Србобран

1 >ШМВЕК 356

МИГ ТОХХ, II, Тц ТНиКбБАУ, АИОИбТ 17 , 1(11

п.

—

811ВЗСК1РТ10М КАТЕЗ Цш 1 е <3 Зигеа о I Атепса опе уеаг бос. СапаЛа, Еигоре е(.с. опе уеаг $ 1.50 Згђођгап риђНаћес! еуегу ТћигасЗау а( 443 IV. за 3(гее(, Ке»г Уогк, N. V.

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годину бо ц. Канаду, Европу нтд. год. $1.50 Србобран нзлазн четвртком на 443 'У »» 8(гае(, N«1» Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

15 В В О В Н А N

8 ЕКВ КАТКЖАИ РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „ЗЕООА”.

Број 355.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 5. АВГУСТА, 1916.

ГОДИНА 6.

0 нама у Ових дана јавише чам пријатељи из Сан Франциска, да је тамо 1 августа почео штрајк радника по гостиопицама и ка фанама. Како видимо из тамошњег радничког листа „Лебор Кларион”, те ствари стоје овако: Прошлог пролепа радници су се решили да траже: 3 долара па дан плате за куваре, 10 долара на недељу за њихове помотшке; 2 долара на дап за мушку, 9 долара на недељу за женску послугу у гостионицама и кафанама; радни дан за једне и друге 8 сати. Ти услови имали су да ступе на снагу 15. јула 1916. Удружење власника гостионица и кафана воћ се месецима устежс да нрихвати ове услове, почело је да се погат>а, док пајзад није дошло по потпуног разлаза: 1. августа радници су изашли на штрајк из пет гостпоница, а дванајест највећнх гостионица тога дапа у всчс откаже посао свпма чла новима радничког удружсња, који су радили код њих. иа«Ш 1 почеда >о борба, која још траје. * Нашим радницима из другнх градова прспоручујемо, да не нду у Сан Франциско. Једно што нпје поштено да отежавају борбу својим друговима; друго, н иемају ради чега ини: свуда у нсточпнм државама мо гу зарадити впше него у Саи Францпску. * У Сан Франциску, и у опште на- даљем занаду, нема впгпо добрих зарада као што их је некад било. Ми познајемо доста велики број наших трговаца на западу, посебно у Сан Фрапциску. Знамо врло добро, да се једва одржавају. Некп од њих једва зарацују колико зарацују п њи хови радницп. — П то сами раде по цсо дан у својим радња

Америцима. Наши стари трговци, људи већ далеко зашли у године, при нузени су да раде по 10и 12 са ти дневно као обични радници. Ми не знамо ниједног од наших трговаца у Сан Франциску, који би се ослонио само на чисту зараду, на профит, и сво ју радњу оставио на послузи, као што то чине наши трговци у старом крају или овдашњи амерички трговци и индустријалци. Тешко да коме од њих западне у део да преко лета проведе коју седмицу у бањи — да лечи проклету реуму. А све су то солидни људи, скромни и штедљиви. Сав им је луксуз онај прилог што га дају за опште српске ствари, трошкови па друштвеним забавама и селима,, уплате и чланарнне друштвепе. Све ове наше трговине представљају неку врсту кооперације, задруге, у којој скоро једпако зарацују и газде и радници. Бојимо се, да овај штрајк не буде задњи ударац нашим трговинама у Сан Франциску. Изгледа нам, да је и овде по ЖГ' *Л7Г Т Т О лГтжтг.гг/' ггЈ.јоле "П . јоДдк* 1мтчп14 пиЈсилх. ћија се већ неколико година причећује у Америци: да велнке трговине искоришћавају штрај кове у две сврхе — да у нсто време скрше радннчке органпзације и сломију мање своје конкуренте, мање трговпне. 0во закључујемо но томе, што с-е баш у овом штрајку у Сан Фра нциску прнмећује да главпу тлогу играју велике гостпопице и кафане; оне су пзбацпле радпике. Наравски, наше су симпатп је на страпи радника. Ми искрено желимо да радпицн добију повољпије услове рада. Ради тога п опомпњемо све паше људе. да не иду у Сан Фран циско. Ну нама је тако псто жао што пада опај лепи наш трговачки свет у Сан Франциску, који нам је свима служпо на

понос, који је оставио дубоког трага у нашем јавном животу у Америци. * Од назад неког времена, осо бито од задње привредне кризе западне државе почињу да падају. Калифорнија није данас оно, што је некад била. Нити ће икад бити то за нашега времена. Узроци су томе многи, а ли ово је главни. Велики капитал иде за „профитом”, за чистом зарадом, за оним што се добије не на свој зној, већ на зној тут>. Једно је време било, када се велики капитал трудио да доце до нечег новог, до нивих рудника, нових шума, нових земаља, које ће му пружити „екстра” зараде. Отуда се и једно време јурпло на запад, носио новац тамо, плаћало велике наднице. Дапас је ухваће но тамо све што је ваљало, што је могло дати „екстра” зараде. Остало је још рудника, још шума, још земље, али то је све ситније и није у стању да даде ипшта „екстра”. Од то доба се у Амерпцн прпмећују две појаве: онај капптал, који лови „ек стра” зараде — јури даље од Калифорппјс — у Мексико, у пГмУлј 5пју, IГа Г\ пРајГ;'* Дн.Ги- ј' пине и Кпну; другп капитал со повлачи натраг п почиње да експлоатшпе опе грдне мплијуне радпика што се слегоше у последњих 20 годпна по источним државама. Овај други је прави капптал: не ради на срећу; не лови. већ пде на спгурно: ослонио се сасвпм на оно, што може да ишчупа са радпичкпх леца. да откине од иаднице. Да се ова ствар мало боље разуме, сравнпћемо извесне стварн у двс државе: Пенсилваппјп и Калпфорнпји. По државпој статистици од 1909. годинс Пенсилванија је уложила у своје индуетрије $2.749.006.000 капитала, у паднице $455,627.000, вредност целокунног производа износпла је $2,626,742.000; вре дност створена само радом те

године износила је $1,044,182. 000. УКалифорнији те ствари су стојале, по државној статистици од 1909. године, овако: целокупан уложени капитал је износио $537,134.000, у наднице уложено је $84,142.000; вредност целокупног производа износила је $529,761.000; а вредност створена само радом те године износила је $204, 523.000. Вредност створена само радом представља „профит”, чисту зараду: пошто се одбију трошкови на материјал за прераду, на машине и на надниЦУ- Сад када све ове бројке средимо у рачуне добија се овај резултат: УПснсилванији добпја капи талиста на 100 долара уложсног капитала 131 долар у готовој роби, а 52 у чистој заради,' профиту. У Калифорнпји добија капиталиста на 100 долара уложеног капитала свего 105 долара у готовој роби, а 40 долара у чистој заради. Али кад се види како стоји олнос измеву раднн Ј * ц капиталиста из горњег рачуна, добију се ове чињенице: Када каппталиста у Пенсилванији уложи у надницу 100 долара добије чпсте зараде, без свога зноја и свога труда, равто 261 долар. А када капиталиста у Калифорнији уложп у на дницу 100 долара добија чпсте зараде, без свога зноја и свога труда, тек 255 долара. Та иста истина види се још и из овог рачуна. У Пенсилва нији те године било је 27.563 нодузећа, а у Калифорнији 7659. Вредност створена само радом те године пзнела је у Пенсилванији $1,044,182.000 а у Калифорнијп $84.142.000. А то значи, да је просечно на свако подузене било те годипе чисте зараде: у Пенсилванији $38.276. а у Калифорнији $26. 704 — за читавих $11.571 ма ње!

С које год се стране узме, „златна” Калифорнија далеко је остала иза „жељезне” Пенсилваније. Из ових разлога капитал бега са запада на исток и ту остаје, и остаће ту можда до свог конца. Ми овде нисмо узимали у об зир многе друге ствари, које по јачавају ову тежњу каниталиста да остане на истоку, као: близину, назадњаштво закона на истоку, политичку корупцпју, и то што овде постоје сил на друга средства да се радништво држи у потчињености. * Ми знамо да наш свет није баш толико свикао на ове озби љне разговорс. Али ми држимо да је наш положај у Америци н сувишс озбиљан, а да би пош тени и искрени наши школоваии људи смели се устручавати да се пусте и у озбиљне разговоре. Сутра ће бити још горе, него што је данас. Радништво у Америци стојп врло р^аво. Главна је кривица у томе. што је амерпчки устав кројен на памет, па је држава сла ба да заштити слабије становштпттво. ~ Држава нема довољно снаге. јер је урецона. по старом п изанцалом федералистпч ком систему. Све ћс горе бити радницима овде па је ред да се повсде озбиљан н паметан разговор: што и како да се ради? А озбиљног и паметног разговора нема све доТле, док не ночну мислпти овојом главом и ОНП. који ппшу II ОНИ КОЈИ ЧИтају. Зато се ми помучисмо, да саберемо ове бројке — а то није мали посао — н скренемо пажњу наших људи на мало озбиљпије отвари него што су наше свакодневне задевпце. Па позивамо наше радништво. да п само почпе размпшљати о овим стварпма. * Има трн врсте људи међу на ма: Прва врста не мисли у опште нншта. већ говори: како

су други радили, тако ћу и ја •— па куд пукло да пукло. Така је, на жалост, наша венина. Друго су наши социјалисти. Ти су људи иначе добри, али су пуни мушица у глави и комараца око ушију. Човек не мо же с њима да се паметно разговори. Заинтачили једну те исту: те скидају бога с неба, те гоне попа из цркве, те пљују на наше народне светиње... Они нам причају увек једну: остани овде, придружи се тој и тој странци и — бог те веселио! Ми се пак питамо: да ли ћемо ми бити у стању све ово да издржимо? Нас је мало да се хватамо у коштац са америчким милијардерима. Нема нас ии на један зуб њихов. Ми хоћемо правду; вековима се боримо за њу. Ми велпмо: лопов

одвраћамо погледе од наших домова, окрећемо ле^а огњишту нашем. Друго су Црнац, Ирац, Немац. Црнац нема куда, до ако хоће међу зверове у средњу Африку. Ирац је побегао из Ирске од глади. Немац је остао без земље, јер су му је разграбили његови јункери, племићи. .. Они морају остати овде. Њима је овде боље но ма где. Најбоље ће им бити, ако се сви здруже и заједнички се постарају да од ове земље учине оно, што она може да буде... А ми, што се ми ломимо овуда? Зашто се отимамо о долар више и о долар мање. кад нас у нашој лепој постојбини чека — огњиште. дом и баштина? М. Јевтип.

Ш ЛО Ш СШЕ РАТ

лук јо да нама капиталиста даде 100 долара, а дигне и тих 100 и још 261 долар! Али, јесмо ли ми у стању да исправимо ту „криву Дрпну”? Нама се чини да нисмо. Мп знамо што то значи, и знамо да ће још и горс доћи. Али, сатрнемо се. смлети, скршити у тој борби. Друго. да у ту борбу уцемо свом еилох лотребно је да_ се одречемо свега нашег: п нашег (имена, н нашег језика, да још једном прссечемо пупак наш. Американци данас траже: или Амернканац или напоље!. .. 0 свему томе треба мислити данас, Мислитп добро. озбиљно и искрено. Ми смо још увек једно, брава: још у нашпм жилама тече једна крв: још увек нред очима нашим ле бде једне исте слике — дпвнн долови нашп: заносни кршеви нашп: душа наша још увек упнре ноглед на наше небо небо над Косовом. над Шаром. над Романпјом. Ловћеном. Чо век жив не може то да пзбрише оттако као што дете брпше спу жвом своје црте п резе исписаие кредом по таблпци.. . Па. ттајзад. нисмо ми баш тнква без корена. Није нама. пп нужде да се одричемо свега, да

По рачунању Америчкога Друштва за Мир, у овом рату до сада потрошиле су:

,Белгија Француска Русија Енглеока

Немачка јАусгрија Пталија

$4,975,000.000 14.625.000. 000 10 . 000 . 000.000 14.600.000. 000 32.500.000. 000 15.000. 000.000 6 , 000 , 000.000 Укупно ове државе утрошиле су до сада 94 милијарде долара. или 470 милијарди динара. Једна милијарда равна је хиљаду милијуна. У овом рачуну нису обухвавене: Србија, Црна Гора, Јалан, Турска и Бугарска, Губитак у људском животу, на бојном пољу, од болести, гла ди и патња неизрачунљив Ј*е. Он се неве никад надокнадити. Све ово иде на строкаву душу вампира Фрање Јосипа, Једним потезом пера он је могао спречити ову страховиту недаву, у коју је гурнуо целу Европу. Ни Ева, ни Кајин, ни Јуда не носе на својој душн овакав грех као што га носи црни Фрањо Јосип од КобацГрада. СВЕТИ ШШ И БВЕТК МЕТ 0 Л 1 ЈЕ

српско-словенсни апостоли. Срби су се из рана, још одмах после Христа, почоли кретатп из својо старе домовине и насељавати на Балканском Полуострву, најпре у мањини, посло све у вевим масама. У по четку седмога века та је сеоба вев била завршена. Они су били заузели скоро цело Балканско Полуострво, па су се у мањим оделењима пуштали и у данашњу Грчку. Наравно, даје то досељавање било по племенима, не у једном времену, него у току више векова, те отуда и разна племенска и обла сна имена: Брсјаци, Мијаци,

Драговиви, Моравци, Браничевци, Хумљани, Рашани, Зевани и т. д. Али општи назив свих тих племена био је: Срби, српски, које је име некад било опште име и за све ме^у собом сродне народе: Русе, Пољаке, Чехе и т. д. Да је то тако било. види се и по том, што и данас два међу собом најудаљенија словенска народа носе то име, ато смо ми, Јужни Срби, и онај мали народ, усред мора немачког Лужички Срби, Северни Ср би. Међутим, и пре, а особито по доласку па Балканско Полуострво, чује се и име Словени, словенски, за разпа српска пле мена, али то није било име за народност, него за обележавање односа према другим, туђим народима. Словенима су

се издавали сви они, који слове, т. ј. они којп једнако пли слично говоре, којп се ме?у собом разумевају, а, туци народи називани су ил својим правим пли опет словенскпм именима. Тако су н. пр. Дајчи, најближи народ Словенима, названи Немцима, што ће рећи: неми, му тави. Како их ми и остала словенска племепа писмо разумевали, то смо их сматрали да и не умеју да говоре, т. ј. да су неми. Да су Словенин и Србин два пмена за један исти народ, као год Хрват и Србин, види се из многих доказа. Име Словенин се нарочито више употребљава ло на гранпци према другим, као н. пр.: у Маћедонији и солунској области према Грцпма, у Загорју, данашњој Бугарској

према Татарима, у Далмацији према Италијанима, у Алпама према Немцима — Словенци и т. д. Ту је нарочито требало на гласити назив словенски за љу де, који једнако слове, говоре, на супрот својим суседима, који нису то умели. Најзад то друго обележавање тих односа учини, да понегде то име постаје и име за народност, племе. Не само страни писци, него и наши, српски и хрватски у Далмацији од 15. до 18. века, па и доскора називали су наш народ у Далмацији, Босни и Херцеговини, Хрватској' и Сла вонији, па и по свем Балканском Полуострву: словински, Словини, према Латинима и Талијанима, с којима су били измешани. Међутим, наш народ, који је био даље од грани-

ца и туђпна, више у унутрашњости, називао је себе, поред племенских назива, старим оп штим називом: Срби, српскп. Ето, како треба разумети, зашто се наш народ у Манедонији више називао словенски. Да су ту били и јесу само Срби доказ нам је грчки писац Константин Порфирогенит из 10. века, који всли, да су се Срби населили п у крајевима окореке Бистрице (иза Костура), на којој су подиглп и град Србицу. Тај град и данас стоји и зове со Сслфиџе. Да ли је сада могућпо, да су се Срби одатле без икакве нсвоље иселили, оставпли плодне краЈ’еве и отиш ли на север, као да је то лако народима кретати ое? Ко су да нас они тамо око Бистрице, ако не потомцп старих Срба?

Сем тога многобројни називи села (Србин, Србиново, Српци), па чак и имена људи (Србин, Србинов), за тим песме и обичаји, а највише: где је коле вка старе српско славе, где су манастири н остали споменицн него у Повардарју, крајевима. који се ради краткоће назпвају и Маћедонпја? Све је ово потребно рени, да бпсмо објаснили, како су Св. Тшрило и Св. Методије били у првом реду српски апосто ли, а по том и словенски, у ши ром смпсду, у колико је њихов рад захватио п остале братске и сродне нам пароде: Хрвате„ Чехе, Моравце, а особнто Русе. Ни како пак нису могли бити „болгарски апостоли”, као што их називају бугарски отимачи, којима је у крви да о-

тимају туђе, па су успели да новцем за тај смер придобију п неке назовн-научнике. Је ли право тим људима нридавати татарско име „Болгари” само за то, што су они проповедали реч Божју на српском језику српском народу, којим су у то време на истоку п југу владали Бугари, који су у то времв говорили још својим татарским језиком, неразумљивим на роду и који се у то време као освајачи још нису мешали с на родом, а што апсолутно нијо било у Маћедонијп? Ну о том више доцније. М. Башић.

Топови 1у поморокој битци код Јутланда чули су се чак у Шнелсену, у Немачкој, 340 миља далеко.