Србобран

»ШМВЕИ »?р

КЕМУ УОМС, N. V, ТНШИПЛУ ЈЛМУАВУ .Ј, гђху.

УЕАН VII.

зивзскхртгок катез 1Јш(ед 5(а(е. о( Атепса опе уеаг бос. Сапаба, Еигоре е (. с. опе уеаг | 1 .јо Згћоћгап рићН.НеЈ еуегу Тпиг.бау «( ♦43 V/. зз 5(гее(, N« 1 . Уогк, N. У.

П РЕТПЛАТА: За Сјед. Драсаве на годнну бо ц. Канаду, Европу нтд. год. $1.50

Србобран нзлазн четвртком на 44 Ј V?. 3* 8(ге*(, М« Уогк, N. У.

л

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

8РВОВРАМ

ЗЕКВ МАТКЖАБ РАРЕК АМБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕОЕКАТ10И „ЗЕОСА".

Број 379

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 12. ЈАНУАРА 1917.

ГОДИНА 7.

Српска Народна Одбрана

У јулу 1914 основана је у Њујорку „Српска Народна Одбрана”. Име је, нема сумње, и врло звучно и врло шнроко, те стога нзазива и врло велика очекивања,; али оно што је „Српска Народна Одбрана” учнннла н постигла за кратко врсме свога постојања превазилази илак и највсна. очекивања. Она је, наиме, скупила 248,516.05 долара, што значи близу 1,250.000 динара, а. разделила. па разне добротворне сврхе 223,051.81 долара или 1,115.000 динара. То је одиста успех сваког поштовања достојан. Нека је хвала и онима који су давали и онима који су скупљалн! Кад се ближе загледа лнста издатака, падају нарочито у очи велике суме издате за „Српски Црвени Крст”, затим за српске избеглице и за српску сирочад. Тако је „Српском Црвеном Крсту” само иа име прилога издато 52.500 долара (или 260.000 динара), и то: 31 августа 1914 10.000 долара 1 септембра 1914 10.000 долара 8 септембра 1914 17.500 долара 15 августа 1915 5.000 долара 21 новембра 1916 10.00 долара Скоро једна четвртина свих издатака отншла је дакле на прнлоге „Српском Црвсном Крсту”, што зпачи да је он од Срп ске Народне Одбране добпо у готову преко 260.000 динара. На српске избеглице издата је, опет у готову, сума од 23. 000 долара или 115.000 динара, и то преко разних конзулата и посланстава; а за српску спрочад издато је, преко америчког посланстпа у Риму и америчке мисије у Београду, 17.000 долара нли 85.000 динара. Само на те три сврхе нздато је у готову 92.500 долара Бене сумс у готову пздатс су још Српском Пољопривредном Одбору у Њујорку (7.000 долара) н за. ђаке у Швајцарској (3.000 долара). Друга, вена, половина. нздатака утрошсна је на разне ствари потрсбнс српској војсцн и српским нзбеглицама. Тако јс само за са-нитетски прнбор н медикалије издато преко 26.000 долара, за санитетске шаторе 11.000 долара, за брашпо за избеглице 10.370 долара, за робу за српску војску преко 10.000 долара, за конзервнрано млеко и бисквит 4.678 долара. за платно 3.274.60 долара, н тако даље. Али је помон слата н на другу страну. Међу издатцима палазимо, на пример, п 2.000 долара послатих преко Женеве као помоп нотребнтнма у Србији, и 1.000 долара, послатих опст преко Женеве, за српске заробљенпке у Аустрпјн. Потпомагане су, као што се види, поједине добротворне установс, а давано је н непосредно; давало се н у готовом новцу и у стварима. У сваком случају залсчена је многа српска рана и убрисана многа српска суза. Срби у Америцн могу с правом реки да нпсу били ни тврда срца нп тврде рукс, н кад се Једнога дана буде вршила смотра цслокупнога српскога рада у овим тешкнм и судбоносним данима, утврдине се да је њнхово Јчешпе у стварању најславнијих страна српске историје било достојно њнховога српскога имена. Велнкога успеха нема никад бсз великог пожртвовања, па тако је било н овога пута. Жртвовалн су се н они који су прилагали, али су се жртвовалн и они који су тај новац скупљали н слалн где трсба. Није лак иосао прнмнти толпки повац, положити преко јавности рачун о сваком прилогу, слати на разне стране новчане прилоге н, нарочито, кунљене ствари, састајати се у седнице н решавати о сваком издатку н погодитн при том — правн пут. За свс то треба и труда и времена. За све то треба још н много воље, н много пожртвовања, јер су у таквим пословима нсизбежне непријатности, а нарочито је неизбежна одговорност. И цео тај посао радио је централни одбор Српске На.родне Одбране од почетка до краја — бесплатно. Мн непемо да помнњемо имена ни председника, нн обоЈнце потпредседннка и благајника, који су у Српској Народној Одбрани од самога почетка; непемо да спомињемо имена- ни нојединих других заслужних чланова централног одбора, или имена оних који су својим нокличнма допрннели да нрилагачи буду што дарежљивнјн; непемо, најзад, истицати ни имена прнлагача који су дали велике суме, јер је свако дао колико је могао. Помињати та имена значи, у осталом, вређати скромност тих преданих Срба и добрнх родољуба. Имена у тако крупним стварпма у опште нису оно што је главпо. Главно је рад и успех, главно је пожртвовање и дарежљпвост, а тога је бпло у изобиљу.

Главно је, нарочито, да Српска Народна Одбрана, схвапена као целина, са својим централним одбором, са својим прилагачима и помага.чима, значи једну лепу и велшсу заслугу за Српство. М. Т.

Из Српства и Југословенства.

Одликовање професора Пупина. — Доктор Финли, директор Просветног Одслења за драву Њујорк, предајупи господнну професору М. И. Пупину златну медаљу „Народног Института за Друштвене Науке”, рекао је: „Жао ми је што немамо впшс хиљада ових медаља да нх предамо јуначком српском народу, да му ублажимо у неколнко његова велика страдања и да му ујсдно изразпмо дубоку захвалност америчког народа за велику услугу коју му је учинио поклањајупи му Михаила И. Пупина, велнкога научењака и великог радника за човечанство.” Златне медаље предате су, поред проф. Пупина, још и начелнику санитета, знамснитом бактеорологу Горгасу, који се пстакао својнм успешним радом у зопи Панама Канала, и градоначелнику Њујорка господину Џону II. Мичелу. Предаја медаља нзвршена је у хотелу „Астору”. Одвођење српсне деце. Женсвскн лист „Ла Сербн” доноси ову вест: „Број српске деце одведене у последње време нз Србије толики је, да се с правом можс репи да. је земља потпуно празна.. Не рачунајупн одрасле, у Аустрију је у последње време дведено око девет хнљада српскс деце, н аустрискн листови јављају са пзвесним поносом да је у заробљеничким логорима у Браунау и Ашбаху отворено више школа за српску децу. Аустријанцц се нарочито журе да српску децу науче немачком језику; алп нам не кажу ништа шта су пре дузели да та. деца на помру од глади.” Толико женевски лист. Ми хопемо да укажемо на то да је број девет хиљада огроман, јер је под Аустријом не цела Србија, него само један њен део.„ Иамера је и сувише провидна. С једне стране та деца треба. да пропадну за Српство било на тај начин што пе помрети од глади и зиме, било што пе бити одрођена; с друге странс Србија треба да постане у истини пуста земља, како би се доцннје могло правдати довођење немачких насељенпка. Ради се, једном речи, с планом на понсмчавању Србије и Балкана, Дабогме да не АустроУгарска у своје време платити за сва та злочинства, али за сад наш јадни народ страда, и то врло много страда.

Вест женевске „Ла Серби” потврђује сс у осталом и с дру ге стране. Тако у „Изводима из Штампе”, које у Лондону издаје на снглеском нрофесор универзитста Павле Поповип, налазимо ово саопштење: „Дописник маџарског листа „Аз Ешт” од 12 децсмбра разговарао је са. А. фон Ремен’ом, аусгроугарским војним управннком Србнјс, који је, хвалепн се благостањсм што га јс аустроугарска управа донела окуппраним крајсвима, ириметио узгред ово: „Српско мушко становшштво састојп се само од стараца и нешто мало деце, јср су неки отишли, неки су заробљени. а велики број интернирали смо ми.” Норвешки пуксвник о српсном војнику. — Норвешкп пуковннк X. Анг< ли, у својој зашшљивој књизп' о српском војнику. велн нзмеђу осталога ово: : '/Г „Српски је војник родољуб. Српскс жене створиле су јуначку душу српскога војника, јер су ратним песмама и народ ним јуначкпм песшштвом научиле своју децу родољубљу и самопрегоревању. Српски војник је скроман н умерен. Он ју начки издржава умор и глад, стрпљив је до самоножртвовања, храбар до слепила, веома је несебичан, а своје старешине слуша по свима проппсп ма дужности и оданости. Прпјатељство и друга.рство влада између српских офпцира н редова, тако да и официри н редовп лакше гледају опасностп у очи кад су заједно. — Србија даје пример на који треба. да. сс углсдамо и ми Норвсжани. Срби не само желе победу својс ствари, него показују нај чвршну вољу и одлуку да ту победу извојују. Оми су сачували јаку и несаломљену веру у успех свога јунаштва и свога народа, у спас отаџбпне, која је мала земљпштем, али велика срцем. Онн не сумњају у крајњи успех своје војске. Они су се заклели да ослободе отаџ бину, да је увеличају и обезбеде јој победу.” Јадни Словенци. — У лепо уређеном словенском часопису „Час” налазимо врло зрело написан чланак о Фрањн Јоснфу, који је уједно пун сете и туге, не због смрти Фрањс Јосифа, него због судбнне словеначкога народа. И збиља, поред све зле среке свих Јужних Словена у Аустро-Угарској, Словснци су, како из-

гледа, ипак најгоре прошли. За то говори врло рсчнто и чињеница да је чнтава шестина Словенаца напустила завичај и досслила се у Америку; за то говори врло речито и овај чланак, из кога дајемо гшјсдина места. „,Фрања Јосиф био јс пре свега немачки владар, и као такав радио је свуда и на сваком месту за Немце. Кад је, иа пример, пре иеколико година поднзано у Љубљанн непотреб но немачко позориште, он је из своје приватне касе даровао четрдесет хиљада круна. А за Словенце је дао толнко колико би дао просјаку што му дрежди пр^д вратима. .. Ми Словенци имали смо за његове владе до-

Иа Серету. Прошла недеља. истицала се упорнпм борбама у Румунији, парочпто дуж доњега. Серета. близу његовог унша. Добитци и једне и друге странс у тим борбама били су без всликога значаја. У почетку недеље Немцн су заузели град Вадени, последњп град који је остао Румунима дуж Дунава. Значај тог места. лежи у томс што сс налази пра во према Галцу, који лежи с онс стране Серета, у углу нзмс ђу Серета и Дунава. Ну у ереду приреде Русн један од најјачих досадањих својих противнапада на опој страни, отерају Тев тонце из пових положаја н поврате Вадени. На тај начин по ложај на овој с-траин оетао је истн као и претпрошле недеље. Свакако изглсда да су Тсвтонцп у овом крају у бољим положајима и, судени по земљописној карти, Тевтонци ћс бити у стању, можда, да поседну доњп ток Серета. Нсма скоро ниједнсг положаја на тој страни који бп Руси могли заузети а да- не дођу у бочну ватру тевтонских топова из Добруџе. Због те околиости пада јако у очи повранај места Вадеии. које иначе има врло малог војничког значаја. То значи да снага немачког напада силно опада н да су Немци, можда, дошли до положаја иза којнх неће игш даље. Можда то и нс ће битн тачно, али ствари изгледају тако сада. Ну треба имати на уму да је ово још увек нова борба н да треба сачекати још неко време да се види да ли је она окончана или не. Примећено је само то, током ових борба у Румунији, да је Немцнма трсбало више времепа да пређу рекс на које су касннје наплазили него реке на које су налазпли у почетку. То значи двоје: или је ослабила снага немачког напада., или је ојачала снага румунско-рус-

ба ропства. Устав је постојао за нас само на хартији, правда само на хартији. Гонили су нам језик, гонили су наше људе, подрнвали наше имовно ста ње... Ако се запитамо какво смо добро ужнвали за владе по којнога цара, морамо рећн: баш никакво. А доживели смо много зла. Горе нам управо не би могло бити ни под владавином чувенога разбојника Вила. Он је ипак толико човечан да не да да сс људи одвсћ дуго муче, него их одмах отправн на опај свет. — Ми Словенци иема.мо нпкаква разлога да се због смрти Фрање Јосифа завијамо у црно. Не велнмо да ће нам у будућностп бити бол.е. али нам горе не може би-

ког отпора. Сада примепујемо да се убојна лннија ове недеље налазн скоро на нстпм положајима на којима се налазнла и претпрошле недеље. На западу. На осталим фронтовнма прош ле недеље падали су у очи само стални препадп који су на западиом фронту извођенн протпв немачких шанчева. Ен глески препади имали су и већпх псхода. Ови препадн одговарају извидничким сукобима у време када се ратовало у нољу. Тада су се одређивале ја ке извиднице да нападну на не пријатеља и нагнају га да развпје своју силу и открпје своје лоложаје. Првн посао ових препада је да прибави поребна обавештења. За савезничке војсковођс на занаду врло је потребно да сазнају снагу непријатеља на свима деловима фронта. Да се то одреди потребно је знати, које се јединице непријатељеке војскс налазе на пзвесним деловима фронта. Када се знају те једНнице, зна се и јачина тога дела фронта. Ради тога. се тражи од чета које врше ове прспаде да хватају заробљенике, од којих се на. испиту сазна што се тражи. Оснм овога постоје још два разлога. за ове препаде. Прво, да се људнма у шаичсвнма даде мало променс, јер дуго седење у рововпма убија дух у војсци. Друго, да се Немцима. никако нс да мира, да се држе у сталиом страху и очекивању. По свој прилицн да се иза ових препада који су необично учестали, припрема све што је потребно за силан налад идунег пролева.. Шта се оченује на пролеће. Како зима пролазн, све се вн ше помншља на. питање: што ће бити на пролеће. За овда је тешко одговорити на то питање. У опне се држи, да ће

на нролене и Немци и Савезни ци прећи у налад, предузети ка кву већу офанзиву. Војни стручњацн помишљају на три разна фронта: на Солун, Француску и на Русију. Нема изгледа да ве Немци приредити офанзиву на Солун. То је споредно војиште и Немци немају тамо што да до6иј'у. Говори се да Немци гомилају војску на француску границу близу ЦЈвајцарске. Офанзпва на тој странн имала би за сврху да се зађе за француски бок н на тај начин порсметн цела француска линија. Ну за сада нема разлога очекивати да ве Немци пшта предузиматп на тој страни. Свн су изгледи да. ве Немцн кренеути на Русију. Само у Русијн могу се Немци надати да што пре окончају рат. А ако до тога збиљски дође, Немци ве ударити негде између Ковела п ушва реке Серета.

»ЕММЈРЕГЛЕЛ У Грчној. Прошле недеље стигла је из Рнма вест да су Савезници, напотоњој конференцпјп, решили да збаце са грчког престола краља Константина, а да на његово место поставе војводу од Аосте, рођака талијанскога краља. Русија, Француска и Енглеска у своје време зајамчиле су независност Грчке. Ну та јамчевнна обухватала је п то, да владари Грчке зајамче уставну владавину у земљи. Константнн је погазио устав п вев годину и Ло дана влада сам на своју руку; ставио се изван закона, У том случају постоје само два. лека: или да се народ побуни и збацн таког краља или да се позову силе, које су зајамчнле Грчкој уставан живот, да уведу ред у земљи. Пре ма. томе Француска, Енглеска н Русија имају пуно право да протерају Константина нз Грчке. Та се вест ипак до сад није обистинила, док је с друге стра не званично јављено да. је Грчка. примила дословно последњи ултиматум наших савезника. Значн да је блокада, пли управо глад научила памети и грчку владу н грчке резервисте. Уједно се јавља, да. ће у савезннчкој контроли над Грчком учествовати и Италија. У томе је можда пајосетнија казна за Грчку и краља Константина, јер Талијани у Грчкој нису омиљени; иапротнв. И тако ће сад напувени грчкп резервнсти, који су пре два месеца пуцали на Французе, своје неоспорне пријатеље и добротворе, имати сад да се смсшка-

Прошла недеља на разбоју