Србобран
ШЈМВЕК 400.
МПУ У 0 Е 1 С, N. У, ТКХЈКВПЛУ ЈСКВ •>, х 9 1 Г .
гш тп
аивбск 1 РТ 1 ок еатез 0ш1е|1 $ 1 а(са о1 Ашепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е I. с. опе уегг $ 1.50
бгђођгап риђПаћед еуегу Тпипдау а( «чз \М. а» бгтеег, Нс-н Уогк, N. V.
СРБПБГАН
ПРЕТПЛАТ А: За Сјед. Државе на годину 6о ц. Канаду, Еаропу штд. год. $1.50
Србображ издазн четартком аа 441 ВУ. »1 Жим«, М*ч Уогк, N. V.
СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА
Број 400.
5РВОВРАМ
ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 3 . Јуна 1917
ЗЕКВ МАТ10МА1. РАРЕК АМВ ТНЕ ОКСАИ ОК ТНЕ 8ЕКВ КЕРЕКАТ10М „ЗЕОСА”
ГОДИНА 7 -
НАРОДНО ЈЕДИНСТВО*)
Од када су на Управи Савеза „Слоге" садањи људи, њима је 4ио главни рад и задатаи, да се једном учини краЈ свађи и парничењу, и да се што више цео наш народ сконцентрише у једну јаку Народну Организацију. Али ми, као и сви остали пријатељи тога народног јединства, били смо одаљенн Једии од других са својмм мислима, са своЈим радом и начином рада, те нисло могли да проведемз то Народно Јединство и да се одужимо заветноЈ мисли Срба у Америци. Али доласном наших народних представника, г.г. Прибнневина, Тризунца, те посланика Љ. Михајловина и центлменским дочеком нашог старине Професора Пупина, који заЈедно са горе реченом господом, или да речем народним сдугама, решава наша највена народна питања, и наше српско питање у Америци кренуло је напред. Нарочито наш народни јунак Милан Прибикевин, коЈи неуморно полан свиЈу потешкоиа, извршава своју задану са неочениваним успехом, латио се сборучке да помогне спровести у дело Народно Јединство и у политичко-просвотном и добротворном погледу. Вен данас можемо да видимо плод тешкога, али успешнога рада: Српску Народну Одбрану. Пред нама је други део, да спроведемо и уједињење наших Добротворних Саваза. Савез од 25.000 чланова, то би био Један'од наЈрадоснијих гласова и дарова прегаженом и измученом Српском Народу од Срба из Америке, како то рече Једном приликом Д-р Тривунац. Оволико сам имао рени о господи: а сада има роч Његово Величанство Великомученик радник. Чланови наших Савеза имаЈу да се овога пута покажу свесни своЈе задане, као људи зрели; имају да изврше дело, ноЈе не им на част служити. Да не би ма ко и помислио, да не со ово све свршити преко нони, или да не изасланици наших Савоза млатити празну сламу, да поменсм да тако могу мислити само они коЈи но познају ствари и који не познају наш народ. Наш народ хоне јсдинство; и сви они који со томе противе, били они мали или велини, сви су против Српскога Народа и његова интереса, па противили се они у руху једног Брозовина, Настина или једнога Швихо, или копали оиако испод жита. Успети нене, јер народ и глас народа јест глас сина правога и истинитога Бога. Главне тачке тледо уједињења јесу: 1.) Име Савеза; 2.) Седиште Савеза; 3.) Правила Савеза и 4.) Управа. Код прва три питања, ако се изасланици не споразумеју, требе да оставе да то ноначно реше наши народни представници које сам веђ споменуо у почетну овога чланка, и ја сам увсрен да неке ни једно друшшх4 *4' Јтвој глас протнв људи као што су горо речена господа, коЈима нико нене да приговори да су они заинтересовани за Један или други Савез. Четврто питањо мора да со реши на опке задовољство чланова из оба Савеза. Сваки Савез треба да бира одренени броЈ чланова за будуну Управу. Наш народ каже: од главе риба гњиЈе и даје непријатан мирис; и баш зато, и за стотину више разлога, било би веома корисно, када би Управници оба Савеза ставили своје управничке лоложаје у руке чланова, те нека чланови бирају своје будуне управнике на начин онај да се ником не може пребацити да се наметнуо као силник или да јо сво рађоно за нека уносна моста или положаје, како то вен неки мрачии индивидуи шире гласове нроз народ и пребацују људима који раде за ову народну ствар. Члановима С. С. С. „Слога" овом прилином стављам на њихову савест да се не огреше, да не би коЈи криво улунен или заведен каквим мрачним типом учинио накву погрешку, ноја би срамотила њега, друштво и Савез, па чак и његову децу. Превари ли се и зане ли за Голеш Планину, никад греха окајати нене. Будите хладнокрвни, имаЈте поверење у ваше изасланике да не све учинити што Је у интересу нашега народа. Са вашим изасланицима коЈи не то решавати, бине људи коЈи уживаЈу повероње нашега народа са ове и са оне стране океана. Будите спремни да се за увек загрлите и уједините са браном из Савеза „Србобрана" у Један велики и јани Савез. Брано, поиажите да сте ви, као радници, дорасли овоЈ ствари; покажито да сте свесни своје народне дужности и да идеју спајања наших Савеза примате са девизом: Радници, уЈединнмо се! Ј 0 С И Ф Р А Ј Н 0 В Ц ћ.
*) Овај члапак г. Јоспфа Рајновпна, о комс је јављепо вен у прошлом броју, стпгао јо уредппштву још пре две педељо, алн нгуе могао бптп одмах објављен због оскудпце у проетору.
несрекним приликама, које су владале пре 8 година Ја заиста могао и бити од велике користи нашем српском раднику и мученику у Америци. Нисам се онда надао, да не ми требати пуних 8 година да доведем Савезне ствари у ред и да заједно са мојом срлском браном у Савезу „Србобрану" створим нештс што не бити чврсто и стално. Данас осенам да је то заиста и створено у Савезу ,,Слози". Уверен сам чак и толино, да но сумњам ни за један час да Савез „Слога" или нов Савез, који ие се створити из сјодињења Савоза „Слоге" и Савеза „Србобрана", може напредовати и без мене, ако се савезни рад продужи оним истим путем који је означен у правилима и у чартеру Савеза „Слоге". Браиа Србобранци не треба дакле да се боје, да не им питање о личности председника створити иканве тешноне у договорима за сједињење. Што се тиче друга два питања т. ј. питања о седишту Савеза и о имену Савеза, то су питања ноја оваио стоЈе: Савез „Слога” има своЈ чартер, ноЈи је у држави Њујорк и таЈ чартер налаже да Је седиште Савеза у Њујорк\ и да Је име Савеза „Савез Сједињених Срба „Слога". У то се питање не могу упустити никакви одбори него само нонвенција. па за то кад би садањи Главни Одбор Савеза „Слоге" и једногласно пристао да се седиште Савеза „Слоге" и његово име промени, не би то важило, Јер Главни Одбор нема ту власт, и зато брана Србобранци не треба да управљају питања на Главни Одбор Савеза „Слоге", на коЈа им тај одбор не може одговорити. На то им питање могу одговорити само чланови Савеза „Слоге" преио своје ванредне конвенције. Чланови Савеза „Слоге" че верујем да би пристали, да се сазове ванредна конвенција Савеза „Слоге" пре него што су уверени да јс стање у Савезу „Србобрану" онако, нано треба да Је: а не би ни чланови Савеза „Србобрана" пре него се увере о стању у Савезу „С този". И зато је Главни Одбор Савеза „Слоге” на својој годишњој седници пре чесец дана и изабрао одбор од тројице, који не са сличним одбором из Савезз „Србобрана" створити јасне доказе. да је стање у Савезу „Србобрану" а и у Слвезу „Слози” здраво и оиако какво треба да је, да се та два савеза могу сједини л без губитка за чланове и једног и другог савеза. Тек на основу тих доназа било би могунно да се предузму мсре које су потребне за сједињење Савеза па макар те мере изискивале ма како велике жртве као н. пр. сазивање ванредне ионвенције С веза „Слоге". Мислио сам, да ми је потребно изики са овом изјавом пред чл чове н једног и другог савеза у нади да ну им тиме поназати право расположење не само моје него и расположење и свију управника у Савезу „Слози”. Кад је горње било вен написано, јављено ми је преио телеф«.:а из Савезне писарне, да је одговор Управног Одбора Савеза „Србобрана" стига. Тај одговор нете нани после ове изјаве и зато ку још и ово додати као одгово; на последњу тачку доњега писма. Члакоаи Саооза „Слчге" па и саи упнавници савеза „иДОГв” нЊле опште сједињење свих установа у Америци и раде на томе најживље и зато је створена Српсна Народна Одбрана ноја данас броји прено 100 пододбора. Ја не еидим лепшег општег сједињења него нроз Срп. Нар. Одбрану, а не видим такоце ни тешнона. које би могле спречавати рад те Народне Одбране. Свани члан Срп. Нар. Одбране, а то не рени сваки Србин у Америци. слреман је у свако доба да помогне колино год му је могуне сваки покрет. који је у иорист општих српсних интереса у Европи. Ми у Аморици може бити и не видимо тако Јасно, као они из Европе иоЈи су сада мечу нама на ноји се начин могу најбрже унапредити општи српски интереси, па кад признајемо да ие видимо, онда то значи да смо спремни да слушамп на пр. ако наша брана из Европе мисле. да је данас наш најважнији посао да купимо добровољце онда је наша дужност да улотребима ту нашу општу организацију, т. ј. Срлску Народну Одбрану иснључиво за тај посао и руковоиење тога рада Српске Народне Одбране треба да се остави људима који су дошли из Европе за таЈ посао а не да ми други, који смо мање вишо неуни у таним лословима, сметамо нашим теоријама. гласањем и досадним седницама. Ето то Ја моје мњење о општем сједињењу и о начину рада ноЈи то сЈедињење треба да врши. Уверен сам. да то мњење лостоји и код венине чланова Савоза „Слоге” и њене Управе. Брано Србобранци! ОваЈ локрст за сЈедињење наша два дична Савеза нема у себи никакве санривене намере, да један савез прогута други савез, нити да се поЈединим људима да вена власт, мон и слава. иего је иснрена жеља да се у овим тешким временима братски загрлимо и заједно радимо. да делимо јодно с другим и радост и жалост. и срену и несрену и све што нам судбина данас слрема за нашу будунност. Ако овај покушај за наше сЈедињење успе да нас сједини бинемо сви сренни и пресренни, а ако не успе, немојте заборавити, да смо 'пан синови једне и исте српске мајке и да треба да смо увек спремни, да један за другог и радимо и гинемо. М. И. П У П И Н.
МОЈА ИЗЈАВА.
ПИСМО САВЕЗА „СРБОБРАНА".
Горња изјава брата Јосе РаЈиовика локазује Јасно какве су жеље у души свакога члана Савеза „Слоге". Сваки од нас у нашем дичном Савезу жели да се Савез „Слога” и Савез „Србобрак" сЈедине и ниједан од нас не види никакве превелике тешконе које би могле спречити то сјдињење. За тај посао потребне су само искрено жеље, поштене намере и топло родољубље. Брат Јосо Рајновик набраја поЈедина пнтања на која треба одговорити у току наших преговора за сједињење а Јуче сам дознао из поузданог извора, да су управници Савеза „Србобрана” на седници од 14. Јуна о. г. решили, да се не усваја предлог Савеза „Слоге", ноЈи тражи, да се претходно испитају књиге и рачуни оба Савеза као подлоге за даље преговоре, него да се најпре реши питање о личности председника, о седишту и о имену новог Савеза коЈи би се створио сЈедињењем Савеза „Слоге" и Савеза „Србобрана”, па тек онда да се прене на преглед књига и рачуна. Што се тиче питања о личности председника новог Савеза, на то ну им одмах одговорити. Ја ну бити најсреннији, да видим у сједињењу Савеза врхунац мога народног рада последњих 8 година и да се онда повучем на страну. Савез је створен за осигурање наших радиика а не за професоре, чиновнине и имунне трговце, ноји то осигурање могу нани и на другим местима, ано им је потребно. Савез је једина имовина и Једини ослонац нашег српсног раднина у Америци и тај радник треба што пре да се научи, да са том имовииом сам управља. Ја сам потпуно уверен, да це|)У нашим српским радницима у Америци има вешгих и поштених људи, коЈи у свако доба иогу заузимати председничио место у Савезу. За ту част ниЈе потребан ми професор, ни философ, ни новинар, ни ма иакав великн научењак, него само бистра глава, добро срце и поштена душа. Ја сам ушао у Савезии рад пре 8 година •а те што ме Је народ на таЈ посао позвао и што сам веровао, да сам у оннм
УПРАВИ САВЕЗА СЈЕД. СРБА “СЛОГА”, ЊУЈОРК, Њ. Ј. Одговарајућц на Ваш цнјењени допнс од 2б. маја 1917., част нам је одговорптп Вам слпЈ'едеће: 1) Управнп Одбор С. П. Савеза Србобрана у сједннцп одржатој дана 14. јуна о. г. узео је у претрес Ваш поднесак, у стварп позпва да Савез Србобран прнступн послу сједпаеаа обају Савеза п да у ту сврху пзабере слнчан одбор за преговарање као што је учпнпо и Савез Слога. Обзпром на важност пптања Савез Србобран сматра, да Ј'е напомена братског Савеза Слоге, у погледу прегледа пмовпнског I стања, Савеза — сама собом разумљива, алп да би овај Савез коме најозбнљније на срцу леже
ј ннтересн Српства, пре него бн 'могао приступитп пзбору овако слпчног Одбора, у пнтересу саме ствари, требао да чује са стране Савеза “Слоге”, којн подноси предлог у овој ствари мпшљење о нзвјеснпм главнпм пптањпма која су и до сада сметала уједпњењу, а то је личност предсједнпка уједпњеног Савеза, а затпм име и сједпште пстог ј Савеза. 2) Пошто Савезу Србобрану лежп на срцу пстинскп уједпњење свпх Српскпх Органпзацпј Ј - а у Амерпцп, то Управа Савеза Србобрана жели п очекује од , братског Савеза Слоге, ради драј гоцјеностн времена, одговор по овој стварп у року од 8 дана, од ! примнтка овога лпста. Са одлпчним поштовањем, За С. П. Савез Србобран: Н. С. Кнежевпћ, тајник.
А
в
Раскраљ Константин У низу посведневних крупних дога^аја пад бившег грчког краља заузима скромно место; он је у очима јавности био политички мртав веп поодавно, бно је чак дотерао до тога да страни дописници, који по правилу једва чекају да нмају разговор са круннеаном главом, нпсу хтели да штампају његовс изјаве. Али је нас Србе тај човек. шшк толико „задужио” да је ираво да се позабавнмо његовим јадом. У једном ранијем чланку „Србобраи” је изнео потанко како је Константин намерно и подло нздао Србију. Њему ннје било доста што је погазио јасан уговор о савезу, закључен измсцу Србије н Грчке, него је Србију н гћсне савезнике држао у неизвесностн све до бугарског напада. Кад је Бугарска нареднла мобилпзацију. наредио јс и он мобилизацију грчке војске, тако да је цео свет с правом очекивао да пе та мобплисана грчка војска лрсдузети напад чим Бугарска нападне Србију. Алн јс Бугарска напа. а Србију, а мобилисаиа грчка војска остала је мнран посмат])ач, јер јој Константин, њен нр ловни командаит, нмје издао наредбу за папад. Издаја је била очевидна, и Всннзелос је одмах дао оставку. Дошла је, онда. наша народна нссрева. Савезници су на Балкану билп у то време слаби. јер су у ствари тек били отпо чели искрцавање своје војске. 11 Константин је ликовао. Нлитак, као и свп смутљивци, <он ј<* чак мислио да може и да вреца, п почетком 1916 год. он је пред једипм страним дописником кочијашкн изгрдио савсзникс. А звате ли зашто? Зато што су савезници напансиу срнску војску. ону исту војску коју је он тако срамно нздао, искрцали на Крф, на грчко острво. Тој војсцп, која је на Крфу оставнла силне новце, тај њен вајни савезник не би допустно да. се искрца на Крф да га није увуткала савезничка флота. као што јој доцније није дао нп да за Солун прс^е преко Грчке, мада се чинило све п гва да ес бар на то приволи. Константин јс унорно остао при томе да опорављена и опремљена српска војска нде са Крфа у Солун морем. како би што више страдала од непријатељских подморнпца. Али су Бог и њенм савсзници тако бдили над њом да ни један једини српски војник није потопљен. То јс била друга прплика у којој је Константин показао да има дугачак .језик. Прва прилика дала му се одмах после балкаискога рата, када је. иа запрепашнење цслога честитога света, држао у Берлину гсрманофнлскс говоре. мада је Јрчка у оба балканска рата уживала заштиту наших савезпнка п мада јој је Француска спремила војску за рат, док је Иемачка у оба. балканска рата била на страни непријатеља Грчке. Паметиим људима ннје било тешко предвидети крај таквога владара. Било је само тешко реви да ли је тај крај близак пли далек, јер је ситуација на Балкану била стално пеодређсна. На несрелу Константинову, тај се крај непрестаио одлагао да бн бно у толико срамнији, јер је све од издаје према Србпјн Константпн употребљавао сваки месец .сваку неде.љу, чак сваки дан за какав новн угурсузлук. Војску је држао мобплисану тобоже да му чува границу од Бугара, али кад су једнога дапа Бугари дошли, њих грчка војска дочека пријатељски, и више него пријатсљски, јер им но нарочнтој иаредби прела тврцаве, преда им силну ратну спрему. купљсну новцем који су Грчкој позајмили савезпнци. па им добрим делом преда чак и себе саму. Савезницима је тек онда пукло пред очима с ким нмају посла: грчка појска држана је лакле мобилисана да у даном тренутку њих нападне с. леца, јер због Бугара очевидно није била иа- граиици. И онда је почео чнтав низ мера да се угурсуз савлада. Морало се радити опрезно, јер је земља била разривена. Народ је тровала плапена гермаиофилска штампа, а војску су тровалп офицнри. и положај Вонизелоса и његових присталица. који су непрестано били ис-крено уз савезнике, бивао је нз дана у дан еве тежи п све слабији. Војска буде демобилисана, али онда никну из ње неке ..лпге резервиста”. које су без икакве одговорности вршљале по земљи, јер су очигледно стајале под заштнтом Константинопом. Мутнло се непрестано, врло актпвно н врло безочно. извршен је, пзмецу осталога. и један дрзак напад на француско посланство баш онда кад су у њему венади прсдставници Француске, Енглеске и Руеије, а најзад је на грчком земљншту проливена и крв францускнх и енглеских војника. Чаша је бнла прспуна. Само је тако плитак смутљивац као што је Констаитин могао мислити да се такве ствари могу радити некажњено, или да се могу поиравитн ишчуцавањем и нзвнњавањем. Савезници су стрпљнво чекали свој час, и кад је он дошао, онн су и Константину н њсговом сину пре-
Из Српства и Југословенства Централни Одбори. Није тач1Ш саопштење неких листова да су Централни одбори Српске Народне Одбране укинути. Тач ио је само то да је пнтање о наименовању центра.тних одбора од ложено, ц то из чисто техиичких разлога. Мада су од ,свих одбора тражени податци о томе који би одбор у свакој државн могао бити централни, одговори нису стигли ни од трећине одбора. Главни је Одбор према томе имао да бира: или да централне одборе одреди одмах, излажући се опасностн да због недовољног познавања пОЈ’единих одбора погрешн, или да цело пптање привремено одложи, док се не добију тражени податци. И он се решио за ово дурго баш стога што је бпо савестанО тој одлуци Главног Одбора извештели су нарочитим расписом сви одбори; она дакле нпје остала никаква тајна. Па ипак, један лпет оштро критикује Гла пнп Одбор због пекаквог укида ља централних одбора. Критико ватн Ј'е лако; али Ј"е ред да се човек претходно обавести о ономе што критикује, а кад је у питању тако висока установа као што је Српска Народна Одбрана, он да Ј - е то несумњиво п дужност. И онда с’е не може десити да се Г п арнд. Олбпр-.ч.дца.т?.„або г шечега што нпје учинио, и да се приказује као самовољан баш у ! питању које жели да реши споразумно са свима одборима. Желети је да се овакве ствари Ј у будуће не дешаваЈ"у. Гордон-Смпт о маћедонском ! фронту. Пре кратког времена стигао је у Америку чувени ратни дописник Гордон-Смнт. Он је амо дошао готово непосредно са маћедонског фроита, те су ње говп утисци сасвнм скорашњи. И баш стога вреди забележпти да су они врло повољнн. II о бројном стању, и о расположен.у, и о снабдевању трупа дао ј"с Гордон-Смит уреднику „Србобрана” податке којп морају обрадоватп сваког Србина. По себи се разуме да он има највише саопштења о нашој војсци, с којом је поглавпто п био, и сва та саопштења да]"у наЈ"бољи утнсак п о српском војнику п о целокуп ној’ срнској војсци. После кратког бављења у ЊуЈ"орку ГордопСмит је отпутовао у Вагапнгтон. Сва ]"е прилпка да ће он у Амерпцп остати дуже времена, мада желн да се што скорпЈ - е вратн на маћедонски фронт.
НЕСРЕћАН СЛУЧАЈ У БЈУТ, МОНТ.
Несрећан случај у Бјут, Монт., који је стао жнвота толпко и страних и наших радника. однео је неколико жртава и из Савеза „Слоге”. Телетрафски пзвештај друштва „Јединство” СССС. од 16-ог овог месеца који је дошао као одговор на питање Главнога Тајнпка о погинулим чланови ма, гласи: „Погинуло десет што се зна до сад.” Имена погинулих још нису позната. Ову у истини тужну вест са општавамо с болом свима чла новима Савеза Сједињених Ср ба „Слога”.
Наставвк вв 4-ој »гџаакЈ