Србобран

ШЈМВЕК 391

КВ\У УОКК, N .V., ТН1ЈК80АУ Р АРКИ- 19, 1917,

УВЛК VII

8иВбСК1РТ10М КАТЕЗ 1Јш(ед бШе* оГ Ашепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е (. с. опе уеаг 81.50

бгђођгап риђНаћес! етегу Тћига<1ау а( «43 МЈ. аа 3(гее(, Ме» Уогк, N. V.

СГБОБРАП

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5РВОВРАИ

5 ЕКВ ИАТШКАЕ РАРЕК АИО ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ ЕЕ 0 ЕКАТ 10 К „ЗЕОСА”.

Број 391.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 6. Априла 1917.

ГОДИНА 7.

Радници, чувајте се! Свако искреио уверење, макар се н не слагали с њим, заслужује поштовање. Није могувно да сви људи о једној ствари мисле подједнако, и зато се и каже: Еолико људи, толико нудн. Али оаш стога што свако право уверење заслужује поштовање потребно је утврдити да ли је оно шго се износи као уверење одиста уверење, или је само маска којом се прикрива какав рачун или нечист посао. Ми се, на пример, не бисмо чудили кад би какав социјалистнчки лист иападао све крунисане главе од реда. Социјализам је начелно против монархије, против свих владара у општс, без обзира на то да ли су они добри или рђави, и онда је сасвим природно да пх он све и напада. У таквом случају тај социјалистички лист поступао би према свомс уверењу, које ми ис делимо, јер ми сматрамо да треба нападати само ]|цане владаоце, а не и добрс, али га разумемо и поштујемо. Али кад нски социјалистички лист, који се штампа на нашем језику, ретко доспева да напада Виљема Г1, који је ради својих освајачких планова запалио цео свет и пролио море крви; кад нема нн једнс ружне речи за највећег крвоиију нашега народа, Фрању Јосифа и њсговог следбеника; кад се шгкад нс накани да. и једном речи разголити злочиначко н пздајничко држањс Фердинанда бугарског — а доспева да пише читаве дугачке чланке против краља Петра, онда ту очевидно није посреди уверсње, нсго нешто друго. Јср ако има краља протнв кога не могу нзнсти ништа- чак ни саме соцнјалисте, то јс о-диста краљ Петар. Он је у стварн председник рспублике са краљевском титулом; чак нма н мању власт но. на прпмер, Председник Вплсон, јер своје министре не поставља по својој вољн. него по вољи народом изабрате скупштине. II не само то, него краљ Пе тар, к оји је на срнокн престо дошао по једногласном избору српскс народне скупштине, није ни једанпут покушао да то народно поверење пскористи радп проширења своје властн. Он је од почетка до краја био чнсто уставнп владар јсдне слоСодоумне демократске земље. Кад је познатп енглески иовпнар Алфред Стед, у време анексионе кризе, разговарао с краљем Петром, чуо је од њега ове речи: „Само се слободом народ може потпуно спремити да ужива њене плодове. Како се у опште народ може навипи на слободу робовањсм? Ја слободу, п личну и народну, сматрам као први битни услов за развипе једнога народа.” По тим својим речнма краљ Петар је стално и поступао; док су Фрања Јосиф и Фердинанд Кобург познати као насилници не само према другим на-родима, него и у својим рођеним државама. Па ппа.х „Радничка Стража” њих не напада, а краља Петра напада. Зашто? Очевидно, не из уверења. То се всн внди н нз овога што је довде речено, али се ми ипак непемо ограничити само на те општс доказе. „Радничка Стража” замера, пре свсга. Краљу Петру што он „није повео народ у борбу против својпх израбљивача, него га је повео у рат против другог народа, којн исто толико страда, колнко п он сам”. Ко су ти „израбљивачн” народа у Србији, „Радничка Стража” не каже; не каже. јер зна да их исма, јер знада је српски сељак у слободној Србији био независан и напредан власник ссоског поседа и да јс у сваком погледу стајао боље но слабо плаћени српски чиновник. А што ,Раднпчка Стража' каже, то је да је Краљ Петар свој народ „повсо у рат против другог народа, којн исто толнко страда колико и он сам”. Другим речима, „Радннчка Стража” хтела би да јс Краљ Петар рекао Аустрији, кад јс објавила рат Србпјн: нзволн, предајемо се. Јер Краљ Иетар ннје повео свој народ у пеки оевајачкн рат, него у одбранбенн рат, пошто је Аустрија била нападач. Па ипак, по „Радничкој Стражи” није крив аустрискн цар. нзазивач рата н отмичар, нсго је крив К‘раљ Пстар којп је свој народ повео у одбрану од тога грабљивца н насртљнвца. Заиста, чуднн лојмовн. Нарочито чуднн поју понсдсл>ЕК} хо овог месеца, мови Ја један радничкн лист. и то још српско-хрватскн. Мисли об ј а вл,ен је један проглас Пред ли тај лист да се један народ може борити онако храбро. као седника Внлсона, који због оску што сс одиста борио српски народ, некоме за љубав нли по ј к У дице У простору саопштава• • о > /л ' „ мо само у пзводу. нечИЈОЈ заповести? Ако мисли, грдно се вара. Онако се оори | _

кедну борбу, и водила је јуначкн, Србија нма већп углед данас, кад је достигла врхунац свога страдања, но што га је имала нкад пре тога; док је Аустроугарска постала предмет опште аоруге. То види цео свет, само не види, или неће да види „Радничка Ст])ажа”. Њој је крив Краљ Петар што је повео народ у борбу; што није пустио да Аустрија просто прегази Србију п почне је „усре&ивати” онако као што је „усрећила” оне Србе и остале Југословене који су већ билн под њом. Ми на ово мишљење „Радничке Страже” скренемо пажњу скмх српскохрватских и словеначких радника. Али је „Радничка Стража” осетила и сама да &е са- овим лападом слабо успети, па је по-кушала да Краља Иетра предО 1 ../Л 1 као кукавицу. Но њој, Краљ Петар је тобоже 1914 године довикнуо своме пароду: „Ви гшгите, а ја ћу у свом двору чс кати вијести са ратишта.” Ко би још тражио од седамдесетогодншњег ста])ца да иде да се бори? Али ето „Радничка Стража” тражи. Тражи на своју срамоту; јер стари Краљ Петар, као да је знао каквих ће све иедостојних напада битн нротив њега, борио се с пушком у руци, овако стар и слаб. пре но што је то од њега тражила „Радничка Стража”. Боршо се још 1914 године. Кад је у новембру те године изгледало да ће се аустриска најезда завршити поразом Србије, старом к])аљу није било довољно што се његов син Александар не одваја од војске, него је тражио да и њега старца који више није могао ићи без •гуђо помоћи, одведу у ров међу војнике. II одвели су га. Старчева рука чврсто је прихватила пушку н окренула је на Аустријанце, а српски сељак, који је из истога рова пуцао на непријатеља, осетио је поново да су он и његов краљ једно и исто. Било је баш све онако како би желела и „Радничка Стража”. Само је срнски сељак бољп од ње. Њега је забодело што је дошло време да- и седамдесетогодишњи старци морају ипи у ров, па је прегао из све снаге, н попово истерао непријатеља. пз земље, заробивши му преко 40.000 војн1^„,,,тУ|. се „Радпичка Стража” прави да све то гге зпа. Као што се види..,,Раднич[са Стража” је са овим другим нападом п|)Ошла још горе но са првнм. Изабрала је да прикажс као кукавицу баш Краља Петра, којп се још 1870 године, као добровољац, борио протмв пруског милитаризма, и који је, само неколико година после тога, задао у Босни силне јаде Аустријанцима под именом Пет])а Мркоњина. Нашла је ..Радпичка Стража” да прикаже као себичњака старца чији је један син стално делио с војском и добро и зло те се најзад од силнпх напора опасно разболео п изджао у Скадру врло тешку операцију, а чији јс други син био опасно рањси. Ми све ово износимо ради наших радника. Хонсмо да пм покажемо како један лист, којн тобоже говорн у име радннка. намерно изврће истину о Краљу Петру да би га оцрнпо пред југословснским радницима. Хоћемо да им кажемо н зашто тај дист тако ради. Он Краља Петра напада зато што су га због његовог витештва п његовог демократизма као свога краља поздравили и наша брапа Хрвати, напада га зато што је Краљ Петар данас олнчење југословснског јединства. Јер томе' листу је јединство Срба, Хрвата и Словенаца — трн у оку. То иам је већ поодавно пало у очв. те смо распитпвали од куда то. н сазнали смо и узрок: у „Радничкој Стражи” главну реч води неки Бугарин. Тај Бутарин, поред свега свога социјализма, није заборавио да је Бугарин, него на. храброг. честитог н слободоумног Краља Иетра сипа н дрвље н камење, а за српскс п југословенске џелате, за разне Фрање н Фердинанде, нема ни речи покуде. Јасно је онда шта је дужност српских социјалиста. II они прво морају бити Срби па тск онда социјалисте. Онн моР а ЈУ окренути лсђа томе Бугарину па нека он.сам чита п нздржава своје новине, јер потпомагати претплатом такав лист значи радити против свога народа. М. Т.

ЛРОГЛДС ПРЕЛС. В1ЛС0ЛД

пренос ствари које су потребне савезницима, а тако исто треба спремпти и све те разноврсне ствари: одело, војничку опрему и т. д. Према томе се апелује на све, а нарочито на земљораднике, фабрпканте н железнице, да напрежу све своје спле да у том

само народ који брани своју груду и своју слободу 0Д напасни- 1 Пошто ј е истакао да се живо погледу помогну земљи, а држа

на, н којн зна да ке та борба донотн слободу н његовој неослобо-

ради на томе да се флота и вој- ва ће им излазпти у сусрет до

ска потпуно спреме за рат, Пред крајњих гранпца. Осим тога, ђеној браћИ. Како се борн војска која је поведена У рат протмв седник нзјављује да је то најпро- Председнпк Вилсон ацелује на своје воље И која се бори само стога ШТО мора, видело се баш стнјп део дужности Сједињених народ да буде штедљив п умерен на аустроугарској војсци. Она, многобројннја Н снабдевснија. :Д ржава ' Ј е Р се апма . ступањем У сваком погледу, јер је штедљиУ Р ат > намеће чптав нпз других вост, а нарочито у погледу хра-

бежала је из Србпје разбијене главе кад год је полазила сама ду жностп: I) Мора се спремптп на Србију. тако да су јој најзад морали притеии V ПОМОћ Нем- што већа количпна хране, како ци и Бугари. Поука је из овога јасна: борба може бити и пра- | би Ј е 6ило д° вољн о не само за п „ „ . земљу и њену војску и флоту, неведна стога што јс наметнута. За такву оорбу ннЈе крив онаЈ ‘ „ , у „ 3 , - - „ . , Ј . . • 1. • Ј |ГО п за савезнике; 2) Мора се 1 ове напомене мудрог ПредседниКОЈН СС орани. 110 опај ХОјИ напада. II стога ШТО ЈС водила пра- прппремнти већп број лађа за' ка п тачно их се придржаватп

не, у оваквпм прилпкама грађанска и патриотска дужност. Ми ни часа не сумњамо да ће сва нагпа браћа примпти срцу

НЕДЕЉНИ Послсднце од ступања Сједињених Држава у рат свс- су видније и многобројније. Порсд Кубе, Бразилије и Панаме, о којима је било говора, против Нсмач.ке изјасниле су се још и Болнвија, Аргентипа, Ко старика, Уругвај н Парагвај. Рат је до сад објавмла само Ку ба, алп је код свих овпх држава, које су и сувнше удаљене од Немачке .да би одиста могле ратоватн с њом, главно њихова морална потпора. Чињеница да је Србија са својим савезницима била на п] 1 авомс пу ту п да се одпста борила за правду и слободу сјајно је потврђена ступањем Америке у рат; свака нова држава која се изјасни протпв Немачке даје такођс нов доказ о праведно сти савезничке ствари. Савезничка ствар у општс јо необично светла и велика, н Сједпњене Државе су јо само зато и прихватиле као своју шго она има чисто ослободилачкп и демократски карак.тер. Стога што је Америка. тиме посведочила сву' своју мудрост и сву своју величину, и стога што њен савез одиста значи велику п свестрану помоћ за Савезнике, 01 !п хоћс достојно и да јој се одуже: Француска и Енглеска шаљу јој ових дана неколико од својих најистакнутијнх синова. ради преговора за заједнички рад. Ко је тај коме данас нисупозиата имена Жофр. Балфур и Вивијани? А сва та тројнца. у пратњи других истакнутих Француза и Енглеза, Ј,олазе уСједињенеДржаве као изасланици. Гласовп о миру међутим ни гако не прсстају. Дабогме да је уве.к при том рсч о понудама цент])алнпх сила, у којима је стање из дана- у дан све несносније: Хлеба п хране све мање, број непрнјатсља све већп. њихова снага тако псто. те према томе нс може бити ни говора о нади на неки повољан нсход. Сама вест да је огромни ратни зајам од 7.000. 000.000 долара — највећи рат ин зајам у историји света изгласан у Представничкој Кућн у Вашингтону и да при том нико није гласао „против”, значи једап огроман пораз за Немачку н њсне савсзнике. 0на ће боље но ншта друго показати централшш силама сву

ПРЕГЛЕД решеност Амерпке да скрха пенравду и насиље, које оличава Немачка са својпм савезницима. Али је, поред тога. дошло до пораза н на бојном пољу. Јо1н у прошлом броју јављено је о страховитом енглеском ударцу источно од Араса, који је Немце само првога дана стао 9.000 заробљеника; њнхов број попео се у току недеље за неколико нових хиљада. Али је много важннје од тих силних заробљсника и силног ратног плена што су Енглези при том заузели венац Бнму. којн је од врло всдиког стратегиског значаја, п што су прикљештили варош Лан, која је пред падом. Стога што је Лан главно средиштс француских угљаних рудника, његов пад биће за Француску од врло великог значаја, јер јо она имала тешкона са угљем све од кад су Немци притисли тај крај. Тачно недељу дана послс ен глеске офанзиве дошла је сјајна француска офанзива на јужном делу западног фроита. Њен ирви даи. понедсљак 16 априла. стао је Немце 10.000 заробљеника, а. избачених из строја у опште, то јест. мртвпх, рањених и заробљених Немаца, било је тога једнога дана 100.000. Вен другога дана број заробљеиих здравих Немаца попео се на 14.000. Овим бројевпма не треба тумачења; они сами собом најбоље казују сву огромност француског успеха, и сву 'огромност немачкога пораза. Фраицузн су при том заузели цслу прву немачку лиинју на фронту од 25 миља, а делом су пробили п другу лпнију. Немачки противнапади остали су без икаква успеха, мада. су били веома огорчени. Овп велпкн успеси наших савезника у тренутку кад уз њих стаје велика и снлна Амернка моране да натерају на размишљање н Немце у позадини. Аустроугарска.. Турска и Бугарска већ н пначе поодавно размишљају. Ако дакле за досадашње вести о миру п нема званнчне потврдс, она лако може доћи, јср данас п деци у свнм тнм земљама мора бити јасно да се оне немају чему надати.

ПАЖЊА ЧИТАОЦИМА! Због оскудице у простору, преглед ратних догађаја изишао јс п овога пута у Недељном Прегледу. Ми на то нарочито екрећсмо пажњу чпгалаца због сјајног француског успеха који јс тамо истакнут.

приличан број поданика Краљевнне Србије који су без потребних исп])ава и с обзиром на то што су Сјсднњене Државе данас у ратном стању када сваки становник треба да има при себи документа о своме држављанству, то овим познвамо свс поданнкс Краљевинс Ср бије да. се пријаве Консулату Краљевине Србије како би добили уверење о поданству. Сваки молилац треба да при ложи молби двс фотографије (обичне фотографнје, какве се за пасоше израђују) н у молби да ставн место п дан н годину рођења, да. ли је ожењен или није има лп деце, чиме се занима п тачну адресу улице, ме ста н државе у којој живи. Молбе треба унућиватн на ову адресу: Соп5и1а(е Сепега1 оЈ ЗегоЈа 443 \\ г е $1 22п(1 5(гее( Мел' Уогк СЈ1уЧлановима Српсне Народне Одбране. Многи одбори из унутрашњости питали су Главни Одбор на који начин могу бити заштнћенн онп њихови чланови којп су раније били аустроу га]с;,н поданицп. Свима њима јавља- сс да сваки члан Српске Иародне Одбраие — а члан је по правилима свакп Србин који жели заштиту Краљевине Србије треба да се обрати писмено Главном Одбору, па пе му се одмах послати готов формулар којп само треба да попунн. По том ће свако добити легнтимацнју која ће му служити као заштита. 0 овоме ће свп одбо])Н бити нзвештени нарочитим расписом. али нм се то ставља до знања н овим путсм. Нови Настип. У једном од прошлих бројева поменуто је да је познати аустријачкп лист, познат под именом „Народно Тровило”, бранно краља Николу, н тако н нехотице отворно очн онима којп нису хтели веровати да је краљ Никола аустриски човек. Сад са-. знајемо да краљ Ннкола има свога браниоца и у Европи; то је неки Пера Богдановнћ. Њега не плапа Аусгрнја, него лич но краљ Никола. Али је врло карактеристично да тај Пера Богдановнћ није Црногорац, већ неки типски пробисвет. Међу толиким Црногорцима ни ј? се дакле нашао ли један који би, чак п за добре новце. бра нио пред светом очевндно нздајство краља Николе. (Наставак на 4 страни.)

Из Српства и Југословенства Честитиа српсног посланика. вати у слободној н уједињеној Г. Љубомир Михајловић, срп- отаџбшш. Српска Народна Одскп посланик у Вашингтону, брана саопштила је ову честит замолио је преко Југословенске ку свима одборима у земљи, а Канцеларије Српску Народну ^ уједно је и сама честитала усОдбрану да у његово име чести ^ кршње празнике г. Михајлота ускршње празннке свој, вићу. православној браћи и да | Из Генералног Консулата изрази наду да ће се Коаљевине Србије. Како се у до године Ускрс празно- Сједињеним Државама налазн