Србобран

ВрОЈ 368.

5КВОВК - 8ЕКВ >УЕЕК 1 .У РиђЦ*ће <1 ћу 8ЕЕВ1АК ЕОиСАПОКАЕ ^N0 ВЕКЕУОИЕМТ РОМП ОЕ 5ЕКВ РЕОЕКАТТОК „ЗЕОСА" *лз IV«« 2 зпЛ Зиес! N« 2 » Уогк, N. У.

1;ипеб5 Мааакег'

М. I, Рирш, 443 Л'. 22п<1 5 и, Мг» Уогк, N. \. ТЕ1.ВРНОМЕ: СНХ1АЕА 6во8.

к чгеггЈ » <гг г >п^ г’ч 1 , папет «1 *ке Рв»( ОЖсе о! Nге Уогк. N Киек I. ■*?*

V.. мп4ег *1м ас' о!

прошлд нелеЛјА т разбојт

Лондон, 4. нов. 1916. Заузевем утврђења Во Фран цуска је повратнла све сиољне одб] 1 ане Вердана и велики немачки поход на ову стару твр^аву, који је почео прошлог фе бруара, окончао је на неславан начип. Када су Немци у чствртак напустили тврџаву Во, нуткс су признали да је ватра француског топништва силна и тачна. Врх овог малог брега, који нијс вепи од 300 стопа у обиму. па коме је била тврџава, био је изложен сталној ватри са три стране. Гранате су преврнуле сваку стону земље, као да је орао какав џиновски плуг док најзад Немци нису принуђени да се повуку. 6. јуна Немци су узели утвр ЈЈвње Во тек онда, када су жртвовали 60.000 људи и након опсаде од две педеље. Французи су га повратилн у пет дана и уз незнатне жртве. Во и Дуомон једина су верданскгР утврџења, која су Немцп успели да заузму у току осам месеци своје навале. Рачуна сс, да су изгубили нола милијуна људи при овом своме узалудном покушају. Војска немачког на следника престола је потучена и дсморалисана. Вердан је изван опасности. Ннкад више не не немачки генерали покушатн да га нападну. Очекујесефранцусни напад на Мец. Војнн пнсцн овде занимају се сада питањем, што не допи сада, када је иницијатива коиачно прешла у руке савезника. На фронту на Соми савезницн имају две мете пред собом, Камбре и Ст. Кантен са љиховим жељезницама. Да се дође до тих мета морају се прво освојитн Бапом на северу, Перон у среди и Шолнс на југу. На Мезу се палази немачки клин ,који иде од Меца на запад до Ст. Мжела па Мезу, где се иалазо на западној његовој обали Овај клин на висоравни Вевру мами на напад. Од Лезеиаржа, 13 миља југоисточно од Вердана, до Тиокура, на јужној страни клина, даљина износи око десет миља. Измеџу Лезепаржа и Ст. Мисда налази се једна додина, широка од гцжлико три миље. Кроз ту долину тече једап мали поток, ко ји се слива у Мез. На једном месту Французи су сасвим бли зу тог потока и својим тоновима господаре скоро целим земљиштем све до падина, на којима стоји Ст. Миел. Под францускнм топовима стојн и жеље зпица. којом се преноси прибор из Меца. Многи војни писац очекује, да но ту допи до најновијег изненађења у овом рату. Немци задржани у Добруџи. Маршал Макензен упао је у своју ро|ену клопку у Добруџм. Тако мисле војни стручњаци т Лондону. Ои са налази у

положају оног француског кра ља за кога се прича, да је марширао уз’ један брег па се онда вратио с њега. Он може без великих губитака да повуче своју војску на југ. Али је скоро немогупе за њега да нде напред. Упад у Русију кроз Бесарабију је изван могупности. Цела северна грапица Добруџе јс читава мрежа мочвари, баруштина. језера и‘острва у дунавској делтн. Онај крај, јужно од Дунава, измеџу Црног Мора и Галаца и Браиле, најпесрепнији је крај земље на свету. Као и земљиште око ушпа реке Мисисипи и језера Пончартрен и овај крај нема никакве врсдностн и војска нема у њему што напи. Једини разлог. зашто су Руси прешли у Добруџу, састојн се у томе што је то врло згодан пут за упад у Бугарску са северне стране. Макензен се сада затекао у тој пусти, далеко од својих ослонаца. неспособан да крене напред. Он не може да пзбегне преко Црног Мора, на коме господаре Руси, и моране или да се повуче натраг или да покуша онасан прелаз преко Дунава на западу. Дунав је тешно препи. II у време мира био би тежак посао пребацити преко Ду нава вени број војске, због велнких тешкопа, које лружа река. Од савоја код Галца. до нспод Оилистрије и с Једне н с друге стране Дунава пружају се баруштине те од понтонских мостова ту нема никакве користи. Код моста код Черне Воде барунштнне се пружају на читавих десет миља од речне обале. те мост иде за голику даљину преко камених етубова док се не домогне до чврсте земље. Сада, када је тај мост разорон, прелазак јо могув само помопу бродова, а бродови не могу да иду преко баруштина, Бутари су заузелл јодно острво кад Силистрије, али нису могли нпи даље Река је овде необпчно брза. 11а тај начии. узимајупи у обзир само природне препоне. немачки војсковоџа напипе се пред послом од врло великих те шкопа. Али Румуни имају необично добру жељезничку мре жу и бипе у стању да добаце во јске на сваку тачку, која буд<* угрожена. Прва жељезница долази са ссвера од .Таша и Галца, куда стиже и жељезница од Бузеу. Једна споредна лпније ове друге жељезннце сила зи на. Дунав преко пута Черне Водс и близу реке састаје се са тругом жељезницом, која до.та зи из Букурешта. Од ове последње жељезнице одваја се је тна споредна линија и иде за Калараси, преко пута од Силистрије. Даље иде једна друга жељезница -од престонице за Олтеницу. нреко пута Тутракана. На тај начин, у сваком случају. Макензон пе наипи пн те-

шкопе у покушају да преџе Ду нап на коме било месту северно од Си.гасгрије. Чак ако и успе да преџе реку, напипе се одмах пред знатним румунским војскама. потпомогнутим ] од Руса, којима стоји велпки број оддичних жељезница да их доведу у помоп њиховим савезницима. У ердељсним нланцима. Према вестима из Петрограда и Берлина, маршал Фалгсенхајн се налазн у горим приликама од љеговог друга у Добру џн. Његове војске упадају у Румунију од Брашова (Кронштата), у правцу Плоешн; про лазепи кроз кланац Црвену Ку лу, они су узели Раковицу, која сс налазп 11 миља у румунској граници; и, трепе, продазе ни кроз кланац Вулкан долином ђиутл реке. У овом крају Аустро-Немци бачени су натраг, како јављају из Букурешта. али на путу из Брашова Немци су узели Предеал и прелазе у напад на жељезничку станицу Плоеши. Од Предеала, тог леиог града за летње пребпвалиште. није остало шппта друго до тужних рушсвина. Несрспа је за Румуне што Немци имају далекобојне топове, те могу да руше румунске одбране . пре но што доџу под ватру румунских топова. Али Руси покушавају да помогну својим савезницпма у томе. те преко Молдавије на сву брзину шаљу великс тоиове са џебаном за њих. Генерал Владимир Сакаров, који је водио руски напад у Галицији, сада се налази у Букурешту и узепе у руке врховно зановедннш тво на румунским и руским армнјама. На талијанском фронту. Из Рима долазн радосна вест. да јс генерал Кадорна пре шао у напад на Красу. У прва два дана талијанске офанзивс Аустријанци су изгубили 39 хиљада људи, према всстима нз Рима. Ти губнтци подељени су па овај начин: погинуло 10, 000, раљено 20.000. а заробљено 9.000. Лело време номаже Галијашша. Брзојави јављају, да је аустријски генерал Боројевин тражио појачаља, јер је био принуђен да повуче три дивизије. Говори се, да заробљеници причају, како у аустријским батаљонима. сада нема више од 600 војника, и то половицу оачињавају нововрбовапи војници. Јавл.аседа на бојно поље стижу ,,кајзерјегери” из Тирола и Маџарп са румунског фропта. У свом налету Талијани су помакли своје линије за читаву миљу, тако да се с.ада налазе од Трста на неким местима удаљени свега за двс.ет миља, На осталим фронтовима није било никаквих значајних из мена и ако се у Волинији и Галицији воде силне борбе, а на манедонском фронту, око Битоља, непрестано трају артиљеријски двобоји. СРБИ И СРПКИЊЕ, КОД СВАКЕ ПРИЛИКЕ НЕ ЗАБОРАВИТЕ НА СРПСКУ СИРОЧАД. Песмл о Маћедонији

П. У Ј1ЕТ0 1913. Са Турцима кратак је био рат. Још краии је био рат са Бу гарима, Бугари нас нападоше једне мрачне нопи. Аустрија ју је упутила на такав напад, и такав напад је баш и одговарао духу бугарском. Тај дух је ропски. пун ропских тежња и ропских одвратних начина. Када вам то кажем, верујте ми. не говорим ни као шовиниста, ни ти чак као српски родољуб, веи као човек, који је врло брижљиво проучио историју и психологију балканских народа. Ну бугарском нападу на срп ску војску нису се опирали само Срби, као што су то очекивали Бугари, него и Грци и Румунн. После битке, ја сам обплазио то бојно поље. Био сам у Штипу, једном граду на реци Брегалници, где је напад почео. Видео сам дрво на обали речној, под којим су се српски и бугарски официри заједно од марали истог дана. у очи те подлачке нони. Бугари су се смејали и разговарали са својим српским друговима; говорили су о вечном братству меџу сриским и бугарским народом; јели су и пили из истих чинија и чаша са Србима, својим савезницима, док су у шпаговима својим чували наредбе за напад те исто нони. То је било након деветнајст стогина година како је један подмукли апостол јео и пио на истп начин са својим Учитељем. Неприродне тежње Бугара

ја још остала у ропству. На северу, у густим шумама и планинама око Београда и Крагујевца, хајдучко ратовање зачело је један велики устанак, ко ји је успео. Ово четнпчко ратовање значило је поступни слом турске превласти на целом северном делу: у Шумадији, Босни, Хрватској и Далмацији. Ја рекох хајдучко ратовањо у Шумадијн, око Београда и Крагујевца, било је успешно. Караџорџе је ослободио један део српске зсмље на северу, и том крају признале су коначно вслике европске силе независност и назвале га Србијом. Али ни Караџорџе нити ико други у Србији није заборавио на Ма ћедонију. Манедонија није била само један део наше историје, већ је постала део наше душе. Главни и веки део наших народних песама, које су за нас Шекспир и Библија, пева о српској Маћедонији, њеним јунацима, љеним историјским до гаџајима, њеној борби са Турцима, робовању њеном, обичајима и надама њеним. Српска деца знају имена градова као што су Скопље, Прилип, 0хрид, и имена хероја Уроша, Стевана, Милутина, Душана, Марка и Угљеше пре но што науче у школи да напишу та имена. Наше народне песме су наше народно школонвње, шко ла наша душевна. Манедонија представља велики део наших песама, што значи да оиа сачн њава велики део наше душе. Рени да Маћедонија не прииада Србији значи исто што н

во на средље и северне делове Манедоније. тражећи за себе само јужни део. и дајугга Бугарима источни део њен. Па ипак они би са не мање права од Бугара могли тражити Маћедонију за себе. Али то не чине. Зашто? Зато јер Маћедонија није никад била средиште грчке државе. Она је била само покрајина старе Византије. Ту земљу Бугари су само привремено освојили, док је среди ште њихове државе било Трново и његова околина. Али та земља је била средиште свега најбољега што су Срби створили и што смо имали у нашој прошлости. Иаша народна душа не може живети без овог дела нашег тела.

осудили су еви балкански на- Р ећИ - Д а српска душа не природи. Због тога су се Бугари је-! нада Србима. Да лн стс ви у дпог дана сукобили не са јед- стању зампслити Енглеску без

ним непрпЈатељем као што су они очекивали, вен са три. Срби. Грци и Румуни пошли су заједнички на Софију. Бугари су молили за мир. На конференцији у Букурешту, као што се сепате. обележене су нове границе меџу балканским државама. Из тог рата изашла је Србија истина победоносна. али срца сломљена, јер је била присиљена да се бије против јучерањег савезника — сломљена срца, са многим хиљадама својих најбољих синова побијених и обогаљених, а колера, која је беснила у лето 1913 однела их је још више. Манедонија је гнезедо српске душе. То је морала некад бити чаробна земља, достојна великих људи, као што су били Филпп и Александар, достојна да се у њу пошље Свети Павле, вредна напора Византије да је спасе од Словена, вредна свих турских жртава да је освоји. достојпа гробова неколико срн ских краљева, који су дали жи воте своје у одбрани њеној. То је био леп и богат крај на овој земљи. Ту је било средиште српске средњевековне државе и моћп, само срце српске славе од времена када су Срби прешли у Хришћанство па до трагедије на Косову, и после те траге дије до смрти краља Марка од Прилипа у почетку петнаестог века. Па и за време робовања под Турцима Маћедонија је би ла извор свих духовних и моралних подстрока и упоришта засужњеног народц. Била је ствар чистог случаја што се северни део Србије ослободио

Стратфорда, родног места ЈПек спировог? Ја не држпм да можете. Тако и ми неможемо замислити Србију без Прнлипа, извора, ај, колевке нашег народног песништва. Сваки народ има неко свето место у својој земљи, један крај много светији но што су други крајеви. које га везује више за његову отаџбину, које потпаљује његово одушевљење, и које га сили да га брани и гипе за њим. Ја сам роџен у Северној Србији, у граду, који је играо зна тну улогу у нашој савременој историји. Али вам кажем, да није Ваљеко. моје родио место, пробудило у мени срнску душу, већ Прилип, Скопље и Охрид, места, где је некад вејао наш дух и цветале наше врлине из старина, заједно са Косовом, па коме је уништепо наше пационално тело. У нашој народној песми врдо мало се спомиње Ваљево, Ваљово на и сам Београд, када. се унореде са Маћедонијом. Севериа Србија у нашем средњем веку била је више део нашег тела пего наше душе. . . Али Мапедонија... Један ранији бугарски дипломата у Риму рекао је једном у шали једном нашем скул птору, у разговору о Манедонији; „Ми Бугари знамо, да је краљ Марко од Прилипа био Србин. Па, дајте пама Прилип, то је све пгго ми тражимо а ви држите Краљевика Марка за себе!” То је у правом бугарском духу. Грци су нас боље разумели. Они пмају многу браву у Битољу и Охриду, али и-

Ја се сенам једног разговора у Нишу, воџеног измс^у једног француског морнара и једног српског писца. Рече француски морнар: „Али ви петс проиа сти ако не дате Мапедонију Бугарима.” Српски пнсац одговори мирно: „Па нека и пропаднемо за спас наше душе!” Пре неки дан упитао ме је један Енглез: „Зашто сте се вн толико опирали да уступите Ма ћсдонију Бугарима, док смо ми готови да попустимо Грцима. и дамо им чак и Кипар.” ,.Да”. рекао сам ја, ,,ми ценимо врло добро ваше пожртвовање, али нпак Прилип је за нас што је Стратфорд — а. не Кипар — за вас. Па чак ни ја, и ако нисам Енглез, не бн никад могао при стати да ви икоме на свету понудите родно место Шекспирово.” Можда Бугари не би наиа.га на нас у овом рату, да смо им далн Маћедонпју, и ако то није поуздано. јер се њихове тежњо простиру до Цариграда, Солуна и Јадрана. Па ппак Србија није у стању да тргује са својом душом, као што је чинио Фа.уст са Мефистофелђм. Пре пет стотина годнна Срби и Грпи бранили су Манедонију од турске најезде. У 1912. су Србија и Грчка ослободиле Манедонију од турског јарма. Бугар ска није никад бранила Маведо нију од Турака. Први пут се она борпла за Маведонију 1913., против Срба, Грка и Гумуна. А Србија није жртвовала за Маведонију само много богатство и мпоге животе, вен два пута и своју независност — једном нре пет стотина годи н а. а по други пут сада. Да, Србија је сада умрла за Маћедонију. .V пстину, све су борбе и страдања Србије подпе та за Манедонију. Она се борила са Турцима за Манедонију. И сада она губи своју независност за Манедонију. Због тога, што се није могла од рсћп Мапедоније, своје славе, своје историјо, своје песме, своје душе, она је сада прегажепа и уморена. Србија није могла жпвети без Манедоније. Србнја је учннила што је могла учинити — оиа је умрла за Маћедонију. И. ако буде воља Божнја, да једног дана са овог благословеног острва зајечи труба за ускрс свих мртвих, које је уморио немачки палош, ја се надам, да ћс Србија устати из овог гроба заједно са Маћедонијом, као једно тело и једна душа. Др. Н. Велимировик, „€рбија под оружјем.”

Срп. Д. Д. „Јединство” бр. 11 СССС. позивље своје чланове, да уплате своју дуговину друштву, најдаље до 19. повем бра о. г. и то следепи: Спасоје М. Андријаше&ић. Мисапло Бу дипчић, Тодор Цимирот, Гавридо Чолт, Гиго Дабовип, Бла го ; е Илић, Санко Килибарда, Живо Лоиужић, Петар Миловић. Милош Милошевип, Саво Пичета, ђуро Гужпп, Сава Гадош, Гисто Гадип, Аггам Самар џић, Лазар Симовип, Милан Ва сиљевив, Франо Врашаревип, Илија Вукановић, Михаило Му ратовић, Божидар И. Укратина Тодор Грбушип, Васо Т. ђук, Максим Милошевип, Михаило Круљ, Васо Г. Вушовин, Бран ко Јањип, Видоје ђого. Шпенан Андријашевић. У протпвнои биће брисани из Друштва и Савеза. Божо Вучетић, председ. Новица Милошевић,. рач.

П 0 3 И В. Срп. Д. Д. „Св. Сава” бр. 58 СССС. у Кливланду, 0., позива своје чланове да доџу на идупу седиицу, која не се одржавати 12. нов. о. г. у друштвеној дворанн 2539 Ст. Клеир евња. На истој пе се седници решавати о важним стварима. Такоџе се опомињу онп чланови, који дугују друштвене уплате, да доне су или пошаљу своју дуговину. Перица ћурчић,тајнпк

П 0 3 И В Срп. Д. Д. „Ослобоџење Словена” бр. 259 СССС. у Мидланду. Па„ нознва своје чланове да неизоставно присуствују идуној редовној седници. на којој пе се уредитп неке важне дцуштвене ствари. Којн члан не доџе, постугаиће се према ње му строго према друштвеннм правилпма. Тодор Трбовић. рачун.

ПОЗИВ НА СЛАВУ Срп. Д. Д. „Хајдук Станко” бр. 234 СССС. у Пеорпа, Ил. Умољава сва облпжња добротворна друштва, као и остале Југословене да нзволе прнсуствоватн евечаности, коју прире џујемо као годишњицу од посвете нашег друштвеног барјака. Свечаност ће се обдржавати 2. нов. у Со. Турп Хол, 1506 Со. Адамс Ст. Служба божија почиње у 9 сати пре подне. После службе настпје гозба и забава до миле воље. Коста Бузадин, пред. Мл. Маринков. рачунов.

ј пре сто гогада док ,јв Мапедони пак они признају Србима пра-

ТРАЖЊА Срп. Д. Д. „Св. Сава” 6р 226 СССС., тражи свога члана Давнда Ступара, да се јави свс ме друштву ц лпшаље своју дј говину најдаље до 20. новембра и. г. у противном случају постуште се по правилжма, ■ нека онда сам себи последицс пртшше. ђорђо Д. Торбица, председник п 0 3 и в свима Србнма у Внлмердингу и околини, да неизоставнс доџу на скупштину Српске Народне Одбране, која ће се обдржавати 12. нов. у два сат* после подне у Црквеној Дворани. Будупи да имаде врло важчих нитања да се решу, то ј‘( дужност свију, да на ту скупш ГИНу И ДОђу. Одбор.