Србобран
I
N 0 . 399-
тклк ти.
УОКК, N. У., ТНиКЗОАУ ЈЦИЕ 14. 1917-
8иВ5СК1РТ10Н КАТЕЗ 1Јш*ед Зи(е 1 о( Атепса опе уеаг бос. СапасЈа, Еигоре е (. с. опе уеаг |х.јо
Згђођгап рићЦаћеЗ етегу Тћигадау а( 443 V/. аз 8 (гее(, Ие» Уогк. N. У.
СРГОБРДН
СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА
5РВОВРАN ЗЕКВ МАТ1СЖЛ1, РАРЕК АМБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕ0ЕКАТ10Н „ЗБОСА”.
Број 399.
ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВР.'АК, I. Јупа 1917.
ГОДИНА 7 .
Порука Председника Вилсона. Један од најлепших и најзначајнијих докумената у псторпјн света јесте несумњиво порука Председника Вилсона Руснјн. Вслики моменти дају великс људе, великп моменти дају и велика дела. Да је велнкн момснат у коме пма да сс решн судбоносно питање хоке ли демократска Русија остати верна начелу демократије и својпм савезницима којн су то начело узели за осиовну тачку свога програма, или ке, иод разним изговорима и формулама, потдомоки пруски милитаризам, о томе нема никакве сумње. Али јс тако нсто несумњпво велико дело и опомена Председника Вплсона упуксиа нашој великој словснској сестри, коју су разна ровсња споља п изнутра довела у врло тсжак, па чак н опасан положај. Ррсдседник, пре свега, истиче да се званична Немачка довпја на све могуке начнне да избегне иесумњиви крајњи пораз, и онда нарочито помиње њсн покушај да помоку својих социјаднста створи „пропагаиду с обе стране океана која бп јој сачувала утицај у зсмљи п мок ван земље, а на штету чак и оних људи којпма се у томе служи”. Гледпште Сједињених Држава на соцнјалистички конгрес у Стокхолму овдс је, дакле, поново наглашено. Председнпк Вилсон пзреком пстпчо да су немачки социјалисти у својим ровењима за мпр у ствари ору^е немачке владе, и да би према томе успех љихове пропаганде био опасан по слободу народа и дрМада реч социјалиста прп том није употребљена, ■ '“ ч ^'..“>аспо описана да иикакве сумње не може бити о ■томе, ко је у пптању. Да ли ке соцпјалистн у Русији осстити сву истинитост лредседникових речп? Треба со надати да хоке, мада према њиховом досадашњем држању то никако није сигурно. Трсба сс надатн да. хоке век стога што Председнпк Вилсои одмах затим додаје да Америка у овом рату „нс тражи нити какав материјалнп кар, нити ма какво иовспањс'’, век сс бори „за слободу свпх народа од напада аутократске силе”. Отпада, дакле, сваки прпговор да Америка са својим савез ницнма води, под фирмом поправљања псториске неправде, нмпернјалпстичкн рат, п|пихшор који со тако често у послед ње време појављује код рускнх соцпјалиста. То што Прсдседник Вплсон истиче као свој цпљ рата не сме одбацпти ни један прави демократа, а најмање демократе у Русији, где је аутократска сила до јуче жарила н палила, тс су имали довољио нрилике да внде шта она зиачн. Али Председннк Вилсон пде и даље. Он указује на то да је Немачка снстематскн радила иротив „мира и слободе целога света”, да је овај рат произишао нз стања које јс ство ргно тпм њснпм систематскпм прнпремањем да подјарми спет, и да бн према томс за мир н слободу целога света била врло опасиа ствар завршили рат повравањем стања које је постојало пре рата. Јгр као што је овај рат попнкао нз тога стања, тако би и у будунностп немпновно дошао сличан рат ако сс оно новратн. Стога сс оно мора промсннтн тако да се .свако гнусббне стварп никад внше нс појавс. Алн те неминовнс промлис ранијега стања морају сс нз вршити по једиом јасном начелу. Оно гласи: „Ни један народ не сме бити натеран да живи под влашлу коју не жели. Ни једна земља но сме променитн господара из других узрока сем да се њеним становницима обезбеди правнчна могукност да жпве н буду слободнп. Никаква се накнада не сме тражптн сем оштете за очевндне неправде. Ннкаква се померања снаге не смеју вршптн сем у циљу да се обезбеди будуви светскн мнр, и будуве благостање н срепа народа.” • Правсдннјег и чистијег начела зацело не може бнтн. Али се, кад се хопе, очи могу затворнтн п пред сунцем па тврдити да оно не сија, н зато није пзвесно да пе речп П|К'дседника Вплсона имати одјека у срцу заведене руске масе. Нијс извесно ни поред тога. што се у његовој поруцп налазе и ове свстс речи: „Братство човсчанства не сме внше бнтн лепа, алн иразна реч; њсму се мора дати подлога снаге и стварностп.” Па нпак, тако убедљнви разлози, и тако казани, могу напи искру у камену, и зато нс треба губити наду. Не треба тим пре што у велико! Русији има доста људи који јасно виде стварн, само немају мопи да своје т])езвоне погдеде прнведу у дело. Надати се да ве они у последњем тре-
нутку ппак успети да обезбеде победу гласу рачума. Председннк им у томе несумњиво знатно помаже сзојом поруком, коју крунише ова речита опомена: „Ако нс пролијсмо своју крв и своје благо сада и не успемо, можда се никад више непсмо мопн сложлти и показатм победипчку снагу за спас људске слободг. Дошао је дан да победимо или подлегнемо. Ако нас аутократске силе ноделе, оне пс нас победпти; ако останемо сложни, извесиа је победа п слобода коју ће обезбедпти победа. Онда можемо бити племеппти, али ни онда ни сад не смемо б гги слаби и пропустити ишта да оспгурамо правду и безбедгост.” Разуме се, баш овај крај одаје да је предеедникову по1 >уку диктнрала велика невоља, и да опасност д. Руснја' будо немачким сплеткама одвојена од својих сав( зннка, однста постојп. Трснута.к је судбоносан, поклпч .Тредседника Внлсона тако псто; јер ако ни он нс помогне, < Јда, бар колико се може видети, друге помопи пема. II зато ми од свега срца желпмо да велике рсчп всликога Председш' ;а падну на илодно земљиште, желимо ]>ади спаеа Руспјс 1 радн што скорије иобедо праведне ствари. М. Т.
Све у своје вреЈУе. Разне долитичке странке у земљи ствара у се поглавнто иа основу разних погледа на државно ур< >ење. Немогупе јс да о тако сложеној ствари као што јо у ЈСрење једне државе мнсле иодједнако сви људи п свс групе, и зато нема земљс у којој постоји само једна странка. А где п Ја странака, ту лако до$с и до заоштерцих односа између њи> и та је заоштрсност обично у толнко вева, у колико су круг чнја питања на дневном реду. Стога што су такви односи пзмеру странака сасвпм природна. ствар, у време рата сс по правилу избегавају сва питања која сс одиосе на упутрашње тголитичко урс^ење. Докле год је непријатсљ пред вратима, главио јс сломити њсга, јер он жели зло земљн и народу, и зато треба бити сложан п јак; кад сс непријатсљ сломп, онда је лако наставити страначки живот, и прстресатп сва могува питања, јер су све странке лријатељи земљс п народа, и реч је онда само о томе која пс од љих успети да докаже да је за земљу и народ најбоље оно што она прсдлажс. Јасно је, према овоме, шта је у данашње време дужиост Јужних Словена. Доклс год је нред њима заједнички вековнп ненријатељ онн пмају свим силама. да ра.де само на томс да се тај непријатељ сломп. То је оно што је најтеже и најважннје. Тск кад се тај посао свршп, долази на ред уре^ење за.једничке југословенске дрл;аве. Тек онда долази на рсд то пнтање п стога, што тск онда могу у њоговом решавању учествовати свн Срби, Хрватн п Словенци. А сумње нема да пе се оно онда решити братски и споразумно, и да пе бити довољно времена за. претресање и узајамно обавештаваље. Што је најважнпје, о њему пс оида вепатн н решавати одговорнп људи, а не којеко. Потрзатн то пнтање данас, значи скретатн пажњу са са дашњнцс, која јс тако важна н судбоносна. У тренутку кад је потрсбна највепа једнодушиост да би се могао задатп самртни ударац душмашшу, могу само његовн агентн покушаватп да помопу тога питања унесу раздор међу брапу. II одиста, аустријачнки „Народни Лист” је тај који је отпочео „теориско расправљање” тога питања. Не зову њсга узалуд сви честити југословенскн листови „Народним Тровнлом”. Он се увек држп рецепта својнх газда „завади па владај”, па н у овој прилпцн. Али сс с правом може очекиватн да му на лепак непе напки ни један југословенски новннар, јер попн за њим значи бнти или ћалов или продана душа. Данас је на днсвном реду борба са заједничким нспрмјатељима. То је оно што ннкако не треба губитн нз вида, н на што треба усредсредити све своје наворе. Срби, Хрва.ти н Словснцп знају да су брана п да им је у јсдинству спас, н кад со борба свршн, онн не лако наћи начнна да. се споразумеју о облику своје д]мкаве. Говоритн о томс данас, значи скретатп пажњу са непријатеља; всћати и решаватн о томс данас значн уједно п кројнтн капу оннма који својом крвљу искупљују слободу тс будуке заједнпчке државе н који само стога не могу данас да учсствују у раеправљању тога питања. Још једном, дакле, сви су разлози за то да се за сад не дира у питање о уређењу наше будупе државе, јер од његовог претресања може у да.нашње време бити само забуне н штете, а ннкако користи.
Уписујмо Зајам Слободе!
Сутра је последњи дан за улисивање зајма слободе. Сви Срби који располажу уштсревт 10 м најбоље пе урадити ако похитају да свој новац уложе у обвезнице (бондове) тога зајма. На тај ке им начин најбоље бити обезберен и њихов новац и интер ' на њега, а на тај ие се начин најбоље одужитн и овој земљи и Србији. Јер овај зајам стоји у вези са Србијом и Срлством ие само по томе што има да послужи борби за слободу, него и тиме што се из њега даје позајмица Србији. Савез „Слога” уписао је зајам слободе са 20.000 (двадесет хиљада) долара, *а његов председник, професор Пупин, са 50.000 (педесет хиљада) долара. Има ли бољега доказа да је сваки Србин на доборм путу кад кулује обвезниц (бондове) зајма слободе? БРАћО СРБИ! Била би највека погрешна да новац уложен у обвсзнице зајма слободе сматрате као неки дарак, јер је он само позајмица, и то најсигурнија позајмица што је у опште има. Ви сте увек обилато давали на име прилога, и дакете, нема сумње, и сад за Видовдансни Дарак; али то што дајете на име дарка износи само један незнатан део ваше готовине, док у обвезнице зајма слободе треба да уложите све што имате. Ту вам је новац куд и камо сигурнији но кад бисте га уложили у какву сумњиву куповину земљс, па ма како звучно име носила та земља.
Из Српства и Југословенства
Смрт Проте Милана ђурића. Прошлога месеца отишао јс Богу на истину старина про та Јјурпп. Судени по саопштењу једиога лондонскога листа, смрт га је задесила у Риму, у јсдној од тамошњих болннца. Прота ђурии јс био један од највиђенијих људи у Србији и један од њеннх највспих беседника. Њсгови говори одликовали су сс пстинским надахнувем и великим полстом, те је његов углед у Па.родној Скупштинн био због тога необично велик. Али не само због тога, Прота ђурпп јс био целога свога века неустрашиви борац за народна права, п сто га је бно изложен мпогнм искушењима п страдањима; п стога што их је он подносио мирно н стриљнво, не одступа јуви од свога политичког уверења, његов је углед бпо велн ки не само код његових политичких једномишљеника него и код политнчкнх противника. Прота ђурпп јс умро у дубокој старости. Његова смрт, маколико да је осетан губитак за српскп јавнп живот, могла бн се према томс примнти као ствар која се по себн разуме, да није дошла под овако изузетним околностима. Јер је одиста трагично и болно кад човек, који је цсо свој век посвегио борби за српску слободу, и спољашњу и унутрашњу, своје старе дане проводн на путу кроз Албанију н у туђини, а завршп их, као изгнаник са домапсг огњпшта., у талијанској болнмци.
радннцима видимо и име уред ника „Југословенске Државе” М. Бартулццс. Поред тога што има свој орган, југословенска мешовита пучка школа објавнла јс у парочитој књижици п свој „Унутарњп Школски Рад”, пз кога се види да је рад у њој на врло здравој ;1 Ј1\ууЗД&И0ј ОСНОБЈГЦЛ. Врсдн поменути да се у десном горњем куту лспе сликс што краси насловни лист „Југословенске Школе” налазе по знати стихови са надгробног споменика који су умрлим Дринцима подигли на Крфу њиховн друговн: • Нз хумкама у туђпнп Српско цвепе пеке нппп. Поручпте децп пашој; Нелемо им нпкад стићи. Поздравпте земљу пашу, Пољубпте родну груду! Спомен борбе за слободу Нека ове хумке буду. На спомен-плочи српским херојима на Крфу. У првом броју „Југословенскс Школе” налази се, одмах на првој страни, лепа слика Краља Петра, а чело другог броја красн слика Престолонаследника Александра. 0 сарајевсном атентату. У прошлом броју саопштено јс једно мишљење по коме су оба атентата извршена у Сарајсву 1914 године дело званичних аустромаџарских кругова. То мпшљење ннје ново. Пе штн н Бечу долазиле су опомене не само од тајне аустроугарске полицнје него и од срп ске владе, п стога што за за-
Зајам Србији. Са највећим задовољством бележнмо да је из Зајма Слободе добила позајмицу и Србија, и да је о том већ званпчно извештен српскп посланик у Вашингтону г. Љуб. Михајловић. Ово је врло радосна вест не само стога што ће позајмљена сума бити осетна помоћ за Србију и њене паћенике, него и стога што сад нмамо један доказ више да је ова земља, која нам је свима толпко мила, врло пријатељски расположена према нашој напаћеној отаџбпнп. Прпјатељство сплне Америке јесте једна од главнпх залога да ће поробљена 1 п опустошена Србпја васкрснути новпм сјајем чим непријатељ буде сломљен.
ВИДОВДАНСКА ПРОСЛАВА У ЊУЈОРКУ.
Српско Певачко Друштво „Гусле”, са нарочито спремљеннм програмом који не се објавити накнадно, приређује Велино Видовданско Вече у суботу, 30 јуна ове год., у Чешкој Соколани, 525 Ист 72 улнца, Њујорк, на коју овим позива све Србе н српске при јатеље из мегта и околице. На.рочити позиви непе се слати никоме. Улазница 25ц. од особе. Чист приход намењен је Америчком Црвеном Крсту. Приређивачки Одбор.
штиту погинулога Фердннанда ипак није учињено скоро ништа, појавпла се одавно сумња, и то код најмеродавнијих новинара и политнчара, да је сарајевскп атентат дело званичних кругова монархпје, нарочито Маџара. До поменемо у вези с овим мишљсњо једнога од најбољнх познавалаца Балкана, мишље њс чувенога Француза Жозефа Ренака, којн веп четрдесет година пажљиво прати догаџаје у Србијн и ок>о Србије. То мишљење гласи: атентат који је извршио Чабриновип јесте дело полиције; атентат који је извршио Гаврило Принцип јесте самосталан чин који је сарајевску полнцију потпуно изненадио. Да додамо од своје стране да врло многе чињенице говоре за то да је ово мишљење тачно.
Вечаи му спомен мсђу брапом! СРБИ И СРПКИЊЕ, ПОПИСУЈТЕ СЕ!
„Југословенска Шнола”. У рукама нам је всп и треиа све ска „Југословенскс Школе”, гласннка Југослов. Школског Удружења у Јужној Америци. Као и прве две, она је пуна одабранс садржине н може по служити као нов доказ о раду и напретку нашега народа у Јужној Америци. Уредншс је М. Колин, а. међу сталним са-
Од 11-ог овог месеца почео је попис свега мушког и женског становништва које је навршило 16, а није прешло 51-ву годину, и трајаие до 25-ог јуна. У том мвђ-увремену дужни су предстати властима ради пописа еви «ез разлике који се налазе у тим годинама и дати одговор ка лостављена пмтања. Стога они који не знају енглесни не треба да иду сами него са иаквим поузданим познаником који зна језик. Претходно свако у свом стану добије иарту у иоју има да упише своје име, адресу и године старости, те стога многи могу помислити да су испунили своју дужност тиме, што су испунили карту. Али они који тако мисле, греше. Није довољно само испунити иарту добивену у стану, него се треба пријавити и лично НАЈДАЉЕ ДО 25 ЈУНА.