Србобран

шгавкх зјв

НЕ^К ТОКК, К. Тч ТНиМПАУ, Аиоизт Јт, хдхб.

ТЖАК ТТ

8 ЦВЗСК 1 РТ 10 М КАТЕ8 1 Јш(еЛ б(а1ев о( Атепса опе уеаг бос. Сапаја, Еигоре е I. с. опе уеаг 81.50 Агћођгап риђН»ће <1 етегу Тћигвћау а( »41 V/. ш 9ММ, М«» Уогк, N. V

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годнну бо ц. Канаду, Европу нтд. год. $1.50 Србобран нзлазп четвртком на 448 V. аа »теМ. Кеег Уогк, К. V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

6КВОВ КА N

ЗЕКВ КАТ 10 КАЕ РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАК ОК ТНЕ ЗЕКВ РЕБЕКАТ 10 К „ЗЕООА".

Број 3^8.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 18. АВГУСТАЈдгб^

ГОДИНА б.

Браћи нашој у помоћ!

Пре неки дан председник на шег савеза, г. М. И. Пупин, добио је од г-це Јелене Лозаникеве из Марсеља, у Француској, овај брзојав: „Препоручите да се сабирају прилози за Српски Црвени Крст. Помон је сада очајннчки потребна и касније.” Када прочитате овај брзојав приђнте да видите слику српског раљеника када остане без помоћи Српског Црвеног Крста. Та сс слика налази у дпвној књизи „Са Србијом у изгнанство”, коју је ових дана издао један млади Американац. Њу је он видио својим очима у Србијн у Крушсвцу страшнога 2. новембра 1915. године. Овако јс он описује: „Када је наш воз стао преко пута једннх од ових кола са угљем, примстих како се поче кретати један човек ,којн је до тло лежао смотан као клупко. Мислио сам. да је био пски старац. стар много. У овакпм при ликама необпчно мс је дирала старост. Тело му је било све ра сточено, покрсти мртви, лице измучено п избраздано. Сви ње гови другови у колпма билп су непомпчпи. Да ли су жнви плп мртвп. нисам могао рећп. Зачуди ме, да сс овај стари војник поче мпцати. Онда се он диже п окрете лицем меии. Није бно старац; највнше ако му беше двадесет и пет годпна: био је просто скршен и сломљен. Он гурну једног човека. који је лежао до њега и завапи промуклим гласом: „Воде! воде!” Други се диже н обојица пођопте да бушељају са кола. Ја повиках за њнма да ћу им ја донетп воде, оип се не освртоше: ппсу ме разумели. Старп младић скпде се на земљу ваљајући се. Његов друг поче се клпмати па пвпцп од кола, па се онда скотрља на земљу, плл паде у несвсст пли умре. Онај први погледа га, покуша да се повије пад љим, али посрте натт>аг с болнпм криком. Нешто је било с љсговим прспма. Једна прљава стара кошуљп била је свијепа око њега место завоја. И када он завпка, зацрвепи се кошуља, из ране удари крв. Онда се диже и поче да се пужа нзмеђу возова; ваљда је хтео да се допужа до чесмо. Ну на по нута паде баш кад стигосмо њему. Пре но што га болни

чарке могоше спасти, ухити га смрт од силног отока крви.. ” То бива са рањсницима, када остану без помоћи, коју им иначс пружа Црвенн Крст. У овом случају, о коме прича овај Амернканац, Српски Црвени Крст био је разоран услед повлачења испред Нсмаца. На путу за Црну Гору, Арбанију и Крф, Српски Црвени Крст изгубио је и последљи завој, последњу боцу медицине. Што је после дошло од Францу за и Енглсза, утрошено је на силне болесннке на Крфу. За ову војску, од које нам завпси све ради чсга се радујемо сутрашљем дану, остало јс врло мало — очајннчки мало, као што јавља добра Српкиња г-ца Јелена Лозапићева. Енглезима треба за њихове рањенике. Треба тако Францу зима, Талијанима, па н Русима. На милијуп раљепнка лежи данас у савезничким болнпцама. Пред границама Србије леже данас стотинс наше рањене браће. Хоћемо ли дозполпти, да та браћа наша угпну као она два чаша брата у Крушевцу? Пазитс, брано и сестре, да тушу нашу не огрешпмо, као 'нто пи Јуда своју огрсшпо пи; е! Ти војпнцн наши претрппш су много; много пребацили чреко своје главе; „млади оста пили”, као што вели опај Амеопкапац; шпли су пз бптке у бптку; гледалн неколико пута смрти у очп; н сада опст ево пх ча јуначком мегдану. С оне отране гранпце су две стварп: ■'таџбина и — род и пород!... Ко од нас сме погледати себе у очи, ако тим мученпцпма пе нрптечс у помоћ? Скидајмо, браћо п сестре, ко шуље са себс! Одвајајмо залогаје од уста својпх! Дајмо п последљу пару! Чшшмо све пгго можемо. радимо све што знамо — помоћ се овој браћп нашој мора пружпти! Напред сад. ко је Србин, ко је Српкпња — у помоћ Српском Црвепом Крсту! Све прилоге треба одмах послатп иа. Српску Народну Одбрану 443 \^ез 4 22 34 . — N6» Уогк, N. У. Нанред брани нашој у помоћ! Р1ЛИИЧКД ПОБЕДА У ЗШЛОЈ ПЕШЈ1ВШЈ1

Немојте бацати новац!

Прошла недеља на разбоју.

У једном радничком листу прочитасмо један занимљив до пис из Питсбурга, из кога пре носимо следећв: „Након неколико седмпца агитације и борбе рудари (мајнери) у доњој долини реке Але гени успели су да се споразуме ју са овим тврткама: Форд Ко.,

у Кертисвилу, Па.; Бесемер Коул анд Коук Ко., у Руселтону, Па.; Алсгени Коул Ко. у Харвик, Па.; Вали Камп Коул Ко. у Валп Камп, Па.; и Супприор Коул Ко. у Руселтону, Па. „У сваком горс пменованом месту постигнути су локални споразуми пре неког времена,

али ти спорабумн нису бин једнаки, јер је свака компанн- . ја посебице водила преговорв са својим радницима н представницима Днстрнкта бр. Б. Америчког Савеза Рудара. Ну радници нису бнлж аадовољнн с тим и тражнлж су да св тв ствари претресу н утврдв на заједничким састанцима пред ставника власннка н радннка у рудницима, да бж се донеле једнаке одредбе о надннцама и условпма за рад. Током аадља четир месеца н то се постигло на задовољство радника. „Овако гласи овај споразум: „За цео округ (дкстрккт) једнолик уговор. „Наднице су повенанв вао што следи: Ложачн ирнмају од 25 до 33 цента на сат; рудари копачи од 49 до 56 центн на тону; радници у два слоја примају од 41 до 53 цента на јарду; радници, који товаре, примају од 33 и по до 35 цвнти на тону; радници ,који разарају прнмају од $2.80 до $3.00 на

Веп од неколпко седмица до носимо у нашем органу изводе из закона појединих држава у Сј. Државама Америке >а заштиту радпика у случајевижа смрти и озледе. Вредно је да наши радпици запазе те ствари и о њима воле рачут На срепе се дешавају врло часто, па је добро да нашн радннцн знају што нж у такжж нрклккама треба чинмтк. Свакн нан радник треба да кзрвж* I еачува тв чланкв. У случаЈу пак да се то пропустнло, жлж јв која ствар нејасна раднжцжжа нашиж, нека се писмено обрате на уредништво нашег лнста. па ће преко лнста добнтж обавсштења. Савезнн орган н постоји за то, да се сваком чла^ пу Савеза Слоге у свакој ненрилици на$е на руцж саветом и поуком. Ну мимо тога мн жмажо још једну ствар, на коју бн хтелж скренути пажњу нашиж члановима поводом овжх закона. Изаћићемо одмах на среду са примерима, које можв свакж читалац проверитж. На пржжер калифорнијски закон доввољава да се наследннцжжа погжнулог радника изда осжртнжна од 1000 до 5000 долара; на внше од 5000 долара. Закон ва државу Еолорадо, којн ћв чнтаоци паћж у овон броју Србобрана, пропксујв најввЖЈ вацутнж ну до $2500 долара. Сад жантв •*•: ж јадаж ж друтж закон крвпкеују, да на погребне трошкове п* ежа с* исплатити више од 100 долара. У првож случају, код калжфор нијског закопа, погребни трош кови износе, дакле, педесети део осмртнине; код колоредског закона погребнн трошкевн

дан; који воду ваде од 25 до 35 центи на сат; обични радници примају од $2.75 до $2.80 на дан; истоваривачи од $2.18 до $2.35 н до $2.42 на дан; сви радници који су плаћепи на сат да раде осам сати дневно. „На лампе за осигурање сма њен је трошак од 5 на 4 цента па дан. „Компаније су даље узеле да напланују од радника по 50 це нтн на месец јунијске чланаринв н да их предају концем месеца јунпјама. „Јуније ће имати своје пред ставнике код мерења да штите права радника. „Казна за штрајкове, којл Се односе на спорове необухваћене овим споразумом, смањена је од $2 на $1 по раднику на дан. „Да се исплати радницима $14 .000 узапћених за казне, током прошлог пролена и лета. Орган Савеза Америчких Рудара повољно препоручује овај споразум.

представљају двадесет и пети део осмртнине. А што ми чинимо? Ми на погребне трошкове просто бацамо новац. Многи наши људи веле: па то је амерички обичај, да се толико баци на погребне трошкова! То ннјв истина. Ено вам га ажарнчког обичаја: у Калифор нкјк тк трошкови изиосе педвсвтк дво; у Колореду двадесет пвтк дво целокупне осмртнине. Ажерички обичај јв оно, што Ажериканци чине, а не што ми мислимо да они чине. Ако бп се мп држали њиховог обпчаја, на погребне трошкове не би смелн издати ни у ком случај/ више од 50 до 75 долара. Управо не би смели потрошити вишв од 12 и по до 25 долара. Ну с толнко се не може проћп, па јв доста ако се потроши и 50 до 75 дол&ра. Снлан новац мп смо бацили на овај начин, слушајући ма кога кад нам прича: Американ цн чине ово, Американци чине оно. Еад би Американци чинпп оно, што ти људи причају да они чине, ми би им се први емеј&ли. Овако: оде наш крвавн жуљ на наше глупости. Данас је време, када треба пмнтн на сваку пару. Требане нажа, а требаће још више онижа у старож крају, дсци нашој и внротнњн нашој. Радн тога нааа бнтж кгорега, да погледаже ште жожежо ■ на тој страни »агатвдктк, ка да т* оджах учжннжв. Јмв п амум* *мј; дувмгг ■ ■ ■ 1 **< 1 М *МЈ(ЈТ ЈМ| !■ 1)11И (МЈТ ■*т»у м мт*р »мЈТ — Јм» н т* «мЈ м»мг м «мту *мвт. М ■•Ј* мнм ■ »т» јИм ■ мј» тмЈаТ А»» мп — ацр Ј« ■мачрм прилкка м учмли!

Лондон, 27. авг. 1916. Први део велике савезничке офанзиве завршен је и велике свропске војске сада се преуреџују, размештају своје једпнице и прегледају положаје за но ве нападе који ћо бити уперени на тевтонске савезнике у складу са општим плановима за непрекинут и средсреџен на пор савезничких сила. Тешко је рећи када је завршен овај први део, али ће од прилике бити то онај даи, када је талпјански ударац кроз Горицу пренео Д’Аосту до друге линије аустријских утврда и кад је била заустављена руска навала на Злоту Липу и Стокход. Англо-француска офанзи ва у Пикардији ограничила се на сразмерно узак фронт, из врло оправданих стратешких разлога и. судећи по свима знацпма, веће операције па солунском фронту, као што је било речено прошле недеље, са чекаие док отпочну нове борбе на другим већим разбојима. У овом рату прпмећено је, да врлитге оттерапије морају да поклекну нод евојим властитим теретом, те су испрекидане. Једпни изузетак од тог правила су тевтопско продирањс нре годпну дапа кроз Галицију и Пољску на истоку и кроз Србију на истоку. У првом случају о вај пзузетак објашњава се рџавим стаљем руских одбрапбенпх положаја н њпховом оскудицом у оружју п џебани; у дру гом случају тиме, пгго је српска војска била и сувише мала да се одупре навали. Иначе у свпм другим великим операцијама, предузпматим од једне или друге страно, непзбежно је паступало вџеме када је борба прекидана. Та нојава објашњава се просто тиме што се у овпм операцијама џебана трошп толпко да је номогуне да се она довози так<г брзо за војском. да бп се бонба настављала без прекпда. Уз то у овим на падима гине толпко људи. да је потџебно из борбе пзвлачити читаве једипице да со у позадини преуреде и попуне. Исправљање фронта. Исправљање убојне линије такођо засдужујо велику пажњу. При пападу немогуве је одржати праву линију. Једне је диппце паилазе па мањи отпор но друге н пзмичу даље од својих другова на десној н левој страпи. Услед тога долази до клинова на извесним деловима фронта. А када се заврпгн цев папад. линнја добија изглед једне џиновске тестере. Отуда се борба на крају претвара у читав ипз посебпих битака, којима је задатак, да уклоне те клипове или зубе од тестере. То је што Руси п Талијани танас раде. па п Енглези и Французи на Соми.

Све дотле док се не преуреде војске за наиад и док се не сабере обилан број тонова и џебане, неће се предузимати даље ведике операције. Ну по извештајима који додазе са разбоја, те велике операције очокују се у току идуних десет дана. У почетку прошле седмице изгледало је, као да се савезничко заповедништво било решило на брз и силан папад дуж целог фронта од Островског Језера до Орфанског Залива на Јегејском Мору. На свима тачкама осећала се силна живост, али седмица је прошла без пкаквих већих сукоба. Све што је било, били су мали месни сукоби. Изгледа ипак да ће прави ударац из Солуна доћи тек у првој, најкасније у другој недељи у септембру. Задњих неколико дана Солун је био пун војника. Почетком недеље стигло је једно талијанско оделење, пре кога је пскрцана једна руска војска. Осим ове војске Италија има код Валоне око 75.000 војника, да штити савезничкп бок. Још одавна налази се у Средоземном Мору неколико рускпх ратних бродова .Осим тога у Француској се већ бори једна руска војска. Сада су Руси послали своју војску и на полуострво. Русија је необично запнтересовапа на Дунаву, те се раније још говорило да балканска офанзива нећв почети, док тамо нв стигне руска војска. Велики Савез у Солуну. Цензура у Солуну није пропустила ни једну вест о велнчшш руских и талијанских армпја тамо. Сада се на балканском разбоју налазе војске девет држава: Енглеске, Француске (која има у својпм рукама врховно заповедништво), Италије, Руспје, Србије, Немачке, Аустро-Угарске, Бугарске и Турске. — Према томе за борбе овде можо се рећи да су нрави Светски Рат. Борбе прошле седмице у гла вном су вођене на боковима. Срби су почели напад на западу, а Бутари на истоку фропта. Бугари су ушли у Лерпн и измакли пза њега за 25 мпља, очајнички покушавајући да се дочепају кланаца у Арбапији и соверпом Епиру, кроз које би талијанска војска могла ударити у бок Тевтопцима у околини Пресне. Бугари н Аустријанци држо Арбанију северно од линије, која би пролазила кроз Берат. С те стране нема за њих опасности од напада с леђа њихових положаја у Маћедонији. Али им опасност прети ппак све дотле докло не поседну кланце у планинама на југу од Охридског и Преспанског Језера. За

тим иде сада бугарско десно крило. На крајњем истоку бугарске операције су чисто стратешке природе. Не водећи рачуна о неутралном положају Грчке, Бугари су пошли с јаком војском низ долину Струме, по што су узели Демир Хисар и тврђаве иза тог града. Њихова је главна мета Јегејско Море, у близини Кавале, да, ако не узчу ту луку, оно да је затвЈре са севера. Значај Казале. Прошле године често се про носили гласови, да су Савезни ци узели Кавалу, да им послужи као ослонац за упад у Исгочну Маћедонију и Тракију. Ти су гласови побијени пре не ки дан званичном објавом у Паризу, да се у Кавали налазе грчке чете. За Бугаре је Кавала од велпког значаја и они ће покушати, да је узму. Да ли ће савезничка флота то дозволити, остаје да се види. Бугари иду на Јегејско Море у два правца. Прво дуж жељез нпце од Демнр Хпсара, друго с границе преко Драме и Кавалс. Цео посао тевтонско-бугарске стратегије састоји се у томе, да подигну јаке одбранбене линије пре но што савезничке операције буду у пуном јеку. На Бугаре долази 95 од сто овог посла и опасности скопчане с њнм. Централне Силе неће бити у опасностп све догле докле не дође у опасност жељезница Београд-Цариград. Све дотле Берлин и Беч могу седити скрштених руку и гледатн мпрпо како се кршп њихов савезник на Балкану. (У осталом тако је чинио п Лондон, када се Србпја кршила. — Пр. Ур. Србобрана.) Првп задатак савезнпчке команде бпће да сможде бугарску војску, која је сад п онако надмагаена бројем. Да тај посао олакшају, савезнпчкп дипломати раде дан п ноћ, да на своју страну прпволе Румунпју. Положај у Румунији. Нико не зна још што ће Румуппја учинити. Од њеног тџжања може завпспти успех или омашај савезничког похода пут Дунава. Ако она пређе на страну Савезника, Бутарска ће бити у истом положају, у коме је била Србпја про годину дана — нападнута већим силама и с нреда п с чела. Да ту опасност што впше ублажи, Бу гарска се обратила па Турску н сада се на њеној северо-исто чној гранжци налази турска вој ска. Ступање Румупије на страну Савсзника значи много више, него што се очекује само од њене војске. Са Румунима дошла би и велика руска војска. која већ чека спремна дуж бесарабске границе. (Румунпја је објавила рат