Србобран

Број 373

СРВОБРАН

>♦»»»» » »<1 »»»<■» »❖❖»V

САВЕЗ СЈЕЛ1ШЕК СРВА СЛОГА (бЕКВ РЕБЕКАТ10К ЗЕООА) Главно седтше: ЊУЈОРК; Њ. Ј. 443 ЗДе *1 ** 8 *гее» Уогк. N. V. Глаени П*вдседник: М. И. ПУПИН 443 \У. 22 51гее1, Ке» Уогк, N. У. Га**ии Подп*едседник: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИћ 443 XV. 22 54гее1, Ке^ Уогк, N. У. У I р I ■ и ( г 0 д * о * а 8 « 1*16: Вох 544, ТигВе Сгеек, Ра. 460 Сагез Ауе., Саскажаппа, N. У. Вох 1811, Вјвћее, Агк. Ч < ■ н о ■ и Г I I * и • г Од(ор« а« 1*16, 1817, 1818, 1818:

Ч м ■ и о « и ЈОСИФ РАЈНОВИК МИЛЕ КУКОЛЕЧА ђУРО И. ГРЕГОВИ1,

ГЛИШО РАПАИћ СТЕВО БАБИћ НОВАК М БОГДАНОВИћ ИЛИЈА ВУЈНОВИћ ВИДОЈЕ ђОГО ИЛИЈА РАДАКОВИћ

СТОЈАН ПАВЛОБИћ дУШАН ПОВОВИћ ЧИКОЛА ТРБОВИћ ИД ВУИћ .ИМО ВУЈНОВИћ ,ОРђЕ ПУРЛИЈА •. IЛ II

Дт (П А

поо Вгоабжау, Сагу, 1ос1. 5 N. Ричиеепе ауе., Оичиевпе, Ра. КК. I Вегк1еу С1ић, Вјпвћат Сапуоп, ТЈТаћ 6201 Е. 8 5с, Капааз СЈТу, Мо. Вох 1739, Сов Апке1ез, Са1. 1611 Е. КоиН ауе., Риећ1о, Со1о. ЗахенЕЦв: 413 Ниеу 51., МсКеезрогТ, Ра. 348 — 2п6 Ауе., Кеж Уогк С1гу. Р. О. Вох 341, МЈатЈ, Апх. 443 \\. 22 пв 54.. ^еж Уогк С14у. 2106 — 137 54., 1шВапа Нагћог, 1пД. 819 5. \\ г ап8егуе:14ег Ауе., 54. Еои1з, Мо. оА СЈКДИИ.ЕПИХ СТ1.А СЈШЈА 1ЈРЕИНА ВЛАСТ СВАКА ЧЕТИР ЛЕСЕЦА.

■.„•„•..>У-К->Х“М"8Х“Ж->5-»8>Ж“8ћЖ~Х“>Ж"Н"Х”Х"Ж"Нн8Н

Сан Диего, Кал. Мгстди Одоор Сраске Народне Одбран, 1 а горп.ег мсста нослао је §300 за Срн. Р. тзнчку Сирочад. Прпложилн су следенп: по $30 Петар Зсновнл, по $13.50 Отсво Греговпн, ио $11 Впдо Мушун, по $10 Марко Ј. 'Гомашсвпћ, по $7.50 Лазар (I. Андрић, Рвсто Радуловпћ, по $6 Мнлап Л. Перишпк, Марко Перазић, Сава Ву лаић, Лазар Псразиг., по $5.50 Јован Г. Вујовнћ, Стсво Митровнг., Г>ожо Костпћ. ио $5 Лука Радошт, Мнлап Јурппиш, ђуро Мплошевић, Саво Стпјеповпп, по $4 Сап Диего Пивара, по $3.50 Бошко Кентера, Никола Стсваповић, по $3 Илпја Грацун, Лале Вукпп, по $2 Давпд Ј. Радовнћ. Крсто Ј. Кентора, Андрпја Рапћ, Псро Вујовпћ, по $1.50 Ристо Влаховпп, Нпкола Срзентив, Мпрко Батрпчевић, по $1 Јоовф Зоковпћ, Јаков Гламузипа, Апдрија Зсновпћ, Раде Бпзвар, Јанко Зорвћ. Пикола Пешић, по 50ц. Јово Перин, Плпја Свстлоћа, Стсво Кснтера, Јово Радовић, Мило Медпн, Мплап Марпћ, Јоцо Мнрко Ј. Радовић, Петар Л. Вукић, Е. Впдовпћ, Впцко Главпц, Симо Перазпћ, Гудвелпк, Јолан Ј. Кригер, Мплоп: Домаиог, Илпја Вуковпп., г-ца Сулпван, ђуро Зеновпћ. Чпст ирплод од Светосавскс забаве $0‘1.10. Приход са копцерта $2*1. Са Видовдапске забаво $35.90. Свсга изиосп $310.80. Раеход $12.70, за кприју и књпгв. Послато Српској Народиој Одбрапи у Њујорк $300, остаје у местпој благајпп још $28.10. Со. Чикаго, Ил. Са славе Св. Петке, коју су одрржала браћа Мплаи Остојпп п Рада 'Голоров, која је одржана код Мпле Јаблаповог, сакупљено је за Српску Спрочад $22. Прпложвлп су: По $5 Миле Јаблапов, по 83 Дана Дракулић, по $2 Мпле Топпп, Трпфун Кљаша, но $1.25 Олга Јабланова, по $1 Душан Јаблапов, Илпја Дракулпћ, Васа Банаћанпн, Илвја Шуваја, Никола Раплпп, Буде Дракулић, Адам Латковпћ, Радован Момпровпћ, по 75ц. Стсва Мпхап ловик. Вијандот, Мич. Стево Мајсторовић пз Впјандота, Мич. послао је $5 за Српску Ратппчку Спрочад. Акрон, 0. Српека Женска Задруга Сестринство у \кропу, 0. послала је $100 као свој прпог за Српеку Ратипчку Спрочад. Доброл.пе прплоге на забавп даровали су сле • 1 : по $7 Јовапка Хубср, по $5 Обрад пат. Стевт Грбић, по $3.30 Аиа КаI •! ц-ка, по $2.">0 Срп. Тамбурашко Друитко, по $2 Глпшо Лопчар, Ивап Малотпч, Цвета Хадтавеп, по $1 Пера Машпр-вгт.. ма: во Коланпћ, Која Марпћ, Теоц р ИпколПћ, Стојап Малегаев, Мара Ма•ешоп. Јука Јатковтт, Мплаи Кодпп, Сте о 1 Марпткоп. ћука Мрђенов, Јаша Ба' ћ. Спмв Кокпк, по 50ц. Јелепа Плпћ. ”т а Пватовпћ. по 25п. 11. Н. Сиатл, Ваш. Прско г. Т. В. Кусаковпћа из Спатл 1П. призожиЈп су еледећи за Српск) С рочад: ио $10 Јово И. Дворјаппн, ш 1.70 Раднвој Ратковпћ, по $1 Мптар Мв м-та. А за фотд нзбеглииа пз Боенс в Хе| ттовпне прпложилп су слсдећп: по $5.50 ГаЈИоој Ратковпћ, по $5 Тодор Парежа нпн, по $2 Стеван Дамњаповић. Акрон, 0. Па своје Крсио Пме Св. Дпмптрнја прп ложпо је $10 аа Српеку Сирочад Теодор Лопчар пз Акрона, Одајо. Манила, Ајова. Србп пз горљег меета даровалн су $37 за Српску Ратппчку Сирочад. Приложплн < у следенп: по $7 Стеван Бобин, по $5 Пилип Делпн, Ппкола Делпн, Мплап Прицп, Мнлош Прпца, Стеван Жнгпн, Лука Рај чевпв. Њујорк Сити. Преко уреднпштва Српског Дневннка. прнмили смо $5 као прнлог М. Драгојева пз Њујорка за Ратппчку Сирочад. У прошлом извсштају са забаве Друштва Удружеип Србп, пропуштено је да се нзјале следеае захвале. Госпорп Марнјп Зисовпн, а г-«л Белпћевој, за прибављево цвеве за које је добнвеио $13.50. Г-цама Персиди в Драгици Ковачсвпн, за Н.ПХ0В труд п заузнмаље да се сво двеве распрода на аабавп. Г.г. Г&врн Грујвну п Мллошу Свирчеву за апхов рад око рас-

продаје стварп на лутрији, којом је прми ком добивепо $27.29. Исто тако топлу захпалиост изјављујс Друштво г. Савп ђурпшпћу што се братскп заузео око продаје тикета, којом је приликом распродао 50 комада. Госп. Зпсовпву за аегово велпко заузимаше те је успео да на заоавп доведс велпки број страних гостпју. Г-цп Мплки Мандив мпого благодарпмо на њсном труду око распродаје тпкета. Благодарпмо г-цп Божпци Груин па њслом дару за прву награду за шаљпву пошту. 1'осподп Вељп Србпповпну п Душану Адамовпћу који су бплп запослонп око рнболова. ђури Стапковипу п ђури Ковачсвпку, којп су руковалп шаљпвом поштом. Мнлану Ковачевпћу, којп је управљао лутријом на којој је добпвено $30. Најзад највпше захвалпостп дугујемо Хр ватском Тамбурашком Друштву Далмацпја н Српсвом Иевачком Друштву Гусле, који својпм суделовањем и својпм заузпмањем мпого допрпцесоше да се на овој забавп прпкупп тако обплата свота за Српску Ратиичку Спрочад. У пме Друштва Удруженп Србп ову захвалу пзјављујс друштвепи прсдседипк: Милап Мплосављеппп. Виатон, Ил. За Српску Ратппчку Сирочад прилоашли су по $5 Рнсто С. Вујовпћ, п по $2 Томо С. ђурковпв. Колумбус, Охајо. Местни Одбор Српске Народне Одбране пз Кохумбуса, Охајо, сакуппо је 8а Српску Ратнпчку Сирочад од својпх чланова $31.25. Прнложплн су следећп: По $1 Милаи Ј. Влапсављевнћ, Шнја Џепиаа, Маве М. Бубало, Раде Кеча, Нпкола А. Комаднна, Петар Лалпк, Јапко Шаша, Вајо Всселпца, Спнро ђорђег.ип, Мпло Бапк, Шпја Боровпца, Јово Јовпп, Раде Гргпп, Васо Тодоровпг,, Сава Цвпјаповвп, Милош Пешут, Радо Фплиповпк, ђуро М. Џодан, Шпја Комадппа, Мане Дракулпк, Ппко Комадппа, Добре Радаковпћ, Јово Поповпк, Мапе Цвјетнкатш, ђуро Мпхпћ, Стево Плпћ, Раде Затезало, Вујо Студен, Мапо Вуковнк, Јанко Кеспк, Нлпја Грубпк, Дане Дошеп, Нлпја Прпца, Милс Свплар. По 25ц. Деца Јове Поповпка. Њу Брајтон, Па. За Српску Ратпп>шу Снрочад прпкупво је Теодор Поповпн $46.50. Даровала су: по $10 Теодор Поповпћ, по $5 Мнтар Поповпћ, по $3 Матпја Спмик, Марко Релпћ ио $2.50 Мплош Крпвајик, ђуро Поповпп по $2 Стево Челар, ђуро Главаш, Јанко Вукоппп, по $1 стоја Крњета, Љубоја Др љпћ, Мпле Јока, Адам Утјешеповпв, Мојо Мплатовин, Јован Саурднн, Стојан Богдановнн, Мпхапло Вујанпк, Јово Глпшац, ђуро Днмптровнк, Велпмпр Лазо, по 50ц. Пајо Абрамовпп, Стево Узелац, Мпхапло Тпмок, Пван Самбек, Јаков Кухарпћ. Њу Брунсвик, Њ. Џ. Местни Одбор Српске Народне Одбрагс нз Њу Брунсвпка. Њ. Џ. сакуппо јс §07.19 за Српску Ратппчку Сирочад. Јрнложпше следскп: сакупљено па крште!>у код Шнје Кузмановика $14.80. По §5 Илнја Кузмановпћ, ђоко Р. Кукурпк, 10 $1 Спасо Р. Кукурпн, Ннкола Р. Ку■урпп, П. Стакив, Мнлан Дсјановпћ, по >0ц. Дпмптрије Ппколпв, по 25ц. Мплош Јучковнћ, по 5ц. Душаи И. Поповпћ. 1а забавн, прнређепој у Прет Амбој са:упљено $15.50. Дароваше: по $5 Цепгралпп Одбор Срп. Нар. Одбрапе, по $3 ;око Р. Кукурпћ, по $2 Саво ђурпшић, 10 $1 Мплева Јелачнпа, Јоца Вујив, Нпкола Р. Кукурнћ, Плија Кузмаповпп, по >0ц- Јулка Ј. Гпцђеловић, Дамјап КоиаЈика, Петар М. Бајчетвн, од члапарипе: по $1.50 Лазар Чугаљ, по $1 ђоко Р. Ку курпп, разпнп рпходп пзпосе $34.39. Пиориа, Ил. Првликом приређепе забаве од страае Друштва Срп. Дрвеаог Крст« у Ннорва, захваљујемо свима восетвоцвма као н свакоме, ко је допрпвсо да ова забава пспадне тако хепо. Бхатодаримо брату Н. Гаврнлову, којп је својеручпо взрадно ланац аа сат н за којн смо добиди $10. Добровољне прпдоге даровадн су по $2 Јоца Бедпн, Васа Јанков, Геиа Чавпк, Странн Васнн, по $1.50 Невад Панатаа, по $1 Стева Татвн, Станвка Ставв, Шандорова, Ивап Гаврвдоввн, Жввко Васвв, Јоснп Бравчнн, Јова ђурвн, Мвја Тошнн, Душаи Јаиков, ђука ђурнн, Мпдам Срдвв, Пера Марковш, ђура Ачапскв, Пвна

Мрвпчпп, Јоца Хорват, Ерпез Ивановин, Паја Маџарев, Марко Васнв, Рада Јездимпровнн, Емпд ђудвезап, Непад Рапв, Трнва Микип. По 50ц. Коста Бузадпн, Дрепа Бузадпи, Сава Срдапов, Мпдорад Рдаваш, Даппца Маџарева, Рада Мароква шив, Сава Радоваиов, Жпвко Адокснн, Мпдош Грунн, Шандор Стаин, Пава Стаив Драга Стапн. По 25ц. ђура Вењарски мл. Чист прпдод од забаво $97.55 од упдате чданарина $10.40. Свега $107.95. Посдато $100, у бдагајшГ остаје још $7.95. Ватсонвил, Кал. Срби пз горњег места прпкупплп су за Ратпичку Снрочад $124.50, а даровалп су следенн: По $17.50 од продатог дурбнва, којп

,је даровао госп. Томо Пораспн, по $10 - Вдадо Турањаппп, Плпја Петковпп, Което Пстковпћ, по $7.50 Милош Леро, по $5 Марко С. Круппн, Раде Скулвн, Мидо Б. Батшшн, Антон Вукић, Спасоје Крчум, Радован Чсровић, Марко Р. Буковив, по $2.50 Ристо Вожпћ, Мндаи С. Псровпп, по $2 Тодор Скулић, Петар Угљаплн, Мар ко Кпежевпн, А. Музно, Пван Соко, Лука 0. Круиић, Крсго Биберовнћ, по $1.50 Тодор срстпн, Впдо Лпстер, по $1 Мартпи Вако, Аптоп Јсремнв, Рвсто Мнннн, Војпсдав Чпорин, Перо Рашевии, Андрија Тркља, Косто Впдачин, Стеван Вучицпв, Шпја Братиневин, Мидош Чнорнв, по 50ц. Н. Лукпн, он Зани, Иво Цар, по 25 ц. У. Висда, Мартнн Тонелп, Ц. Лакатели, Лореицо Дашштелп.

НЗ КИЈМАК ЧАЛАНУ

Ниже приопћено врло занимљиво писмо добио је један наш пријатељ од г. Драгутина Просковца. Г. Драгутгин Просковац је Словенац. Био је некада аустријски >вој|ник, па је дошао у Америку. Прошле године уредник „С р б о б р а н а” пмао је прилике да се са г. Просковзем упозна у Чикагу, на ‘‘Југословенском Збору.” Са тог збора г. Цросковац отишао је кући, а одатле — у Србију, у бсцрбу. На тај начин он.је схватио ону науку, коју је имала да, и још увек има да се иаучи са овог зборисања. Данас г. Просковац се иалази “негде у Србпји.” Ну го “негде” било где му драго палази се тамо где око ушију свпрају и гранате и тапад. Тамо он “Југославише” — док ми овде једемо интуше и-водимо ћуранску “политикгу”. У свом писму г. Просковац скреће пажњу на једну страшну атвар: Наши ран>еници умиру и због тога — што нема довољно болничара, да их понесу на завоје. Са оним новцем којп се троши но опе наше “Југославенске вертепе”, могло би се купити око 8ооо носила. Са новцем који је потрошен на путпе трошкове наших делегата за збор у Пнггсбург, могло се послати око 500 болничара у Маћедоппју... И што, браћо, да вам даље дуљимо лацрдију: Ми приређујемо овде 1ка.рневале док наши мученицц тамо херојскн издгашу!... Слава пм! Читајте ово ппах!0, па впдите сами, како сагорава она наша полоња “свећа” и пођите у цркву и молигге се — за опроштај страховитих грехова што чинимо над својом рођеном крвп ! ВАЉДА СТЕ ЧИТАЛИ.. Драги мојн! — Ваљда сте већ чптали у новшгама, да су наше трупе прешле у Србију п да су заузеле јако утврђени бугарскп положај на брду Кајмак-Чалан. И ја сам туда прошао п впдео све што се деспло. Али превише је страшње да би човјек могао дати икавав прпближан опис те крваве борбе. Сад право не знам с ког меата сам Вам> ппсао задњп пут. Карга сам неколико послао, па по датуму моглп сте видети да сам све прошао жпв н здрав. Сад смо на поолжају прама Бугарпма и нашп се с њпма туку сваки дан. Да смо се извукли сретно са Бпгле (Бигла је врх западно од Лернна. — Пр. Ур. “Срп. Дневника), захваљујући вегшгинп з.аповеднпка и помоћи Божпјој, то сам Вам писао. Онда смо седили једно десетак дана у турском селу Уџане, а Бугари су држалн внсине око села Чарџалара. Једпог лепог јутра наши су пошли напред, па су најурнлн Бугаре тако страховитом брзпном, да су Фрапцузи, који су били на нашем левом крилу заостали читав дан хода иза нас! Кад су нас фарнцуски топови стиглп, онда смо најурилн Бугаре и са висова око села Екишасу (Врбани). Тако сплно су бежали, да су оставилп чак и кухиње своје, да и не спомпњемо остали ратни материјал. Дандва касније сашли смо кроз долпну око Лерина, па смо Бугарима отели станпцу леринску. Ту смо осталн један дан. Не, два дана, јер сам ја један дан био у самом Лерину. Носпо сам весгги француском генералу. КАЈМАК-ЧАЛАН. Па онда смо кренули у б;рда и одмарали се неколико дана у једном селу, и онда дад.е према Ка ј мак-Ч алану. То је големо брдо управо на граници Србије и Грчке; високо је 2.525 метара, а има три ћутшка. Још кад смо били у Уџинама, наши пуковци (редовна

српска војска) нападали су ове положаје и потерали Бугаре до највиших чука. Мало по мало отели су пм и две од тих чука, али једне ноћи Бугари цређоше у портив-напад и предобише највећу чуку. Тако је само једна чука била у натим рукама кад смо стигли под сами врх Кајмак-Чалана. Ни Бугари >нису могли даље да напредују, па су чак и мртве оставили несахрањене између ровова, т. ј. између њихових и наших ровова. Исте наћи кад је ‘‘Добровољачки Одред” стигао под ту нашу чуку, неки делови одреда су одмах ишли у ровове, а један део остао је у резерви, под чуком. Ту је бпо и штаб одреда, и ја с њима. Бугари су већ знали где смо, па су нас непрестано гађали из топова, али гранате су пм падале далеко, једно 100 до 200 метара иза нашег логора. Други дан нашп нападну и на нож отму Бугарима највишу чуку Кајмаж-Чалана. Јуриш добровољаца био је тако страшан, да су Бугари оставили све .своје мршве п рањене, много заробљеннка и четири топа са м>но го муниције; нису имали доста времена ни топове да покваре! Сад можете помислити како то иде код нас. Не као на француском фронтгу — по ‘2-3 инча!’ А све је то било у магли. Кад су наши ушли у бугарске ровове и утледали топове, Вук (потпуковник Војин Попо.вић, који је погинуо прошле недеље >код Грушпшта), који је био на челу као п увек, запита, пмали кога да зна раднтп са топом. Јави му се некн Алнја босанскн муслииатг, којн набпје топ, а Вук сам опалн па Бугаре који су бегали. Шгаб се онда преселио у те заузегге ровове. а наши “Добровољци” су одатле нападали на Бугаре, којп су се били повукли на трећу чуку. МРТВИ И РАЊЕНИ. За овпм су н “пуковци” дошлп н сахранили овоје хцртве из ранијих нападаја. У једном батаљому погинила су три Командира чете, један мајор и два капетана, а сам Комапдаит батаљона бпо је рањен на шест места. Сретне дабогда му биле! Ужаспо је то пзгледало! Од мртвих и рањених, што паших пуковаца, што Бугара, нисн могао проћи рововима. На местпма било је по 20 Бугара, све на једној хрпи, све један преко другога. То је где је наша рововска бомба ударнла — >велпка, црпа, крилата неман, од 40 ока; где ударп, ту нпко не остаје жив! Не једном месту видио сам хрпу мртвих Бугара. Онај на дну пзбуљио очи загризао зубима у своју торбу н закопао прсте у земљу. Ваљда је био још жнв, кад су други пали на њега. Пушака је било свагде, муниције колико хоћеш, жице, ранаца, што год замислити можеш. Магла се претворила у ситан снег и кишу, атуден је била >велика. Нашп војници ишли су по рововнма и сакупљали бугарске пушке, скидали дрво са њпх па се грејалп на томе. На Кајмак-Чалану дрва нема, само внсока, густа трава. — А пћи у дрва било је далкео и опасно, јер су Бугарп сипали нецрестано гранате на нас. На том положају нпсте могли наћи толико месгга да црострегге ћебе и да не покријете коју рупу од гранате. Премда су ровови билн доста дубоки, нпак није ни у њима било најсигурније. — Мене је схватило парче гранате врх кацпге. (челичпе капе која се носи ради шрапнела), додуше било се охладило, али да ннје било кацпге, мало би ме огребало. НАПАД У МАГЛИ." Други дан наши су добили

налог да заузму и трећу чуку на јуриш. Магла је била гуота, па се није видило право што је пред нама. Ну наши добровољци ипак јурншају 'напред. Најцре полако, док дођу до близине са које 1маже дагрчати до ровова без превеликог напора. Кад је дошло време за напад, нвки веле, да су наши скочили нашред и без наредбе. — Бугари на то осуше страховиту ватру, из пушака, топова и мцтраљеза. Бацали су и ручне бомбе. Била је стЈрахота једна. У гго нанђоше наши на бодљикаву жицу. Пет редова жице било је саплетено пред бугарским рововима и учшршћено жељезним кољем. Наши почеше да секу жицу. Неки су је тргали и голим рукама. Али све узалуд. У тој 1киши од куршума ниједан не би оотао жив, да нису добили наређење да се повуку натраг. Ну ни тад нису хтели да напуоте све што су заузели били, већ се закопаше близу жице и ту остадоше. Те ноћи Буагри су, после напада, полако и тихо извукли се са свог положаја и сишли низ Кајмак-Чалан пуггввима које су пм Немци направили. Наши су ушли око з сата по поноћи у бугарске положаје да пису ни пушвку опалили. Разбојиште цред Сивом Стеном — тако се зове овај трећи Еувик — било је ужасно. Пред жицом читаве хрпе мртвих. Некоји су висили на жици, јер им се трње од жпце закачило за одело па их мрпве задржало да стоје дупке. Многим мртвим и рањеним биле су руке потргане од силе са којом су кидали жице. Поп ми рече да је сах;ранио под Снвом Стеном ако стотину м|рпвих. Кајмак-Чалан кошта до бровољачки одред 359 војника и 15 официра, пгто рањених што мртвих. На рањенике одпада 250 — а за те ми гамамо свега четцри носила и једног измореног, измученог болначара који пикад не спава! ГДЕ БОЛИ НАЈВИШЕ. Ја сам добио паредбу да препесем »рањенике у болницу. Ми смо имали једну покретну болпицу саовим близу разбојипгта, у једиом потоку. Алп магла је била тако густа, а пут до болнице између напуштенпх ровова тако замршених и на местима још и жпцом испреплетан, да је било тешко и здрава човека превести у болницу, а камо ли рањена. Поставили омо једну линију од војника од разбојишта до болнице. С њима сам бпо и ја. Нецрестано смо викали: “Рањеници, авамо! Овамо, рањеници!” Јаднпцп бп полако стизали у малим групама. Ко је био рањен у :руку, помогао би оном који је рањеп у ногу; болничари су носили тешко рањене. Један бол ничар био је и сам тешко рањен кад је пзносио једног рањеника. Од те ране и умро је спромах. Како су рањеницп сггигли до болнице, то је право чудо! Жилав је то народ. Ја, здрав, имао сам муке док сам црешао опе кршеве и камење п стигао у болпицу. Како су они ишли, особито који су рањени у ногу, то је чудо. Обпчшо су окренули пушку наопако, цев земљи а кундак под пазухо и тако се поштапали. Око поноћи стиго сам у болницу. .Ту сам задржао само тешко рањене, а послао даље у главну болницу све који су могли ићи. У близини били су се смеотиле неке коморџије, које су целу ноћ кували чај и давали рањеницима. То их је много окрепило и оовежило. Око 2 сата дође један официр из пука са својим војницпма и они донесоше још 50 рањеника. Све нисмо послали даље, јер за толики број ниомо имали ни носила ни болничара, који би их однели. Комсхрџије су нам позајмилн коње, те смо добар број рањеника натоварили на коње и послали у позадину: Што су овп јадници мука поднели, гго је неописиво. Једног са пребијеном ногом смо како тако попелн на једну мазгу и мазгу свезали за коња, на коме је седио други рањеник. Морали смо по два и ггри коња слати под водспвом једног болничара војпика или .коморџије, јер иемамо доста болннчара. Добјровољци када дођу, неће да иду за болничаре, свак хоће да се бије.

А догоди се да 'мазга у мраку нагази на каку јаму и падне, а рањеника стрпа пода се скупа са тешким дрвенгам самаром!!! Французи и Енглези имају по осам болничара на сваку чету. На превијалишггу имају јаке мазге, свака са по два седла, па се |рањеницн сместе на та седала и мазга их носи до аутгомобила, који не стоји далеко. Али наши добровољци имају авега пар носила, па и та су скрхана, потргана, закрпљена... Ту боли највише, па нам помозите, браћо. Помозите вашим јуначким Американцвма, који вам свотлају образ на овим крвами маћедонским пољанама! НОћ КРАЈ РАЊЕНИКА. Ноћ, тамна ноћ, а студен као у зимње доба. Они пуковци који су донели наше рањенике, имали су налог да се одмах врате у бојну линију, јер непријатељ сваки час може пргаредити против-напад. Оставише рањенике на земљу. Нема ни сламе да се проспре испод њих. Нити се пази, нити се може то пазкги, да под рањеником иема оштрог камења. И пуковци тако и одоше. Доктора је тресла грозница. Истом је и сам био дошао из болнице. Његов помоћник једини болничар на овом превијалишту — превија рањенике, а очи су му полузапворене. Превија рањенике и тужи: “Господине потпоручниче, нисам 1већ пет дана и пет ноћи нити један сат преспао!” Ту смо још ја, два-три жувара и два-при коморџије, који немају појма како се поступа са рањеницима. Кувају им чај, казан за казаном, н дају рањеницима, тражили не тражили. Прилазпм једном рањенику ; леп бистар младић са великим плавнм очима; студент првог течаја медецине. Јавпо се као болничар за Добровољачки Одред. Опвара своје лепе плаве очи, гледа у мене и пита >ме: “Кад ће ме однети одваде?” Што ћу да му кажем? Велике му плаве очи јасно говоре, да му је последњн час. Брзо, брзо ћете отићи тамо где ће вам битн много лакше!” Одговорих му ја, а он разумеде н захвално се насмеши. Неће чаја. Прплазим другоме и питам: “Друже, хоћеш чаја!” Ои ћути. “Еј, војниче, ево ти врућег чаја, ппј окреппће те !” Одгавора нема. Кува’р неће да га крене, јер се бојп да му не повреди рану. Ја га полако попипах по глави, навукох преко њега шаторско крпло и шанух кувару: “Тај чаја више не пије; покој му души!” Шаторско крпло — танко, енглеско шагаарско крило, на њему су га донели и њим су га и покрплп — то му је све што има. Ни ћебета нема. Имао је шињел иа себи, али сав раздеран гранатом која га је схватила Па камо, браћо, та помоћ ваша ? КАД СВАНЕ НАД ЖИВИМ ГРОБЉЕМ... Полако свањпва пад овим жпвпм гробљем. Не преспасмо целу ноћ. Једнако носпсмо чај^ рањеницпма. И сад носимо. “Учо” се највпше брине око рањеника. “Учо” је професор, дактор философнје, шгга ли је — а сад наредник. Рањеници јаучу, плачу, стењу; моле се Богу п псују. Ужас једаи слушати. Свануло је. Сад тек видимо. Дотле је ноћ милостиво својом тмином покривала видљгави део целог овог ужаса. Сад пуче све пред нашим очима... Кад видех овај ужас, заборавих да сам целу ноћ био на ногама, без спавања, без икаквог јела. “Учо” ме нуди чајем. У то дође и одредски лекар и поп. Ну лекар се врати натраг да се споразуме са бригадом и дивизијом ради носила и болпичара. Ја и поп пођосмо да видимо где је потребна прва помоћ. Наиђосмо на једног рањеника који се био пзвалио на трбух и страшно запевао. Коморџије наложиле ватру, па одоше да однесу храну војницима у рову. Питамо авог рањеника, да ли му је рана тешка, кад толико запева: “Није,” вели, тешка рана, само не могу да идем. А није ни прва; већ сам девет пута био рањен у овом рату. Ну зима ми је,,

па ме панесите к ватри да се огрејем.” Дигосмо га и тек тада видисмо пгто је било. Јадника су били положили сред једне локве, покрили шатором, па' је целе ноћи лежао у »води. Није ни чудо што је толико запевао. Чудо је само, што није казао да лежи у води. “НЕГДЕ У СРБИЈИ.” Подне је. Кувар 4. чете I. батаљона ме позна; добро се пазгам са његовим капетаном. -рИспече ми комадић меса и ,ја кромпира и то ми је ручак. х I. њепици ништа не добивају, осим кафе или чаја, што се управо кува за чету. До вечери још дгаојица умиру. Тад дође мој Милорад и јави ми да су сви отишли и упита, шта да радимо. Пошто је лекар био ту и гареузео све рањенике, то је време да ја пођем уз брдо, у ровове. Нема више пикога до ли нас дгаојица п још једног “Американца,” који је пазио на муницију. Милорад оде с нашом кобилицом доле у поток и доносе товар дрва. У једном рову наложимо велику вару. Не вреди ићи сад за Одредом, јер Бог зна куда је он отгашао, па би још могли натрапати на бугарске линије. Тако се решисмо да ту преноћимо. За вечеру нема ништа сем чаја. “Американац”, има шаку шећера, а ја чај. Још сам нашао у торбици кору сухог тврдог хлеба, али то омекша у чају. Док је Мнлорад сишао на превијалиште да ми јави да су рењеници отишли, неко наншао и однео п моје п његово следовање хлеба. Сад чај за вечеру, а сут;ра што Бог даде. Наложимо голему ватру, сместимо се у рову и заспимо. Око поноћп “Американац” оде са муницијом. Лепа и ведра поћ, само хладно. Изјутра се наоблачи испод нас; анда се облаци дигоше у нашу висину н обавише нас маглом. Милорад ме погледа; хоће да /каже: што ћемо за доручак? А добро зна да нема ништа, нема шећера за чај. Онда претресемо ове кутпје и нађемо једну малу кашику шећера. Тако скувамо “горчи” чај и попијемо. Око 8 сати натоварпмо жобилицу и пођемо даље. Око подне стпгнемо Одред. Ту сам сазнао за наше и бугарске губитке на Кајмак-Чалану. Горе сам Вам рекао коликп су били губнтци нашег Одреда. Колико су пуковци изгубпли, не знам. Ну свакако мање од нас јер нису били на правом домаку. Ну зпам да су Бугари изгубили само у офпцприма онолико колико су бпли наши целокупни губитци, у војницпма и офнцирима. Нашли смо листу губитака једног бугарског пука и по томе знамо. У том пуку излудили су два бугарска официра. ЕГо томе можете судити ,на каквим су мукама били. Ту смо п заноћили, а други пут кренемо награг нстнм путем, покрај Сиве Стене, на другу страну Кајмак-Чалана. Туда је било већ добрих путева. Туда су Бугарни довуклн своје велике топове и осталу спрему, коју смо ми запленили. Ту су правили н штале. А мало нпже доле. у једној боровј шумнци, подигли су и пилану, тесали јапију н наслагали да се суши. Свп путеви су били означенн куда иду: До јравова — толико и толнко километара; до села — толпко и толико; итд. И ово смо прошли и још пх потерали преко два брега. . А сада смо ето ту, “негде у Србији,” и чекамо док нам нареде да идемо даље. Одавде се види цело Битољско Поље, те вндимо како Французи гоне Бугаре. Сваки даи све то се више приближује Бптољу линија од експлодираппх шрапнела и францускнх граната. А и нашн пуковцп напредују. Само су нас задржали, јер смо мн као мп — одмах у први мах гурнули предалеко напред и тако рећи, ударили клин у бугарску позицију. Сада чекамо док се фронт изравна, па ћемо даље у име Божије! Реците Оцу Нпкодиму да је његов пуковник сад у Русији са „Српском Армијом”. И тамо имамо једну голгиу “Армију Срба” — оних, које су Руси заробилц од Шваба. Нама треба око 50 болничара и 25 носила. Спрвмите вам то, да то буде дар Американаца, Америчком Одреду у Србнји, победнику на Кајмак-Чалацу.