Србобран

ЈЈОМВВЛ |*У

ГХАК УП.

8иВЗСН1РТ10М КАТЕЗ ТЈш*ед б1а1ев о{ Атепса опе уеаг бос. СапасЗа, Еигоре лс. опе уеаг $ х.јо

Згђођгап риђНаће«! еуегу Тћигк 1 ау а( 443 XV. аз ЗггееГ, Иеуг Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5РВОВРАМ

ЗЕКВ НАТ1СЖА1, РАРЕК АМБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „ЗЕООА”

Број 387

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, д. МАРТА 1917.

ГОДИНА 7.

РЕВОЛУЦИЈА У РУСИЈИ

Што је веп поодавно предсказивано, прво шапатом па онда отворено преко лпстова, догодило се у првој половини прошле недеље. У Русији је избила револуција. Прво је јављено о мнрним Демонстрацијама петроградског становншптва због оскудице у храпи, затим три дана. није било никаквих вести. и најзад су у чствртак у всче стиглн гласови о нзвршено.ч преврату. Стара је влада ухапшена ; цар Никола је абдицнрао и у нме своје и у име свога сина, остављајупн ијјссто своме брату великоме кнезу Михаилу, а овај је опет од својс стране нзјавно да пе престо примити само тако ако то буде н жеља иа родна; управу земље узела је у своје руке привремена влада створсна старањем Думе. Од нас јс далеко свака помисао да се у овим дога^ајима намепемо за судије брапи Русима. Што ми желимо, то јс да Русија будс срепна н иапредна, јер нас историја учи да. је увек, кад је Русији бнло добро, бнло добро н нама, и обратно, кад је Русији ншло рђаво, било је зло н за нас. А Русији ие свакако бити добро ако у овим крупним догарајпма будс водила прву рсч она шнрока п топла душа рускога народа, која је свима нама добро позната, н која нас је толнко пута огрсјала. Да не она бити воднља. може се закључити веп по досадашњнм до1ађајима. Крвп је дабогме било, јер без крви у опште нема рсволуције, алн се мора прпзнати да је број жртава. према огром ности предузепа. мален. Тако исто је прелаз од апсолутне ка ус (авној монархпјн изведен на јединствен, може се репн савршен начин. Цар Ннкола је бно самодржац, владар ,,по милости божнјој”, владар који сматра да његова власт над народом долази од Бога и да према томе за своја дела. има да одговара само Богу, а нс н народу; као такав он је ца-рску власт пренео на свога брата., те бн према томе и он био владар „по милости божјој " Да није пзјавно да пс иримнти престо само тако ако му га, својнм гдасањсм, да п народ. Овако пе ои. после избора, бити руски цар ,.по милости божјој п вољи на.родној”, бппе, другим речима, уставни владалац уставне монархије п делитн своју власт са народом, ако се народ не изјаснн за републнку. Сви ирпјатељн Руснје обрадоваће се овом у главноме мпрном и уме1!еном преображају. Да се даље неће ннн, вншс је него вероватно. Што рускн народ хоће то је да учсетвује у државпим пословима и да има ираво котроле над њпма, јер се показало да одсуство народне контроле може бити кобно по саму државу; али као што је од њега далеко свака осветољубивост и крвоже^ност, тако је псто далеко п свака политнчка крајност која би могла изазвати трзавпце у земљи. Мора се признатн да јс н добро срцс цара Николе знатно донрннсло овом повољном решењу. Замислите на његовом меету каквог махнитог човека као што је Виљем П, па г.ете одмах видети колнко је заплета- и незгода могло произићн у току овпх судбоноснпх дога^а.ја, да само он није бно добар човек п добар Рус. Њему, на пример. ни на памст није пало да од свога престола правн крваво питање, н да је од некуда био црногорски краљ, он извесно никад не би рекао да г.е се за свој престо борнтп „до истраге једне куће”. Ми Србп у опште можемо о цару Николи нмати само леннх речи. Он јс прсма нама био добродушнн руски брат, н о томе је дао небројсно доказа. Најкрупнији је дао баш у почетку овога рата. Кад је Аустроугарска упутила Србији познати дрски ултиматум, цар Ннкола, кога сад многи тако радо прпказују као слаботнњу, устао је мушки н одлучно н изјавио да у случају суноба између Аустроугарске и Србнје Русија не може остати равнодушна.Узалуд га је салетао Виљем поручујуг.и му да је у ннтању углед престола у опште, и да је у ннтересу свих владара да освете убиство Фрање Фердинапда; узалуд му је то нсто поручивала и Аустроугарока; цар Никола је остао веран својој одлуци до краја. Он је ипак заратно са крунисаним главама на немачком н аустроугарском престолу. радп одбране олтужене мале Србије, остајуви у првом реду Рус н српски брат. II ево је већ трека година како тако зване „мрачне силе” у Руснји на све могуке начпне рију против рата., а цар Ннкола ипак никако нпје попуштао ,тако да је најзад полиција морала сакривањем хране изазвати побуну да би га уверила да је продужење рата немогуп'. Цару Ннколн то мушко држање служи несумњнво на част. Јер није мала ствар борнти се са најнепосреднијом околнном онда. када су на дневном реду највеке државне бриге; није ситннца боритп се са далеког фронта са разннм сплеткама у Петрограду. Шта се може учинити од владаоца чија је жена Немица, показује најбоље случај грчкога краља Константнна, који је по оцу Данац. а по матери Рус; иа ипак Константин, у чијим жилама тсче и данска и руска крв, стоји чврсто уз Немачку, у пркос јасном уговору са Србијом, у пркос презрвњу целога света — јср му је же

на Немица. А цар Никола је све до краја остао непоколебљиво уз савезнике, а против Немаца, мада је и његова жена Немица^ Зато је вероватно да ће цар Ннкола уживати поштовање савезннка н после свога новлачења у приватан живст. Осим тога, Е.дадар, који је обележио прве године своје владавине предлогом да се сазове Хашка конференција мнра и учини покушај Да се мерународни спорови решавају без крви остао је себи доследан до краја :због њега лично у целом овом преврату ннје покошен ниједан живот, нијс проливена ниједна кап крви. А то кс такође умети ценити не само Срби и њихови савезницн, но и цео остали свет. Нова нривремсна влада всп је изјавила да ћс наставиш рат до коначне победе. Савезничка ствар према томе несумњиво добнја новнм стањем стварн, јер ако стара влада мож да и не би успела да приволи цара Николу на сеиаратан мир, сна је својом неискреиошћу јако сметала успешном вођењу рата. У новој привременој владн све се више истиче име универзитстског професора Павла Мнљукова, који је вег. у Думи бно један од најисталшутијих чланова и коме је сад поверено министарство спољнпх послова, Нама- је Миљуков добро познат. II баш стога ми и немамо разлога да зебемо од његовог новог утицајног положаја, Њега, као и мно. с угледне Ен глезе, излечили су од бугарофилства сами Бугарн, јер су радили тако наопако н тако неурачунљиво да је честитим људима — а Миљуков је несумњпво честит човек -г- било апсолутно исмогућс да им и даље остану пријатељи.

Из Српства и Југословенства

Српски посланик и Југословени. У ..Хрватекој Застави” кзншао је пре кеколпко дана опшнран чланак о српском посланику г. Љуби Михаиловиву. У том чданку, којп је из пера Др. Бјанкннна, овако се карактернше однос г. Љубе Михаиловипа према нашој браг.и Хрватима н Словенцнма: ..У вјечном Риму (где је г. Михајловић бпо на челу српског посланства), под сјенама споменнка краља Виктора Емануела, Гарпбалдиа, ђордана Бруна, знао је он окупити око ссбс, одмах у првом почетку све оне наше значајне људе на слободу, раштркане по Европи, који основаше касније Лондонски Одбор; одакле водство и подтицај нашега народног покрета амо. Саслушао н упознао Трумбића, Мештровића, Хннковића, Мнчића, Супила, Поточњака. Гацара, Жупанића, Вошњака п остале, којн сп касннје подијелише апостолске улоге и започеше рад за ослобо^ење н просвнјетљење својег југосл'овенског народа по цијелом свијсту. Ту хисторичну улогу покровитеља и заговаратеља наших људи у Риму, баш у првом зачетку рата, не смију Хрвати н Словенцн особпто, да икада за бораве г. Љуби Михаиловићу.” Са Солунског фронта. По најновиЈнм вестима, савезнич ке трупе напредовале су северН'0 од Битоља, освојивши коту 1,248, мапастир Снегово п село Паштнн. Борба је била огор чена јер се непријатељ упорно бранпо. Савезници су заробили преко 1.200 војника и 11 официра. Борба је трајала девет дана. Да је она морала бнти врло огорчена види се п ио

једном званично? срлском саопштењу, које ја 1; 1 да јс неПр*1јаЈ<?Л> у ПСхи\1*Г;р01хО Н01д ИЗ бацио на Битољ велики број граната са загушљивим гасовима, и да су том приликом погинула многа цивнлна лица, већином жсне и деца. Др. Хинковић о Бањалучкој парници. Др. Хинко Хннко вић, негдашњи посланик Хрватсвог Сабора, објавио је у угледном париском листу ,Жур нал де Деба’ подужи чланак о Бањалучкој парннцн, из кога преносимо инже изложене податке. Зна се већ да је Врховни Суд у Сарајеву прошлога месеца потврдно у главноме пресуду Бањалучкога Суда. тако да сад на 92 оптужена лнца долази: 16 смртних казна н 768 година робпје. Поред тога, оптуженп имају да плате држави укупно 16,644.000 круна оштете. Мару осуђенима на смрт има народних послаиика (2), свсштеника (4), трговаца, учитеља и ђака. Једаиаесторица од њих имају породицу. Међу осуценима. на робију има че тири свештеника, внше посланика, шест доктора, неколико адвоката и једна девојка, Даринка Малић, којој је Врховни Суд у Сарајеву повисио казну од пст година на шест. Сви осуђеин бачени су у там ницу још у очи рата. Значн дакле да се оптужују за „дела” учињена пре рата. А та „дела” састоје се из приватних разговора, из књига или новинарских чланака објављеаих са допуштсњем цензуре, или из предавања одржаннх по одобрењу и у присуству државних оргаиа. Као главни доказ против њих служи залисник на1>ен тобоже код једног погинулог српског официра. Али јв

више него очевидно да је тај записник удешен, јер у њему има пуио израза и обрта који су од речи до рсчи преведени с немачког и које Србин не би никад употребно. Значи дакле да су записник саставили аустриски чиновници и онда огла снли да је нацен код једног срп ског офпцира. Су^ење у целој парннци вршено је тајно а судије су били све сами Немци. Очевидно је, према томе, да је цела париица удешена да би једни народ у Босни н Херцеговинп остао без својих во^а, и да је један део читавог система, којим се иде на то да се наш народ истреби. Југословенсна Канцеларија је сада у Вашингтону, Д. К-

Југословенска Канцеларпја, ко ја води послове Изасланства Југословенског Одбора у Лоидо ну и Југословенског Народног Вијеиа у Сједињеним Државама Америке, а која је до сада била у Кливланду, 0., иалази се сада стално у 932 Зотћегп ВШј;. ШабћтјЦоп, Б. С. Канцеларија је сада организована на много шнрој основици него до сада. Умољавају се сви они који су у дошиивању са Канцеларијом да шаљу писма на горњу адресу, а једнако и сви редовни и изванред ни доприносиници у фонд Југословенског Одбора да шаљу своје доприносе једино на спо менуту адресу у Вашингтон, д. к.

ДОКТОР РАЈАН

У једиом од прошлих бројева саопштидп смо да доктор Рајан живо ради на томе да поиово оде на Солунски фропт и иослужп прсма својим силама. Сад смо у стању јавити да је он већ отпутовао крајем прошле недеље (у суботу). Ње гов главнн посао бнпе на ослобођеној српској тернгорији, где се налази маса избеглица и потребитих. и где ће. сад почет ком пролећа. бити по свој при лици п много пише рањсипка

но до сад. јер г«е бити впше бор бе. Доктор Рајан отнутовао је сам. Он прво хопе да на лицу мсста проучи потребе и прилике, па да. оида подиесе исцрпан извештај Америчком Црвеном Крсту и Рокефслеровој Задужбини о мерама које треба предузетп. По његовом мншље њу, то проучавање неће трајаI ти дуго, тако да ће се потребна помоћ моћп послати одавде нај даље кроз месец дана. Нека му је срећан пут!

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Најкрупнији догарај у току недеље био је, разуме се, руска рев>олуција. Неколико дана њој је бпо посвећен највећн део штампс, и пз разиих комен тара може се видети да је она примљена са одушевљењем не само у републикама, Француској и Сједпњеним Државама, него и у Енглеској. Владе Фран цуске п Енглеске већ су ступпле у званичне односе са. привременом владом у Русији. Оду шевљење Францускс и Енглеске пајбоље доказује да савезнпчка ствар рев>олуцијом нпшта ие губи, него само добија. Огромне и неисцрпне руоке сна ге биће сад свакојако боље искоришћене, јер ће с једне стра не бити више контроле, а с дру 1е стране непс бигн никога ко ји би намерно кочио рад на снабдевању трупа и позадине да би тиме изнудио сепаратан мир с Немачком. По досадашњим вестима., револуција је потпуно успела; и код народа, и код војске ван фронта, н код војске на фронту, па н код самога свештенства она је до сад наишла на потпупо одобравање, мада је, по последњим вестима, стала внше жртава но што је јављено у почетку. У томе даоогме лежи њена снага, лаи у томе лежи и опасност за суседне монархијс: Немачку н Аустроугарску. Правило је да

већс рсволуцнје не остају без одјека у суседству. Да ће се то правило потврдити н у овом случају, може се с правом оче кивати, јер народ у Немачкој и Аустроугарској има и сувнше 1>азлога да буде незадовољан. II цзвесно врење у тим земљама несумњиво већ н постоји. Да ли ће се оно развитн у праву револуцију, показапе најскорија будућност. Кроз штампу се, на прнмер, већ проносе гласовн да је у Хамбургу нзбнла отворепа побуна. Поред Немачке и Аустроугарске, помиње се нарочито Грчка као земља која ће у вези с руском рсволуцијом остатп без владао ца, и то не само због револуцнонарног духа жојп би се нз Русије преселио у Грчку, него н за.то што се верује да су савезници имали толико обзира према краљу Константину по главито стога што је он блиски рођак цара Николе. Да бн краљ Константин повукао за собом и свог суседа. н прнјатеља Фердинанда, вншс је него вероватно. Као што се внди, руска рсволуција може нматн I врло крупних пос.ледица и ван ' саме Руспје. Својом огромношпу руска ре волуција је прилично бацила у засснак остале догађаје, ма да их међу њима има врло крупних. Један од њнх јесте

губитак трију амернчких лаца, од којих је једна потопљена без претходне опомене. Како су при том нестала и 22 америчка грађаннна, можс се сма трати да су Сједнњене Државе всћ у ратном стању с Немачком. Председник Вилсон је поводом тога већ објавио тааз ко јим сазива Конгрес за 2 аирил. Као што јс познато, конгрес се према р нијем указу нмао састати тек 16 априла. Врло је всроватно да ће и Кина. у скоро објавити рат Немачкој. Али ако н до тога не доце, морални удар за Немачку лежи већ у томе што је Кина прекинула односе с њом. У току од само неколико недеља две велике републике, Сједињене Државе н Кина изрГШУ!Те су довољно јасно своју осуду немачког наснља прекидом од носа, аго није мала ствар ни са чисто моралног ни са политичког гледишта. У* опште је сад ситуација таква да су на једној страни све саме демократске државе. (Француска, Енглеска. Русија, Србија. Бел гија, Поргугалија- н т. д.), то јест државе у којима главну реч води народ, а на другоЈ странп аутократске државе или државе у којнма главну н једину реч водн владалац (Не мачка, Турока, Аустроугарска и Бугарска). Ко у таквом сукобу мора победнти, нпје тешко погодити. Иа бојпом вољу све се внше истиче напредовање Француза н Енглеза на западном фрон ту. На толиком фронту и са таквом брзином Немци се још ннкад нису повлачили од почет ка ратовања.. Поред тога, п у Азији су Енглезн необично јако напредовали северно н северозападно од Багдада ,тако да је њихово спајање са Русима. који такоре напредују њнма у сусрет, све ближе п вероватније. 0 успеху на Солуноком фронту јав.вено је на дру гом месту. Усред толиких догацаја, про мена министарства у Францус кој није много пала у очн, нитн јс много коментарисана. Аристид Брнан, који је V току свога минпстровања нмао да савлада низ тешкоћа, повукао се у тренутку кад је његова по лнтнчка н дипломатска. вешти на почела доносити успехе оче впдне н за оне којн ие прате дога^аје нз блнза; повукао се у тренутку наглог францус-ког напродовања на западном фронту. Пначе је Бриан, и пре тога, за ужс посвоћеие кругове бпо једна од најистакнутијих личности међу савезннцима. Његов одлазак с владе у вези је са једном чисто парламентарном тешкопом н неће имати никаквих неповољних по следнца по леп глас који је стекао својим министроваљем. Ново француско мннисТарство већ је састављено. Њему је на