Србобран

I

' КГЈМВЕК 377

биВбСК1РТ!ОК КАТЕб 1 Јш 1 е (3 б(а(ез о I Атепса опе уеаг бос. Сапа<3а, Еигоре е (. с. опе уеаг § 1.50

бгћоћгап рићПаћес! еуегу ТћигаЛау а( 443 V/. аа б(гее(, N 6 « Уогк, N. У.

N8^ УОКК, N. У ч ТНиКЗПАУ ЈАК 1 ЈАКУ ц , 1916

УЕАК VII.

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Дрхаве на годнну бо ц. Канаду, Европу нтд. год. $1.50 Србображ нзлазн четжртком на «43 3». аа «(г**(, N« 1 » Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

Р В О В Р А N

бЕКВ МАТ10КАБ РАРЕК АКБ ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ бЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „бЕОСА”.

Број 377

ЊУЈОРК, Њ. Ј„ ЧЕТВРТАК, 29. ДЕЦЕМБАР 1916.

ГОДИНА 7.

У очи нове године Кад упоредимо крај ове годпне са њеним почетком, ми Срби можсмо да забележимо са.мо бољптак. Почстком ове годинс повлачнла. су се последња оделења српскс војске кроз кршне п нспроходнс крајеве арбанашке, у којнма нема стазе ни богазе-, у којима не може бити нн говора о каквом редовном снабдевању било храном, било џебапом. Људн којн су до краја испунили своју дужност и уступали по правнлу тек пошто би задали јада бројно надмошшјем непријатсљу, вуклн су се као сешсе кроз туџинске и непријатељске к])ајеве, засејане жртвама глади н изнурености. Ни један од њпх ннје могао бнти сигуран да ке изнетн главу. Ни један од њих није ннје могао бнти снгуран да всп сутрадаи нелс тс жнве сенн пролазити тако исто порсд његовог мртвог тела, пе заглсдајупп н не задржавајуии се, као што данас пролазн он норед туџсга. Билн су то најстрашнији дани српске историје. У ову годпну ушло се дакле не само бсз и једне стопс српскс земље, него и без икакве наде да пе оиа икад бити слободна, Јер српска војска, та најпоузданија заточннца српске слободе, постојала је само ло имену; оно што је искрцавано на Крф било је само њена еепка, н прн погледу на њу морало је задрхтати п најчвршке српско срце. Али су само три месеца својскога старања учннила чудо. Кад се престолонаследник Александар вратио са свога пута но савезничким земљама на Крф, доживео је један од најлепшпх тренутака у животу, јер је свога достојпога врховнога комаиданта оЧскнвала српска војска идеално опорављена и енабдевена, Момци су бплп као од брега одваљени, п тешко јс бнло реки да ли су сс на пролстњем сунцу впше спјале нове униформе п чнсто оружје нлн свежа лица српских војника. Жнвотна снага српскога народа била јс јача од свих нссрсва. Урчувапе иаде српскнх родољуба пробудиле су се онда поново п биле вене нсго икада. Освојење Битоља и повратак једнога дела српскога земљишта потпупо оправдавају тс наде. Нема сумњс да би успеси бнли још венп да иије било румунске катастрофе, алн је и овако постнгнути успех врло знатан и војнпчки н морално. Српска војска показала је поново и пријатељнма н нспрнјател.пма да је она нста стара српска војска која је редом тукла п Турке и Бугаре п Аустријапце, а нико мањи него Брнан, предссдннк француске владе, изјавио је да је заузепс Бнтоља (|Д стране срлске војске најлепшп догаџај у целом овоме рату. У сваком случају дакле мп Србп улазимо ведрпјл у 1917 годину но што смо билп при улазу у 1916 годину. Дабогмс да за то нма п других разлога. Сам српски успех не бн значпо много у сукобу читавпх државних колоса, да и у том сукобу стварп пе стојс б ољс сад но прн ступању у 1916 годину. За навек чувена Вердснска битка несумњпво је велики успех пс само Француске, него н свнх савезннка, јср јс показала јасно да нн највеин немачкн напори не могу иа западном Фроиту доиетн ннкаквих резултата. То је највећн немачки неуспех од почетка овога рата. Од не мањег је значаја п пролетошња велика руска офанзива, која је дошла нзненадно као вихор, сатрла аустријеку војску огромннм губнцима које јој је нансла, те тако спасла Талнјанс н знатно олакшала положај Верденских јунака. Велики значај руске офанзпве лежп још п у томе што је она доказала да Русија, кад не врши сиажне нападе, чпнп потребне прнпреме за њпх. Ово треба нматн на уму сада внше но нкада. — Офанзива нашпх савезнпка Француза п Енглеза на западном фронту такоџе се јавља први пут .• току 1916 годнне. Њена важност не лежи само у задобивеном земљишту, у броју заробљенпка п показаној надмопностн у муницији него н у томе што је стално заковала велике немачке снаге за западнн фронт, те је сад немогуие да Немачка, према потребн, употребљава те снаге и на другој странп. Огромнн губитци које је велпка руска офанзпва. нанела Немцима и нарочпто Аустријанцима н, с друге стране, озбиљна француеко-енглеска офанзнва главнп су узрок што је Немачка осетила оскуднцу у људима н прибегла. не само општој мобилнзацнјн људске снаге него и стварању Пољске. Због тога што мора рачунатн са офанзивом н на западном н на нсточном фронту, н с тога што мора да попуњује и знатно проређене аустријске редове Немачка мора имати н впше војнпка. Општа мобилизација људске снаге може дабогме у том погледу донекле помоп:', али зато мора на другој странн застатп цео нривредни рад Немачке, а он је економскн н фннансискн нзнуреној Немачкој потребнпјн него икоме. Каогод што је пропала са својнм упорним нападима на Верден, Немачка је пропала н са својнм покушајима да- пусти

у акцнју своју флоту. У ве.тиком ломорском сукобу са енглеском флотом немачка је флота. најочигледннје пЈшзнала надмоћност енглеске флоте тиме што је побегла с мегдана. .Уз г ј о признање дошло је и једно друго. Од тога сукоба немачка флота не смс у опште више да сс појавп на слободном мору п сву своју акцију ограничава на недостојно потапањс мирних трговачких лаџа помоћу субмарина, води, другим речима, рат слабога и малодушнога. Најзад, једна несумњива добнт свих савезаика јесте и долазак Јојда Џорџа за председника мпнистарства у Енглеској. Није проста случајност шго јс Немачка понуднла мир одмах по његовом постављењу; она зна да су средетва Енглеске неизмерна, и чим је видела да је па управу дошао човек одлучан и решен да. та средства до краја искористи, она је бнла на чисто с тим какав ће бити крај и зато је похитала да избегне свој слом понудом мнра. Тако мн у 1917 годину улазимо са отвороном понудом за мир од стране Немачке и њеннх савезника. Та пон/да најбољи је доказ да н ми и нашп савезници излазимо из 1913 годпне далеко боље него што смо ушлп у њу п да са пуно самопоуздања можсмо ншчекпвати развој нове 1917 године. да љ* ' М. Т.

Из Српства и Југословенства.

Долазан српскога посланика. Новопостављенп срнски по сланик у Вашингтону г. Љубомир Михаиловнћ стнгао је у Њујорк. Српска Влада одужила се достојно за велику и пријатељеку пажњу Сједињеннх Држава, јер је за представника у Вашшггттлту' ггзаОрала човека којп ужива врло лен глас у дипломатској струци. Због велике важностн неутралних земаља у овом општем сукобу Српска је Влада створила трп нова поелапства: у Берну (Швајцарска), у Мадрпду (Шпанпја) п у Вашпнгтону. Нсма сумње да сва та места имају за нас нарочиту важност кад се Српска Влада у данашњим прилнкама излажс пздатцпма око ствараља посланстава; али нама изгледа да се Вашпнгтоп меџу њима ипак нарочнто нстиче, п то не само стога.што су Сједидињеие Државе најутицајннја неутрална држава, него и стога што је нсељавање у стари крај једпо од најважнијнх нашпх пнтања по закључењу мира. Правилно решење тога питања не да се ни замислити без посланства. п посланика. У томе је један разлог више да се радујемо што је нзбор пао баш на г. Михаиловића, јер он не само ужива глас доброг дипломате, него и глас доброг и погодног човека, а то је за. посао у коме је непосредан додир с народом неизбежан врло важ иа ствар. П г. посланнку Михаиловићу и секретару посланства г. А. Џорџевнћу кличемо искрено: Добро нам дошли! Интернирања у Србији. У ..Прегледу Штампе” („Прес Екстрактс”), који излази сваке недеље у Лондону под уредннштвом професора Београдског Унивсрзитета Павла Поповина, налазимо ово саопштење: „По апсолутно аутентичмим извсштајима добивеним преко неутралних зсмаља, аустроугарске властп извеле су до сад пз Србије 50.00') до 60.000 становиика и интерниралс нх у Угарској плп Ау грији. Впше или мање све мДшко становтшштво, а иарочито српскб чпновништво, одведено је на тај начии у ропство, а жене, па чак и деца, такоџе су принуџепн да деле исту судбину. Никаква препмска није допуштена и.змеџу интернираннх п њихових породнца у Србнјн нли у пностранству.” Овоме не тЈ)еба ннкаквога објашњења. Манифест Југословенскога Одбора поводом крунисања Карла Нјјвог у Вудимпешти. Југословснска Канцеларија у Кливланду, 0.. примила. је следећи ксблграм пз Париза: „Југословенски Одбор дЈ)жао је впшедневне пленарне седнп це у Паризу, у месецу децембру, тс је, у поводу крунпсања новог аустро-угарског владара. Карла Првог у Буднмпешти круном Св. Стеваиа, издао декларацију овог садржаја: „Данас, када је цели наш на род, Хрватн, Србн н Словенци, терором аустро-маџарских вла сти спречен да отворено нзрази своје мнсли н осећаје, дужан је н овлаштен је да пред целим цнвнлизованим светом днгне у нме тог народа глас Југословенски Одбор. Наш народ којп стење под јармом аустро-маџарским, добива сада. новог наметникавладара. Тај владар је члан династије, која је кроз столећа газила а према нашем народу до сада погазила све обостранс погодбе и уговоре. Сва стародрезна права Хрватске погажени- су и укинута; Хрватској је наснљем иаметнута кобна угарско-хрватска нсгодба; кривотворењем те на годбе Ријека је егета од Хрват-

ске и стављена под власт Маџара, а исто и Меџумурје; државна власт аустријска је систематски германизирала Словенце п потискивала их гдо је могла; српске народне привплегпје су брисане; српска војводипа укинута је још прије него што се је могла развнти: у последње време уништена је и српска народно-црквена аутономија у Угарској н Хрватској; Босна н Хсрцеговина јс анектирана лротив воље народа; грожњом рата п гажељем меџуиар. берлинског уговора, те је тиме окупација насиљем претворена у освајање^ иарод је наш подвргнут хегемонији немачко-ма-ђарској, те је осуђен да нодносп непрекидно п све већс тлачење, подјармљивање, израбљивање н расељавање, а да гледа како се туџин иасилно иа његовс зсмље насељава; хабзбуршка династија дала се већ одавна у службу пангерманске политике Хохенцолерна; та династија је иокрснула рат протпв слободне Србије, носитељице мисли југословенског уједињења и тиме изазвала светски рат у кајр.му па џајбруталнији начпн, унпштавајући милијонс живота нашега парода, нде за његовим нстребљењем. Услед свију ових злочина Аустро-Угароке, сматра се цели иарод наш, н ако силом још подвргнут тој држави, решеннм сваке поданичке дужности, не признавајући ни у којем смгслу ни на који начин законитост властн повог Хабзбуршког владара над било којнм дслом територнје па којој обптавају Словенци. Хрвати п Србп а Југословенскп Одбор, као представник п слободни го ворник целог нашег народа нз Аустро-Угарске, најодлучннје просведујо протпву сваке, било каве му драго, политичке комбинације која би цели паш народ и његову територију или било којп дсо и даље остављала у склопу Аустро-Угарске Монорхпје илп под владавнном династнје Хабзбурга. Радн својега права, ради сво јсга н европскога мпра. а иарочпто ради слободе п мира на Јадрану и на Балкану, наш на род тражи ослобоџење свију својнх делова п свију својнх земаља те уједињењем са Србијом у једну једннствену државу, признавајућн народну динаетију Караџорђевића владалачком представнпцом целога народа.” Шаљући нам ову изјаву, Југословенска Канцеларија додаје да је она- прпмљеиа и потписа.на од свију чланова Југословенског Одбора, и да је објављена у савезничкој штам пи, учинпвшн свуда необпчно јак утисак. Ми овом приликом напомиње

ПР01ЛЛ НЕЛЕЉЛ НЛ РЛЗБОЈУ

Лондон, 6. јан. 1917 Сада лошто је при концу прича о мировним нотама, обе се стране припремају да продуже рат са свом снагом. Пад Браиле, на.јвећег румунскога житног средишта, доводи у озбиљну опасност Галац, који се налази даље на северу, на саВ0 ЈУ Дунава. То угрожава одбранбену линију Серет, која иде од Дунава до Карпата. У тој линнји Галац, Иомалоза и Фокшанн главне су утврџене тачке за ослонац. Над ове линије по свој лрилици бнћс свршетак румуиске кампање, јер изгледа лудо да Немци покушају ићи даље, на Одесу или Кијево, а да и не говоримо о Москви. То би продужило њихову линију за читаве стотине миља, ослабило њнхове саобраћајне везе и изазвало силан слом у случају и најмањег савезничког успеха па нстоку или западу. Продуже ње продирања у Русију од стра не Нсмаца било би просто лута ње но пустињн, без нкаквог од реџеног циља, а повлачење из те даљнне би јамачно претворило се у слом кака-в је претрпио и Наполеон. За сада пемачка линија скра ћсна је зиатно тиме што је освојсна Влашка. У место да бранс целу ердељску границу од Оршаве на- Дунаву, па бугарском границом до Варне, сада фронт иде преко Молдавије до Фокшани, Галца н ушћа Дунава, Тај фронт сада је дуг 200, а- стари био би дуг 700 миља. Услед тога биве ослобоџен велики део Макензеновевојске да се употреби на ком другом разбоју, по свој прилици на солунском фронту. Повлачење са Солуна. Неки знатнији енглескн листови већ од дуже времена преноручују да. Савсзннци оставе Валкан. То су они исти листови, који су тражпли, н у томе коначно и успели, да. се нанустн Галипоље. Али постоји огромна разлика нзмеџу Балкана и Галипоља, Освајање Дарданела и заузнмање Цариграда путем кроз мореуз утврџено је као немогуће, изузев уз губитке, који сс не би могли надокнадити. Уз то повлачсње са Галипоља није било ни од какве штете. Меџутим иије искључена могућпост да ће Савезници, који сад чекају у Солуну као што је Велингтон чекао у Торес Ведрас, прс а после иматн прилике да изаџу из Солуна,скрше бугарско-турске хорде, ослободе Србију и крену сувим пут Једреиа п Цариграда. Да се сад напусти Солун, на мо да би сс слични протести мо гли упутити и америчкој штам пп од стране наших друштава у Америцп.

нела би се силна штета најбољим пријатељима Савезника на истоку и онима који су поднели највеће жртве за Савезнике. То би одалечило ослобоџење Србије, Црне Горе и Румуније. То би ставило грчке родољубе са Веницелосом, који представља две трешше грчко: народа. н који је позвао Савезнике у Солун, на милост и немнлост мале прогерманске кли ке у Атини. Опа се јамачно не би устезала да под нож стави све присталице привремене грчке владе и да отпочне владавину покоља и насиља над при сталица.ма Веницелосовим. Опасност од повлачења. Ну претпоставимо да би Савезници били довољно сурови дапусте балканске народе својој судбини. За месец дана Немци би сломили и задњу сенку сваког отпора на Балканском Полуострву. За шест недеља би Грчка ушла у рат на страну аустро-немачко-буарско-турских савезника, уз које*је краљ Вонстантин увек био. То значи. да бн свако грчко острво бл .10 претворено у гнездо пирата, свака грчка лука у пристаниште за немачке и аустријске субмарине, изобилно снабдевене петролеумом из Румуније. Египт и Суецки Канал били ои у сталној опасности да буду нападнути. Цео Левант претворио би се у гнездо стршљенова. Угрожени би 'били енглески путеви за Пндију и Аустралију. Италија би од једном била одсечена- од својих афрнчких колонија. Француска би добила лунс руке посла да угушује устанке Муслтшана у Алжиру и Мароку. Не; напуштати Солун начп грешити се и о своју дужност и о своје властнте интересе. 0 услзвима за ми|р. Меџутим овде сс очекује да ћс Савезници саотшти г. Вилсону своју одлуку да пјјодужс рат на такав начин да ће се ко начно ућутати сви они који траже мир по сваку цену. Овде се све то више љуте на. Америку што се меша у ове ствари, а нарочито због тога што покушава да придобије н друге неу тралне државе за овај посао, о чему сведочи одговор Шпаније на америчку ноту. Овде се већ основала „Лига за насилан мир”, којој је задатак. да нроповеда продужење рата до савезничке победе. Она сс неће устручавати ни од чега да види да тај посао испадне како ваља. Десет држава се удружило овог пута да скрше немачку солдатеску, да смире националне спорове наБалкан ском Полуострву и да истерају Турке из Европе. Само на тај аачин могуће је доћп до трајног мира међу државама