5 Н В О В Р А N ■“
БРОЈ 347.
ЊУЈОРК, Њ. Ј. ЧЕТВРТАК 2. ЈУНА 1916.
ИАТ10МАБ РАРЕК АЛБ ТНЕ ОКОАН ОР ТНЕ 1ЕКВ КЖ0ЕКАТ10Н „1ЕООА"
ГОДИНА VI
! тгм Ж ЕГЕ'
ТРИ ПИСМА ИЗ СТАРОГ КРАЈА
.■ л - 5/ЈГ ■ т шж Ш " — - Т — л »■ “
Ових даиа дошла су нам до ру ку три српска писма из старог краја. Једно је писано нз Солуна, друго из Одесе, а треће нз Лоидоиа — са три разна краја Европе. Свуда се распршто тужан Србин! Прпо писмо, писано у Солуну. гласи овако: “Драги пријател.у Блаже: “Да знаш да ти је отац погинуо и све ти је спал.епо. За твоју жеиу ншнта не зиам и за твоје дете. Шура тн Вел.ана убнше Бугари, а оца убнше Т урци ; опи су ти кућу спалили. “Највећи су покољ пзвршили Турцн пад народом у селу Долго вцу. Убијепо је 2до лица, које же на које деце. Клали су и дсцу од (■ месци , 71 <појт:е и певсстс арш. су силовали, па су их после Локлали. У селу Маргари заклапо је 100 душа. Сва српска села у прилспском крају уништена су... “Ја се сад аалазим овде у Солуну у српском логору. “Скоро ћсмо да се освстимо Бугарима. “Ко је Србин н од српског духа треба одмах да дођс овамо. Зашто се жалите. Зар вашу децу да кол.с душмап, а ви да ћу-
ла у Банату). — Из тог једног села има нас 137 добровољаца. “И све Србе по Руспјн купе за Србију, само прапославне. ву н Р.пдовдапу нс као гробнн“Има нас 12 хиљада Срба само у Одеси. II увек се купе. Бнће их ; само овде око 40 хил.ада. 30 хнљада отишло је већ прс за Србнју, све сам Србнн. Све се креће н свс пс-па кретајући. “Кад ми пишеш, а пиши одмах јер се надамо да ћемо скоро ; поћи, лшпн на опу адрссу: Први Српскп Добровољачкн Од-, ред, Први пук, нрвн батаљом. прва чета, Одеса.” Треће писмо, ппсано у Лопдону гласи: “Драгм Божо: “Спрема.чо се сада у велико не за прославу — јср славити не мзво10 в ■!• да упозиамо Енглезе н остали евијет шта зиачи Впдов - дан за нас и за хршнћанство. У ову сврху овђе сс образовао једап јак одбор, који се спрема да од Видовдана стиорп сплну маннфестацнју за народ, којн јс данас уморен, алн којн мо|>а да васкресне. Владика Кан терберски паредпо је свнм црквама у Енглеској, да одреде тог дана парастос нашнм јупацима
СПРЕМИМО ЗАВОЈЕ ЗА НОВЕ РАЊЕНИКЕ, ЧИЈЕ ћЕ РАНЕ ДОНЕТИ КОНАЧНУ И ВЕЧНУ СЛОБОДУ НАШОЈ ЗАСУЖЊЕНОЈ ДОМОВИНИ — СПРЕМИТЕ ВИДОВДАНСКИ ДАРАК!
уз песме о Косовци Девојци и Смртп Мајке Југовнћа. Сви наши пријатељи овђе говориће то1а дапа на многим мјестима о
“Сви овамо 1 н № се у гоиорнма оцрта г.аж^ВоГвода^ан^бтб1анови!ГоУ^()ст*^ид^Г^д?рГа' зГ ■.Тпјелб--ТТ:Тма -тПГтој-пр-ошло'сти и нашој Прплепско.” | хрпгнћанство. У једној од пај-1 будугпгости. А говориће о Косо* псћнх лондонских цркапа одр-, цн и смрти нашој, већ као о ВасДпуго писмо, ппсаио у Одеси. жаће се свечана служба и нара кресеи.у пашен. Ннкада српски ггК м овако: Iстос тота {ан-а» на ко.јој ће слу- П *Ф 1, Д 1М| Ј ( ' био тако силан као “ Драги брате Милане, прими.; жпти сам спнскоп лондонскп. писмо од тпог брата Љупка. ко- По свима школама Енглескс го:и се налази заробл.ен у Руеијн... ворнће се тога дапа и значај\ “И сад ми смо се уписали у до Вндов - дана. По улнцама нробровољцс за Србпју. Има нас даваћс се кљпжпцо са сликама
многонз М... (једног српеког се- цара Лазара и Мајке Југовнћа
даиас. Његова је земља поробл.епа, н.егово је тнјело раскндано, алн морална снага н дух остао је велнк и свнјетао као сунце. Бсз смртп нема Васкресен.а. II мн смо моралн п овога пута
да засијемо пољау..аша гробови- Васкресеље.
ма нашим, па темда увјеримо окореле ц грјешнв с духу нашем. “Ми морау ј " - г.-~ону да пзнесемо нред цио свијет не само наше страдаље и патље, очајаље и бол, већ и наду, увјере ње у наше Васкресеље. То је оно што ми желимо да и наш народ у Америци у овоме правцу, пе у пјесми, већ у жртвама и молнтвп прослави овогодишљи Видовдан. Он не има да очајава,
“Почните, молпм вас, одмах радити на овоме. Др._Светозао Гогпн.” * Ова три писма необпчно јасно истичу ове три ствари: У таквом се положају налази наше робље сада под тиранским јармом; Што раде прави Срби данас у целом свету; и Што прапи Срби у Америци
јер ми смо јаки, већ да мисли, 1 треба да раде. нада се, очекује и ради за иаше 1 Наше робље стављено је под
нож и мач: читава села искасапи лп су Турцп, попалили Бугари, опустошили Немци. Што је умакло огњу и ножу, збило се у збегове и јеца стару српску тугованку: Ој Србипе мој брате рођенп: Шго ме гледаш на оштроме ножу ? Што не годиш, да ме ослободиш? Наша крв преклиље, а када крв преклиње — оиа и куне! Куне оне који се оглушују о свети глас њен. То је данас пред нама; то питаље данас куца на врата наша, врата сваког дома, у коме живв Србин — ма где био, ма што друго чинно. Све друго има да замучи данас, да се склонп у страну! На чвоме пнтам.у има да се огледа: да лп смо ми још стари српски сој, или у жилама тече туђа крв, у прсима куца туђе срце? 1!а глас те крви данас одговарају Србн у Грчкој — они се спремају да се освете Бугарима и Турцима. На глас те крви одговарају Србп у Русији — они се спремају да се освете Немцима и Мађарима... јопг . ЈРЈ11П.Ч_ <;ргц» 'ЦГ.ПЈ-ГП.ГГ) Још је једном задрхтала душаА диже се велико и мало, И све што се Србииом назвало... Цело Српство спрема се за борбу! За сплну, за страшиу, за борбу судбоносну. Та нстина треба данас да продре у срце сваког Србина. Та мисао треба данас да се ути сне у душу сваког Србина.
Борба, силна, страшна, судбоносна борба — то је плашт, којнм је одбпјеи васцели живот на шег народа. То је данас живот наш. Све што чинимо данас има да на себи ионесе тај жиг — жиг борбе, којн има да реши судбину нашу. Ово је порука, коју би данас, У ' кљизи од Богородице”, доиео “Светигељ Илија”: 1 Јак нареди и причести војску, Да си спремаи дочекати Турке !.. * Зато, браћо л сестре, наређујмо своју војску, причешћујмо сиоју војску и будимо спремни да сву своју снагу уведемо у ову борбу! Не очајавајмо, јер српски наР°Д никад није био тако силан као данас. .Кад ј е ц а р Л аза р причешћије нитезе, његови барјаци вили су се само по ма.тој Србији. Кад је цар Петар причешћивао витезове, љегови барјаци внју се и по великој Руснји. кад је цар Лазар ирнчешчивао своју војску, одјекивала су звона само са торља самохране Грачанице. “ V кад цар Петар причешчива с V .. Дг- \гу ■>.>- со <•■ • . ! а <. а 3 љева свих цркава у Енглеској. Не очајавајмо, браћо и сестре, већ наредимо своје душе, да сачекамо дан Васкрсеља — овог Видовдана прииесимо своје жртве на олтар подигнут од костију српских витезова, српских жена и српске деце! Напред за — Видовдански Дарак! М. Јевтић.
Што се пише у српском Солуну?
Кевиљ. — “4 ■■
Њ. В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК И ЈУГОСЛОВЕНСКИ ОДБОР (Ове чланке прсноснмо пз Српског Гласнпка у Солуну.) Југословеиски Одбор у Парнзу са својим нредседником др. А. Трумбнћем на челу. био је примљеи код Њ. В. Прсстолонаследника у аудијенцнју пп ловратку пз Лондона. Одбор јс изјапио Њ. В. Престолоиаследнику поштоваље н верност целог српско-хрватско словеначког иарода ван краљевине. Г. Трумбић јс рекао: “Мн нећемо да будемо раздсл.енн у више држава, ни да се отуђује н један крај наше земл.е орошеие толпком крпл.у нашег мученнчког парода. Ми хоћсмо народно једннстпо на целој пашој тернторији са пашим дпвним Јадрапскнм морем у коме се огледа лепота паше миле отаџбине, и које су плућа љенога жппота.” П ТБ. В. Престолонаследник је одговорио: “Нпје могуће да се пз толпке драгоцеие жрвп не роди слобода. за наш мученпчкн народ. ма где се оп налазпо и ма где бпо од Јадрана до Тимока, од Псрнстера до Трнглава. Мој деда је браино југославеп ску мисао, мој отац је прпхватпо, кад је дошао на престо, пдеале за које се борпо као устанпк са пушком у руцп. У љсговом сину тсче иста крв. Напред, господо, речју, пером, оружјем, за исти узвпшени циљ, за слободу целога народа, п за његоиу славну будућпост!”
ФРАНЦУСКИ ПОЗДРАВ СРПСКОМ ВОЈНИКУ Поводом доласка српскс војске у Солун, Е. Пјер-
сон, поднаредннк 235. пешадијског пука француског, којн се тукао протнв Бугаро - Немаца па Црној Рецн и код Демир Каппје, упутио нам је овс редове: У часу кад долазе храбри срнски војници да нам се придруже, хтео бнх да сазнају с каквим их осећајима чекају моји друговн, војпици псточпе арми-
је. Ја ћу им то рећи и просто п искрено, онако како ми то сви осећамо, и молим вас да то објавите. Мп их чекамо с највећим поверењем, јер ти снажнн војни| цп славнп су ратни другови: ми I знаио да су издржљиви, храбри, 'навикнути на планински рат у коме се нарочито истиче њихова инпцијатнва у појединачкој бор би. После четири године слав-
них борби, после мука при повлачељу кроз Албанију, францускн војннк налази да српскога појиика ннко не може свладати, кад он ппак поеле свега тога данас понова отпочиље рат са толнкин бројем. Ми обожавамо српскога крал.а, а за српски народ имамо бескрајне и нежне снмпатије. Оне су постале од оних моралних сродности које нејасно прсдосећамо да постоје између српскога н нашега карактера, и што су Србн увек радили и мислили, у одлучним часоппма свога на! цпоналпога живота, онако исто као и ми. А затим, невоље и муке које су пале на н.ихов део у опом рату, биле су одиста одвећ велике. Ми много живље осећамо н.ихову тугу што впде своју отаџбину заробљепу, ми који смо били најближп сведоци драме од прошле јссепн, и који смо, на обалама Црне Реке са бесом слу шали грмљаву топова на Бабуци. Мп пм се, напослетку, дивпмо, зато што врло воле отаџбину II што су поносити војници; јер мн у Француској волимо кад је пеко смео н одважан. А српски војници нису људи који ће примити ударац а да га не врате, из страха од туче. Они су се неустрагпиво ухватили у коштац са нај.чоћнијим непријатељима, и пристали су на сва трпљеља само да би сачували своју слободу и своју част. Ето загато мп, пре него што их још лично и познајемо, нашим пријатељима Србима желимо добродошлицу пуну наде, и ми ћемо се уз љихово раме борпти весело, да им вратимо увећаиу Србију, која ће, у нашим очима, бити друга Француска на Истоку. Е. Пјерсон.
ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИћ. (Наставак.) — Хопу да тп правпм друштво — велим ја. — Ја волим да сам сам промрмља он. — Али ја баш волим да разговарам с тобом!... II, каки си мп ти човек! Ја сам мнслио да тн ниси баганс. А оно, гледај! Заглед’о се човск у овај куперак овде, па заборавио и оца, и матер, и све!... — То није истина! — јскну он а лице му поцрвене као паприка. поцрвенеше му чак и уши. — Нстина је!... Сам се одајеш. — Ја нисам с њом речи прозборио од Мнхољ Дана!... — Онда кад те ударила... н кад си видео како јој очи севају!.. .■ Он хтеде да побегне, али га ја уватнх за руку. — Пусти ме, или ћу се туни с тобом! — рече он, а очи му закрвавише... — Вала, нс пуштам те, док овде не легне длаке. ка’ да су мајкале две кобиле!... И ја га оберучке притегох за руку. — Шта цеш ти са мном? — Хоћу да ми кажеш све!...
Зар ми другујемо од малсна, па да ми не кажеш?. . . То није лепо од тебе!... Он запе уснама, оне задрхг ше. .. а низ образе снизаше се двс крупне сузс... Али оп бцзо заронп главу на моје грудн да му ја тнх суза нс бих видео... — Батали то! — рекох му Ј<Он диже главу, отржс руку нз мојих па. простења кроз зубс.. . — Овамо!... II пође погесу. Ја убарабарпо с њим. не дам му маћи... — Кажи ми право — рекох ја — волиш ли је? — А која ми ва.. .ајда? — Што, која вајда? Он ману руком. — Штаје? — Не воли ме!... — Јс л’ ти казала то?^ — Није... Нене ни да ме к,гледа... Сто сам јој пута >' га назвао, она прими, па тек окрене главу... Ја је сретнем; хоћу да говорим с њом; али оне црне страшне очи само ме пресеку..,. И... занемим... знаш ли да сам полудео... По читаве ноћн ока на око... По вас дуги дан залогаја леба у уста нс мстнем, по... — Па што то ниси каз’о оцу?... — Каквом оцу!.. ћути!... Не иресецај ми речи! Шта он
зна?... Он мисли само о газдама, о имању, о парама... Зац ће он да се љуби и пријатеља са Стојом? Та ои мрзи сиротињу!... Никад он мени ни је поменуо снроту девојку. него све неке Мирковиће. неке Стан ковићс, неке Попошше. . . газде, беснове ка’ и сам што је!... Ја мрзим и на њега, и на нају. п на паре, ц на нмање!... Мрзим цео свст и на све људе!... Оин су огласили да сам полудео, али то није истина!... Ја сам паметнији од свију, јер ја брннем моју бригу а не туђу!... Мени су моји јади... Ја осећам да ие могу без ње живети, а овамо видим, да она ннкад не ће моја бити!. . . Али, чуј ме! ... Тако ми овог свештила!... Тако ми овог часнога крста не прекрстио се више њим него клањ’о ка, Турчин — она неие бити ничија!... Сав је дрхтао као да га грозница тресе... Капу бацио на зсмљу, ветрић му разбарушио косу, а очи му севају ка’ муње... Ја заустим да му рекнем да се то све може ујдурисати, али он ману руком. — Стој!... Нисам још све каз’о!... Чуј и ово!... Ово што гледаш, то је све моје. Ја пљујем на то све! Тфу... Тфу ... Не треба ми! Оставииу то Крсману н Марици нека они уживају! Ја идем у свет!...