Србобран

тЈМВЕК 372.

МДО ТОКК, N. Т„ ТНТЈК10АТ БЕСЕМВЕК 7, 1916.

Т1

ил и

ЗиВЗСК1РТ10Н КАТЕЗ ТЈпИесЈ 3(а(еа о 1 Атепса опе уеаг бос. Сапаба, Еигоре е (. с. опе уеаг $ 1.50 Згћођгап рићНшћес! еуегу ТћигвсЈау а( 443 МЈ. 22 3(гее(, Ме» Уогк, N. У.

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годину бо ц. Канаду, Европу итд. год. $1.50 Србобраи нзлази чгетвртзсом иа 441 * 22 8(г*в(, На« Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5 Н В О В Н А N

ЗЕКВ НАТ10ИАЕ РАРЕК АИО ТНЕ ОКСАН ОК ТНЕ 8 ЕЕВ РЕОЕКАТШИ „РЛ.ООА”

Број 372

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕГВРТАК, 24 НОВЕМБРА 1916^

ГОДИНА 6.

Напред са Божићним Дарком! У прошли уторак вече одржата је седница Централног Одбора Српске Народне Одбране. На тој седници прегледане су понуде неколиких трговачких кува, које су се надметале да снабдеју ствари за Боживни Дарак. Прихвавена је ова понуда: 1 пар доње робе, фланелска кошуља и гаве ... .77 ц 2 пакла дувана „Неви” са папиром (по фунте) 13%Ц 2 пара топлих вунених чарапа Зб^Ц 1 велики чупави убрус 10 ц 1 велики перави сапун 3%ц 1 пар вунених дугих рукавица 37 х Д>ц 1 рожани чешаљ 6 ц 1 укоричепа бележница (нотес) б^Ц 1 оловка (лапис) 1 !/ 2 Ц 2 калема копца и 6 соритраних игала 7%ц Цсо пакет коштаве, прсма томе, 199^/2 центе.

Ове ствари садржававе сваки пакет. Пола центе остаје да се покрију трошкови за змоте и сандуке. Српска Народна Одбрана додаве из својих средстава ако буде трошан око тога веви. Паковање и трошан око превоза подноси Српска Нардона Одбрана. о о о Српска Народна Одцрана прима Боживни Дарак само у говцу. и то два долара. Јевтиније се ове ствари не могу набавити. А одобрење за превзз добило се само за горње ствари. о о о Боживни Дарак сабираве се током целог месеца децембра. Одашиљаће се нако стигне која већа ноличина. Према томе нека се целог овог месеца ради на овоме: сазивају друштвене седнице. приређују забаве, сабирају прилози. Ако буде потребно да се продужи сабирање, учиниће се и то. Наше је гесло: Да сваки српски војник добије свој Божићни Дарак; и Да сваки Србин у Америци спреми свој Божићни Дарак. о о о Божићни Дарак иде право српсној војсци у Маћедонији. За то је већ дзбијена дозвола и уређено све што треба. о о о На сваком Божићном Дарку. на сваком пакету, биће записано име, црезиме и адреса онога, ко тај дарак шаље, тако да ће сваки војник бити у стању да одговори пошиљаоцу да ли је дарак добиз — ако за то буде имао времена и прилике. Иначе имена прилагача биће објављена у „Србобрану”, „Српском Дневнику”, ..Српском Гласнику” и „Српској Стражи”. о о о Сав новац треба слати на ову адресу: СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА 443 — \У — 22 3 (гее( МЕУГ УОЕК, N. У.

НАПРЕД СРБАДИЈО!

У прошлом броју објављена је прва лнста прилагача за Божићни Дарак. У том извештају прочитасмо, да је Срп. Добр. Друштво „Св. Нпкола”, бр. 19. СССС., одредило да пошаље српској јуначкој војсци 25 пакста, 25 Божићних Дарака. Ту дивну чињеницу хоћемо овде нарочито да истакнемо. Не за то да похвалимо ово дивно дру штво наших родољуба. Мн за то немамо довољно речи. Него хоћемо да кажемо што би зна чило када би се на ово дивно друштво наше у Стилтону угледала сва наша друштва широм Америке. Савез Сједињених Срба Слога нма 160 друштава. Кад би свако друштво дало по 25 дарака, ту би одма било 4000 дарака. Ме$утим нма

друштава, која би могла дати и по 100 даракЈа ,јер дарак кошта свега два долара. Када би се на исти начин одазвала сва српска друштва широм Америке, овај најлепши потхват Срба у Америци био би у брзо обављен. Ми знамо, да ће се поједнначни Срби у Америци одазвати овог пута како треба. Нсма данас Србпна у Америци, који не зна што значи овај дарак, јер ниједног нема који не би знао што она мученичка вој ска српска чшш ових дана. Прошле године о Божићу та му ченичка војска била је у арба^нашким кршевима. За њу тада није било Божића. Борила се с душом и тијелом. Многи јунак подлегао је тада ранама, штди и нсвремену и оставио своје ју-

начке кости у арбанашким врлетима. Тада, брано, чинисмо што могасмо да тим мученицима пружимо коју мрву хлеба. Овог пута та мученичка војска, пошто је прошла кроз све те паклене муке, бајонетом је прокрчила себи пута до српске земље. Ту на том комаду свете земље та мученичка војска од својих рањавих прсију направила је грудобран и на њему сачекује лаву из нема чких топова. Српске груди никад нису биле топлије, српско чело никад није било сјајније, него што је ових судбоносних дана ,који гледају ову шаку ју нака, решсну да умре на светом српском прагу! Што је света Лазарева војска према овој мученичкој вој-

сци Петровој? Лазарева војска прошла је кроз једну битку и ту остала. Петрова војска не зна вшпе ни броја биткама, кроз које је про шла. Та војска данас гине на пра гу крваве Маћедопије. Из дана у дан бива с.ве то мања. Отвара се гроб за гробом и леже јунак за јунаком.. . II то је последња снага, од које зависи све што имасмо и све што имамо. Та војска, то је наш Немања и Св. Сава; та војска, то је наш Душан Силпи и Цар Лазар — та војска то је наш Краљевић Марко и Милош Обилнћ; вић Марко и Милош Обилић. Нека се нико од нас у овој једној ствари не вара: нико нншта нама дати нене, што сами извојсвати не можемо у овом рату. Неће, јер нс може; јер сваки данас улаже своје задње силе да спасе своје. Сва се наша права свела на моћ оних мученика, • који се данас налазе на крвавом разбоју у Маћедонији; сва политика наша на ону књигу, коју буду у стању нсписати ти јунацп бајонетима својим на српским разбојнма. Ово су браћо. судбоносни дани, дани од којих за впси све што је нашс, па треба право говорпти; трсба нстшта јуначкп гледати у очи. Нашто да обмањујемо сами себе праз ним причама: како ће нско зарезиватн оно што мн овде пзгласамо и рсшпмо? Како ће на ма Французи зајамчпти наше паланке, када у гроб леже два милијуиа, на богаљску штаку оде два друга милијуна Француза, да би одбраннли своју лрестоницу, Париз? Зарезује се у овом рату само јсдна ствар: оно што се стварно учини да се извојује победа, пра ва помоћ, права жртва. .. Српска војска види ту истину, страшну и језовиту, и решена је да у овој борбн истраје до задње. А ми, ако смо прави Срби, ако смо заиста брана онпм јунацима који данас ките историју нашу најсјајнијим подвизима, моралп од своје стране учинити све да тим јунацима помогнемо у борби, да им олакшамо силне жртве, да пм пружимо видна доклза наше за хвалностп на ономо. што онп чине за нас и наше потомство. Овај Божнћни Дарак је само један начин да се покаже, како смо и ми уз оне јунаке на маћедонском разбоју. Један на чин крај толикнх других, али нпак довољпо спажан да послу жи као јасан израз наше љубави према њима. За то не сме бити ниједног Србина у Америци, којн би сада нзостао. Ни кад, као ово сада, ннје било потребније да. сви Срби дишу је диом душом, оном истом, која данас сагорева на страшној Се лечкој... Овај Божићни Дарак бпће највиднији доказ, нај бољи политичкн дока-з, да смо ми сви једно, и мн овде у овој

хладној ту^ини, и они тамо на крвавом српском прагу; најизраженија резолуција, најречитијп меморандум — то ће бити тај Божшши Дарак! Па сад, браћо и сестре, легнимо сви на посао; сваки савез наш, свако друштво наше, сва ка црква наша, свака школа наша, сваки клуб наш — сваки поједииац: човек, жена, дете! Наш војник цени своје србо вање изнад свог живота. Ми не смемо учииити, да на ше србовање буде јевтиније од — 2 долара.. Напред, Србадијо! М. Јевтић.

ЈУГ0СЛ03. ЗБОР» ПШСБУРГУ. Као што је нашим читаоцима познато, 29. и 30. новсмбра одржат је у Питсбургу југословенски збор, други по реду. Збор је имао чисто финансијски карактер, то јест да се нађе средстава и начина да се до ђе до новца заДаље воџење југословенске пропагаиде. По тој ствари установљено је југословенско веће, у које су ушли представници свих наших, српских, хрватских и словеначких већих организација. 0 новцу, који ће се убирати, решено је ово: „Сакупљени новац стојн на располагање одбора у Лондону под увјетом, да у првом реду наплаћује трошкове канцеларије у Америци. Сваку своту до 500 долара може потписивати и извадити из банке сам управитељ (канцеларије) а веће своте у споразуму са иародним вијећем уз још један потпис. Сав преостали новац над трошковима у Америци ша ље се на располагање одбору у Лондону.” По тој ствари донета су и лравила, а канцеларија је већ давно установљеиа у Кливланду. Збору су стигла два брзојавна поздрава, један од прес.толонаследника Александра, а други од министра председни ка Пашића. Оба поздрава су врло значајна, те их доносимо у целости. Поздрав престолона следиика Александра гласи: „Наша војска, кличући „Ослобођење и Уједињење” ступа сваким даном напред на сво ја оњишта у ненадмашиву отаџбину. Желио бих да овај радостан и громак глас наших јунака наџо дубок одјек тамо код вас; желио бих, да се под таким знамењем окупе сва бра ћа, сви Срби, сви Хрвати и сви Словенци из целе Америке, да свакн од вас напрегне сву снагу и помогне довршити започето дело ослобоџсња и уједињења. То дело оствариће сс ш> буде непрестано п предано тумачено да смо сви као један и један као сви. — Александар.” Порука г. Н. Нашина гласи: „Благодарим на извештају за збор, који ће окупити у Нитс бургу Словенце, Хрвате и Србе, који живе у Америци, и са радошћу га доздрављам. Ја знам да ће сви као и ми мислити зрело само на рад за свето дело уједињења и ја сам уверен да ће у томе раду сви имати пред очима само интересе нашега племена, проникнути истим осенајима родољу бља и истом вољом, да се уједињење изведе, да ће сви нока зати исту бригу за умереност и достојанство у расправљању о вог великог народног посла. За то хоиу збору да пожелим срећан и користан рад за довршење борбе и пунс победе наше праведне и од свих нашнх савезника призанте стварн. „Примите братски и срдачан поздрав са жељом да рад коигрсса југословенског буде крунисан слободом и пезавнсношћу свих Срба, Хрвата и Сло вснаца. Сиоредна питања оста вите за доциије споразумио решење, а сада сложите се сви без разлнкс начела да ослободимо наше земље од непрнјате ља, јер је стидшГпонижење за човска бити роб у другога и другога служити а сто пута горе и стиднпје за нашу брану, за наш троименп народ да је роб туџих пација, туџих госнодара. „Прве европске нације боре со за, слободу потчпњених народа и слободу сваке нације па ма како она мала бида. Нрошло столеће гарантовало је сло боду личности, ово треба да гарантује слободу и независност малим и слабим народима. Тренутак је дошао да васкрсне слобода наше нацнје. Сложимо се да збацимо туџи јарам као брана, чија среиа завнсп од нашег једнпства. Споразумеће мо се братски и наш уставни живот уредити на основпцп демокрације и једиакости у праву, слободи и дужностнма. Зна.јте дЦ се Србнја неће ннкад одрећи своје браће, оиа ће их бранити до последње капи крви. Помогните јој да изврши своју братску и божју мисију: да ослободи и уједини све југо словенске земље. Туџе нећемо, алн своје не дамо. У то име нека је сренан и од бога благосло вен ваш рад. — Пашић, министар иностраних дела.” * Дакле: помозпмо Србији да извроши братску и божју миси ЈУ — уједињење свих Срба, свих Хрвата и свих Словенаца. Дакле: све друго па страну, па у борбу под барјак српских јунака, који дају н задњу кап крви за своју браку. Само тако може бнти „непре стано и предано тумачено „сви као један и једап као сви.’ Напред — за Божнћни Дарак! М. Јевтиц..

БКР1ЈТЕ 10БРУ И ВШНУ ТПРДВУ. У нашим друштвима сада се чпне припреме за бирање упра ва. Ирнмиче се конац године, па и тај посао треба обавити. Никад није бпло веке потребе од добре управе друштвене, но што је сада. Пред иама се налазп велпки посао. Наша друштва трсба да се уреде на онакав начин, на који је уре$ен н сам савсз: да у њима сав посао течс тачно и у реду. Тек када наша друштва почну потпуио тачио и редовито обављати своје послове, наш савез постишше опај ступањ напрет ка, на који он нма права и пут кога стремн. Наша друштва греба да имају сада на уму, да је наш савез данас у тако срекним приликама ,да је осигуран за вазда. Ради тога треба и друштва да се труде да себе на пстп начин осигурају, своје послове уреде што боље могу. Ми знамо, да у нашим друштвима има људи вредних, оданих и епособннх. То се најбоћ" виднло у време борбе пред нрошлу конвенцију. Те људе треба ставптн на. своја места у друштвеним управама. Што су у управп способнпји људи, то ћс н друштвсни нослови теки боље. Док трају ове добре радне прплнке, наша друштва тре ба да сс користе, те да све своје послове доведу у ред: исплате своје дуговине, рачуне, и још озго уштсде што за дане, када неке бити овако лепнх зарада; а ти дани се примнчу неизоставно. Први знацн привре дне кризе век су ту. Ово поску пљивање животних намирница врло јс рџав знак. Оно је нај бољн доказ да данашња производња п подела добара не почива на здравом темељу. Скупоћа није дошла отуда, што је овс годнне мање лшвотних намирница но што их је било пре. Дошла је услед шпекулацпје. Иеколпко људи дочепало се тих нампрница, затворило их у амбаре и сад чекају да извуку шго више новаца на пронзводнма до којнх су дошли по старим, ниским, надницама. Последнца тога бнће да сиромашннјн свет неие бнти у стању да купн довољну количину тих пронзвода, јер им је цена снлно поскочила. То значи да ћс огромнс колнчнне тих пропзвода остати нспродане. Из страха да им то не пропадне, господарн творница почеће да скраћују своју пронзводњу, да отпуштају раднике. А то је вев задњи облик крнзе. Ово што са да дожнвљавамо, то су њени предзнаци, то су, тачно речено почетни облици кризе. Мн држимо да иовине треба озбиљно да разговарају са својим читаоцпма; да их упознавају са стварима озбиљнијим, упозорују их на њих за време-