Србобран

1 ^

Аустриски агент БРАНИ БИВШЕГ ЦЕТИЊСКОГ КРАЉА И ЊЕГОВЕ СИНОВЕ!

Никакво изнена$ење! Сињор Франческо Зоти, Италијанац пореклом, који је у своје време примао новац „на штедњу од овдашњег нашег југословенског досељеништва, који је пре десет година опљачкао наше овдашњс досељеништво за неко 3—4 мнлиона франака, издаје у Њујорку један аустриски лист на српско-хртатском језику и он, као прави шпекулант од заната, зна свој „посао”! Са тим је листом до 1907 године сињор Франческо Зотн рекламисао свој „баикарски посао” и позивао овдашње иаше досељеништво да преко њега „шаље” новац у домовнну и да код њега оставља на „сахрану” своју крваво стечсну уштеду. Кад је од лаковерног нашег овдашњсг радннштва накуппо и стрпао у своје џепове ноколико мнлнона франака сињор Франческо је преко тога листа једнога дана објавио своје банкротство и са тим је листом, са беспримерним цинизмом, касније правдао тај свој лоповлук! Са тим се листом сишор Франческо Зоти последњи* десет година баца блатом на све што је српско и на све што је здраво и племеннто хрватско. Са тим листом војује овај светски пробисвет, преварант и „бизнис новинар веп десетак година против сваког народног здравог и напредног покрста овдашњег српско-хрватског досељешштва, заступајупи хрватски ексклузивизам, ширепи слепу мржњу меџу брапом хрватског и српског имена, проповедајуии ропску оданост према беч ким крвницима! Са тим листом, за аустриске добре новце, сињор Франческо Зоти обмањујс и трује један део овдашњсг нашег хрватског досељенпштва и бесомучно, са факинскнм речииком. папада носиоце и проповеднике здравог хрватског нациопа лизма, којн је на путу да обухвати читавн хрватски део нашега народа! Сатим листом, који финапсира Беч, који је увек кудио и.ш хвалпо оно што кудс илп хвале бечкс новине, којп је увек бранно или нападао оно што бране пли пападају иајназадније аустриске новине, сињор Франческо Зоти сада брани бившег цетињског краља и његове синове! Ово нас никако не нзненаџује и не можс изненадити. По средн је једно врло важно југословенско нитање, уједињеље на ших до јуче засебних двеју југословенских државица, подлога читавог осталог здравог н солидног југословенског уједиљења, и главни орган антнјутословенске, аустрнске пропаганде у (шој земљи нпје могао да уздржи своју жуч. По среди су Никола Петровип н његови синови, издајници своје отаџбнне и свога народа, Српства и Југословенства, кандидати на несуџени престо раскомаданог и нодјармљеног аустриског Југословенства и једна аустриска новииа, на којој је аустриска пропаганда похарчнла и још увек харчп толике паре, није могла а да, их нс „узме у заштиту”. Сињор Франческо Зоч-п разуме врло добро свој „посао”, зна да је Никола Петровпп везао свој опстанак п опстанак своје династије за аустриске планове на Балкану, исто као што је -он, снњор Франческо возао опстапак свога листа за аустриски диспозицпоии фонд, да и Николина династија н његова лсчалба са новнном стоје н падају заједно са Аустријом, па је за то п ударио сада да брани бпвшег цетињеког краља н њсгове бедне и дегенерисане синове! Тако смо ималн прилике да читамо у Зотпјевом листу од 23 фебруара ове годинс, под пасловом „Краљ Никола био је увек пријатељ Аустрнје”, како је бнвшп цетињски краљ увек био н остао нскрсии и осведочени пријатељ бившег аустриског џелата, како је бивши цетињскп краљ постао почасни заповед ник једног аустро-маџарског пука п тимс члан аустро-маџароке војске, како јо бившп цетињскн краљ хтео и учинио све гато је могао да Црна Гора нс поџе за Србијом у рату протнв Аустро-Угарске и т. д. Тако смо ималп прилике да чнтамо у Зотијевом лнсту, од 23 и 24 марта ове године, како овај беднп аустриски орган брани бившег цетнњског краља, којн је за приче п обевања бпвшег аустриског цара завео Црну Гору за Голеш Планнну; пмали смо прилике да видимо како покушава да нападе, документалне н врло потребне нападе против овог новог Бранковипа, лредстави као нападс против превареиог п издатог српског народа у Црној Горн, којн није ни крив нп дужан. п ко ји се баш расветљпвањем „тајне” у продајн н пзручењу несрепне Црне Горе бранн н узпмље у заштнту. Тако смо имали прнлике да читамо Зотнјев лист н од 18 апрпла ове године, у којему се, под насловом „Срби н Црпогорцп” (као да Црногорцн нису Србн!) по аустриском рсцепту, говорн о Србима нз Црне Горе као о посебном народу, годлачкн ласка „црногорскоме народу” и интригантски нзмишљају разговорн са „неколиципом поштеннх Црногораца”. У томе броју овај плаћснн и свуда меџу овдашњнм нашим свеснпм југословенским досељеништвом презрени аустриски орган, са цинизмом прекаљеннх аустрискпх жбира и интриганата, меша са мојим презнменом презиме једног ноторног ннткова и служинчета цетињског раскраља (Пере Богдановнћа) , кога је уредннк „Амернкакског Србобрана” у једном од прошлих бројева једва жнгосао како ваља и требује! Намера Зотн јева при том јесте да обмане простоту и представн као да се, тобож, „брава Срби и Црногорци чупају”, као да је тобож уредник „Американског Србобрапа” напао мене. Зоти се намерно пред својим чнтаоцима прави луд као да не зна да смо ја и нападнути Пера Богдановић две сасвим разне личностн.

С РД ОВРАН __ Врло је јасна намера овог аустриског листа, који, у истом броју од 18 априла. брани бившег це/гињског краља и његове синове зато што су, као људи који су бацили маске и отворено сталн уз Аустрију, против уједињења Српства. Али се вара сињор Франческо Зоти ако мисли да може да „фарба” овдашље наше досељеништво из Црне Горе, синове потвековне борбе з*а ослобоџење и уједињење Српства, као шго је, на жалост, могао да офарба и отрује један део нашег овдашњег досељеништва из наше несрећне Хрватске. Сињор Зоти треба да зна да српски народ у Црној Гори нису одгајали разни аустриски жбири Зотијева. кова, већ је српски народ у Црној Гори одгојен уз гусле, уз иуцњаву џевердара и уз поклич љутих српскнх ускока и осветника: све за ослобођење и уједињење Српства! Ово треба да зна и да запамти сињор Франчеоко Зоти н да остави на миру америчке Србе из Црне Горе, који нознају врло добро и њега, и његову новинарску „работу”, и бившег цетињског краља и његове синове. С. Богдановик. Њујорн, алрила 1917.

Прошла недеља на бојишту

Битка на Ену. Једног дана ове недеље, у Iчетвртак, изгубпли су Немци више људи него што су изгубили у целој битци на Марни. У битцп на Ену њнхов губитак у људима био је два пута вепи него што су им били губитци у првих шсст недеља у овом рату. У битци на Ену, која се водила ове недеље, изгубнли су Немци 90,000 у погинулим, раљеним н заробљеннм. Њпхови губитци до 17. септембра 1914, недељу дана пошто је Клук био прпспљен да се повучс, нзносили су, по немачким зваиичним саопштељима, 35, 786. Прошлог четвртка немачки губитци били су већи од 40, 000 . 20.000 погинулих Немаца. Нопас по брднма и висоравни северно од реке Ена лежи впше од 20,000 мртвнх Немаца. Французи су већ набројали преко 25,000 немачких заробљсника, а рачуна се да је број њихових рањеника бар два пута толики. Такав ударац је судбоносан за огромну немачку војничку организацију. Према исказима заробљених немачких офицнра, маршал Хинденбург знао је да Французи спремају велики нанад. Снлно бомбардовање, које јс за три дана и три ноћи у прах прстварало немачка утврџсња измеџу Соасона и Рем са, јасно је откривало место где ће доћп напад. По трајању тог бомбардовања могли су Иемци одредити н време када ће тај напа.д почети. Берлин овог пута нема пзговора да оправда свој пораз; ово заиста није било „стратешко повлаче ње”. Свс су припреме биле учињене да се дочека овај напад. Сваки шанац био је појачан, на сваки брег довучени новп топовн, п где год је било згоде, намештене су нове машинске чушке. У прву линнју Немци су увели један део најбољих својих чета, пруску гарду, а са другнх положаја доведени су баварски ветерани. Ну унркос свега тога већ под првим нападом француским проломљени су сви грудобрани. У понедељак јурнули су Французи са реке и канала Ена налетом којн је носио све пред собом. Резерве брзо самлевене. Појачања, која су Немци слали у помоћ првој одбрани. сатирана су како су долазила. Све су Немци слали у борбу: куваре, коморџије, па и музиканте. У прва три дана борбе увукли су Немцн у борбу 12 ди

визија, око 226,000 људи. Целе ноћи у среду сукљала је та маса у борбу. У четвртак, када је клање било најјезовитије, Немци послаше још 6 дивизија. У почетку борбе ту је било 200,000 немачких војника. Ну са овим појачањима тај се број попео на 330,000. Али француска артнљерија рушила је талас за таласом немачке пешадијо, не дајући јој ни да се примакне положајима из којих је била истерана. Када се то сврши, на пред јурне француска пешадп ја. Уз падине висова око Ена, преко моста источно од Соасона па све до утврџења Бримон, 25 миља даље на истоку, а северно од Ремса. Са тог утврџења Немцп су читаве месеце засппали стари Ремс разорним гранатама. Борба _ Прво је пао Веји н чете, које су јурнуле из Врењн пут Нантсја, биле су скоро опколиле утврџење Конде. Немачки гарнизон једва је добио времена да умакне. У петак Французи су освојнли Сажи и добар део жељезнице која иде венцем брегова више Ена за Краон. Даље на истоку, иза Ремса, Французи су освојили висове: Мон Каније, Мон От и брдо број 227. На тај начин Французн су освојили скоро све висове на северу од Ена. Ти висовн сачињавали су део такозване „Хинденбургове линије. Број топова заплењених од 8. до 20. априла износи 330. Меџу њима се налази повеви број највсћнх топова. Број ма шинских пушака прелазн неколико стотина. Ррџаво време последњег дана у недељи обуставило је даље продирање. Нова битка код Араса. У понедељак Енглези су поново прешли у напад на фронту испред Араса. Цео дан воџена је силна борба измеџу Ви ми и Кроасија. На северном крају те линије, одмах испод Лана, у првом нападу заробили су Енглези 1200 Немаца и запленили једну батерију пољских топова. На јужном крају ове линије, око брда Моиши-л’-Пре, водиле су се најогорченије борбе. Овај вис био је заузет још у првом нападу, али су Немци били у стању да се ипак одрже. на источном подножју њего вом. Одатле су Немци стално лриреџивали противнападе на вис Мониш. Једн‘ог дана само пало је на тим падинама 2500 Немаца. г

Вис Мониш налази се на пу ј ту за Дуе и господари околицом од 40 миља. Из тога се закључује да је овај енглески на. пад од понедељника почетак борбе за необично важан град Дуе. Енглези у Месопотамији. У прошлу суботу енглеска војска у Меоопотамији заузела је град Истабилат, који су Тур ци напустили након пораза на првим одбранама тог значај-

ног положаја. У недељу Турци еу се зауставили испред Самаре. Самара се налази на десној обали Тигра, 80 миља северно од Багдада, а. 100 миља јужно од Мосула. Ту се сад очекује озбиљна битка. Енглези очекују у брзо потпун слом целе турске војске, која се сада стиче у Мосул. Са истока креву Руси на тај град, а са југа. иде удружена рускоснглеска војска.

ПЕТАР ЛУБУРИћ

Из подужег некролога, који су о покојном Петру Лубурипу, негдашњем уреднику „Србобрана” донеле службене ,Српске Новине” саопштавамо ова места: „Петар Лубурић. омладинс |Ки писац меџу Србима у Аме рици, умро је у Лезену. Тек неколико дана пре тога беше дошао из Америке, по лекарском савету. У Лезену му је остао је дан млаџи брат Раде, који се је разболео при последње^ повла чењу. као војник. Двојица бра ће још се налазе на солунском фронту, један као заставник меџу добровољцима. а један те шко рањен. У четвртак 22 фебруара, прнча Раде, Петар сс вратио са шетње сав радостан. На лицу је доносио одблесак првог пролетњег сунца. Бели снег по лезенским јеликама оживео му је успомену на родне планине херцеговачке. Запева јед ну народну песму и рече: Идем да пишем, идем да пишем. — Браг му остаде у постељи. На један пут, за које пола сата, кроз монотоно ткање грозничавих снова, он зачу у Петровој соби један ударац кашља, оштар као стрела, н онда још један, страшнији. Чујући затим чудну лупу, болесник на прегну последњу снагу и поџс на врата у своме белом чаршаву. Из суседне собе испаде Петар сав крвав, хватајући се за зидове, на којима остајаху црвени трагови очајнички раширених руку. Закрвавише се сте пенице и коридори. Самртник бегаше инстинктивно ка приземљу, где паде и умре за неколико минута. Петар Лубурић имао је нешто око 27 година и стас најкрупнијег брџанина, права сли

ка својих родитеља. Свршивши нижу гимнацију на Цетињу, он је неко време учио у Београду. Али кад му црногор ска влада одузе, из политичких разлога, неку руску стипендију, Петар ое наџе без икаквих средстава, и оде, 1907, у Америку. Прошао је свс Сједињене Државе, од мора до мо ра, и све тешке работе наших худих исељеника. Кроза све патње дух му је остао светао и снажан, али пусто оријашко тело клону. Године 1912, Јово Богдановић издао је, у Сиатлу, његову прву књигу, 10 прича „Из земље злата”. Прошле године, сам писац издаје, од своје радничке уштеџевине, и другу књигу приповедака „Јауци из земље злата”. Осим тога оставио је целу хрпу рукописа и планова. Петар Лубурић један је од тројице писаца које је избацила невољна средина Срба у Америци. Сву тројицу пријатеља отерала је у свет материјал на беда, и сви су очували исте омладинске идеале у страдању и, најзад, сва тројица пала су један за другим, под ударцем исте судбине. Чедомир Павпћ, најугледннји нропагатор српског национализма н сталнп уреднпк целе масе листова по Америци, написао је један путопис „Од Њујорка до Скадра” и погинуо у овом рату као добровољац. Прока Јовкип, негдашњи Нестор Жучни, песник сунца и оптимизма, дубоког као религија, изгубио је живот мало касније, покошен епи демијом. И најзад ево долази нм и трепи брат из Америке, певач рада неуморног и плодности душевне, да умре и он, ближе својој земљи коју је толико волео.”

ВЕСТИ ШШОРИА Српски добровољци. У П0следње време овамо пристижу у све већем броју српски добро вољци. До сад су нарочито за^ ступљене наше колоније у Индиана Харбор и Гери, Инд., у Саут Чикагу, Ил. и Саут Бетлехему, Па. Ми ћемо се постарати да сазнамо имена свих ових јунака па ћемо их објавити у „Србобрану”. Родитељима у Њујорку. Јавља се свима родитељима да српска школа у Њујорку почи ње 5-ог маја по новом, те да према томе похитају са пријавама. До сад је пријављено преко 20 ученика и ученица, и школа ће радити на сваки на чин. Настава је бесплатна, Ча сови ће се држати у Српском Дому. Сви који до сад нису пријавили своју децу, а желе да се кориете овом одиста згод ном приликом, треба да се обратс писмено председнику „Уружених Срба” г. Милану Милосављевићу (443 Вест 22-га

улица), од кога. ће добити даља обавештења. НОНЦЕРАТ Г. ОБРАДА ђУРИНА. Оперски тенор г. Обрад ђурин приређује, уз лраигомоћ својих пријатеља у суботу вече, 5 маја ове године у Румфорд Хал, 50 Ист 41 улица, концерат са одабраним програ мом, српским и страним. Поменутад ворана има само 312 столица, редови столица су нумерисани ио азбуци и раздељени у три разреда и то: 1 разред по 1 долар, 2 разред по 75 центи, трећи разред и галерија по 50 центи. За распродавањо улазница примила. су се сва Њујоршка друштва као и неколико истакнутијих Американаца и изгле ди су. да ће се све до концерта распродати. Породице нека из воле купити бројеве улазница по реду један за другим, јер су столице нумерисане и само та ко ће моћи седити један до другога. Замењивање места неве бити дозвољено.

Број 39Улазнице се могу добити сва кога дана од 9 сати у јутро до 6 сати у вече код мене, а ако ми се пише или телефонира, мо гу се добити и пре 9 или после 6 сати. Телефон: ћелси 6008. В. Вуић, члан приреџивачког одбора Српски Дом, 443 В. 22 ст.

ПЛЕМЕНИТОСТ СРБА У БЈУТУ, МОНТ. Наш друштвени члан стари на Петар Зековић примио је добровољни поклон од браве, дргова и пријатеља из Бјута, Монтане, своту од $124.00. По $5.00 Јошо Шкварица, Лука М. Пупић, Крсто Вулешевић, Мићо Делив, Јово Башив, Митар Вујовић, Никола. Џоџо, Бетко Тркља, ћетко Барзут, Урош Барзут, ђорџо Петровић, Аница Петровић, Милош Петро вић, Јово Петровић, Јово Петровић, С. Л. Петровић, Милан Игњатић, Перо Браић, Јово Драпић, Марко Дангубив, Јово Дрекаловнћ, Перо Спаравало, Дшан Милетић, Јово Шћепановић, по $2.00 Глиго Делнћ, Иван Дангубић, по $1.00 Тодор Наранчић, Митар Витковић, Дамјан Дангубив, Јово Тркља, Радо Тркља. Ова велика помов нашем старини олакшаве му живот за неко време. Највева хвала нека је свима прилагачима нај мањег као н највевег прплога. Живила наша добра српска омладина у Бјуту! За Срп. Д. Д. „Галканско Јединство Обилив, бр. 10 СССС. Миатр С. Дангубић, тајник.

ЊУЈОРШКИ СРБИ! Пођимо нашој брапи Хрватима- П 0 3 и в ■ I ПРОСЛАВУ 10-Г0ДИШЊИЦЕ п уепомсне хрватски 1 велпкаиа Зринског и Франкопана СА КОНЦЕРТОМ И ИГРАНКОМ у* братоко оудедовањв Српског Повачког Друшт«« „Гусле' 1 и ЊуЈоршког Хр«»тског Сокола, коју пржре^ујв Хрватсно Потпорно Друштво „Хрватсна” Н. Хрв. Заједнице одсјек 326, дапа 28. априла о. г. у даоранн Чоског Сокола, 420 Е. 71 улица у Њујорку. — Почетак у 3 оати. — Улааода са гардеробон 30 ц«ати. Шиљање новца у стари крај. Саопштава се свој брани Србима, Хрватима п Словенцима да је најбоље и најсигурннје слати новац у стари крај преко Српског Црвеног Крста у Женеви. — Адреса: Сгогх КоиЈе 8 егће, Вигеаи Ое гепзе 1 §петепТ 8 25 , гие РЈегге ЕаЦо Сепеуе, Зшаае, Еигоре. Новац треба слати у чеку који гласи на швајцарске франке, а у писму треба означити тачну адресу онога коме се новац шаље.

Д 0 3 Н А Њ А. Пошто „Србобран” излази само једном недељно, и пошто је простор у њему врлз ограничен, од сада ће се објављивати у њеиу саио они добровољни прилози, који буду слати дирентно преко Главног Одбора Српсне Нар. Одбране. Све друге прилоге ноји се буду прикупљали саиостално по колонијаиа, а не прођу кроз Главни Одбор, не ћеио ноћи објављивати из поиенутих разлога, код све наше добре воље.