Србобран
СРБОБРАН
Страна 4 ! ШЕЗ СЈЕЛИХ СРБД СЛОГА ! ★ + * ( 8 ЕКВ РЕРЕКАТ10М 81ЛОА) * * Главно седиште: ЊУЈОРК; Њ. Ј. * ★ 443 \№еК аа 5*гее» м ** Уогк < м - * У - $ ★ ‘ * Ж ° * $ ГМ 1 НИ Предселнин: М. И. ПУПИН $ 3 443 22 51гее1, Кеж Уогк, N. У. * Ј Гдаани Поди*едсе*нии: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИћ ★ 443 V/. 22 5*гее1, Ие^ Уогк, N. У. џ ★ •* $ Чданови Управног Одбора за 1917. * $ СТЕВО БАБИћ 5 N. Оичиевпе ате.. Оичиевпе, Ра. * 5 НОВАК М. БОГДАНОВИН КК. I Вегк1еу С1ић, Вт В ћаш Сапуоп, иић + Ј ИЛИЈА РАДАКОВИИ гШ Е. Кое« С°‘°' ..... Ј ? Чдаиовн Гдавиог 0«<ора •* 1 * 1 », 1*17, 1И8, 1«Ц. $ ЈОСИФ РАЈНОВИИ Вох 544 , ТигО* Сгеек, Ра. * МИЛЕ КУКОЛЕЧА 460 Са(ев Ате., Еаскадааппа, N. У. ђУРО И. ГРЕГОВИћ Вох 1811 , В1в5ее, Агп. $ ГЛИШО РАПАИћ поо Вгоа<Ј»ау, Сагу, 1па. ♦ ИЛИЈА ВУЈНОВИћ 6201 Е. 8 5С, Капааа СКу, Мо. ВИДОЈЕ СОГО Во * Ј739. Е°* Апк«1еа, Сак Замекнцж: $ СТОЈАН ПАВЛОВИћ 413 Ниеу 51., МсКеезроП, Ра. ДУШАН ПВВВВИћ 348 — 2 пЈ Ауе., Ке«г Уогк Сиу. + НИКВЛА ТРБОВИћ Р. О. Вох 341. Мшш, Апг. + СИМО ВУЈИОВИћ 2106 — 137 51., 1пЛапа Нагћог, 1п4. БОРђЕ ПУРЛИЈА 819 5. \Уап<1епгеп1ег Ауе., 51. Еошз, Мо. Ј ш КЊИГВ САВЕЗА СЈБДНЊ1Н ИХ СРБА СЛОГА ИРЕ- | * ГЛНДА ДРЖАВНА ВЛАСТ СВАКА ЧЕТИР МЕСЕДА. | * I Савез Сјвдињеиих С^а Слога исплакуЈе: ♦ На име осмртнина 8 800 иди 4000 Див. Ј ★ За губпхав аба оиа, идн обв руке, иди обе Ј вого, нди јодве руке и једве иоге $1500 „ 7500 „ Аво ваиља онеоиоооби чава еа рад $1000 „ 5000 „ + ★ 3& вагубљеиу руку 8 8°0 » 40°° » Ј За вагубљеиу вогу 8 800 „ 4000 „ За СЈОмаепу впчку (ртењачу) 8 800 „ 4000 „ * ★ За укочеву руку идн увочену ногу $ 800 „ 4000 „ $ За иигублен падац »50—«150 Ј За пода одроа&ве стопе $ 200 „ 1000 „ ^ За одрееаае прсте на воен 8 150 „ 750 „ За вагублепо оео 8 400 „ 2000 „ * ? 5 + * * ★ За оиерациЈв: сдепог прева $100; камена у бешнци $100; у сдучају + ★ онученоотн $75; традоме $25; отварање утробе $100; женске операцвје $50, лб Ј опорације шулева $25; рака $100; дебедог црева $35; 8 а операције на џ « гдави, ову, угу, носу, грду и вгдобовима од $25 до $75; аа отроваље крви * ★ од $15 до $35. * $ 1 Ј Осим тога сваки члан добија од 50 до 400 долара Ј на иие оиерације, болие потпоре и осакатнине, ко- * је иису горе нарочито назначене, а према тежини * повреде и увнђавности управног одбора. * ^4*4.**4*»*******4****4>*+ , *>*>****+4>* , »- , »'* , *'** , *> , <- , *'+4> , <-*
НЕДЕЉНИ
Стање у Русији иде стално на боље, Анархистички елементи, којн су се прс месец да на били јако осилнли, осеиају се све немоћнији, јер је против њнх све што је зрсло и честито у Русији. Услед тога је и положај Прпвремснс Владе све јачи, и она се све впше н чује н осеиа. Стање у војсци такође стално иде на бољс. и ако још није дсфннитивио сређено. За данашње прилике у Руснјн карактеристпчан је нарочито општи покрет за што скорију акцију на фронту. Нитање о засебном мпру изгубило се као да га није ни било; Ленин са својим прнсталицама до душе покушава да га одржн на дневиом реду, алн без успеха. Нејбољи доказ да оно више не постоји ле жн у држању Нсмачке и Аустрије, које су очигледно изгу биле сваку наду да ћв Русију одвојпти од савезника. Пре не ки дан бацали су, на пример, немачки авијатичарн руским војницима овакве поруке: „Хвала вам што сте нас тако дуго чекали; док сте се ви братимили с нама, ми смо пре носили трупе на западни фронт да се одупремо Енглезима н Французнма. Сад их нма доста; ми ћсмо отворитн борбу и ватру против апостола братства,” Ко тако ради, зна да му је Русија извесно измакла из шака, — Док амсричка мисија, са Рутом на челу, наставља у Русији свој благотворан утицај, у Вашинг тон је <’тигла руска мисија под предвођењем професора Бахметјева и век успела да још више ојача америчке симпатије за нову Русију. Заслуга за то припада у првом реду \
ПРЕГЛЕД
самоме Бахметјеву, који је свуда направио најбољи утисак, — У Русији се, усред непрестаног нокрета у полптпчком животу, врше припреме за уставотворну скујпштину. Поред тога, постаје све јаснп је да Русија не мисли ики пот пуно у корак са Савезницима; у чему ке бнти важнија одстунања, још се не може вндети, али се, судекн по узнемирености Италије, д*е закључити да Привремена руска влада пе признаје свс њене претензије на Јадранско ириморје. Керенски је свакако успео да сво је гледншге, бар у начелу, одржи према савезнпцима, јер се пристанак Енглеске на ревизију ранијих уговора не мо жс. разуметн другачнје но као попуштање његовоме гледишту. Као што је познато, он је од са-мога почетка, још као мн нистар правде, био протнв Ми љукова, који је све уговоре са савезннцнма био примно безусловно. н Мнљуков је поглавнто стога н пао што је као министар спољних иослова бно нзвестно савезничке владе да привремена. руска влада остаје потпуно прн већ постојеким уговорпма, Докле год се не сазнају појединости, не мо жс сс рскн да ли је гледнште Керенског н оправдано. али је толико извесно да је оно за сад продрло бар у начелу. У Грчкој су догађаји век узели одређен правац. Венизелос је стигао у Атнну, н опште је уверење да ке у скоро образовати кабинет. Разуме се да ке он. као и раније, сматрати за свој најважннји задатак да Грчку уведе у* рат против Бугарске и њеннх савезника, и то што скорије.
Сва је прилнка да ке у томе и успети, али да без тешкока неке нки, показали су век нереди које су у Атпни нзазвали присташи бившега- краља. Против Венизелоса бике сви властољубиви елементи који су у мутној води неуставног Константиновог режима ловили рибу, свн бивши н садашњп немачки плакеници, и све кукавнце које се боје рата као жпве ватре. Уз Венизелоса бике све што је у Грчкој зрело н честито. Успех нли не успех Венизелосов показаће према томе јасно, којп су еле менти у већини и каква ће бити судбина будуће Грчке. На западном фронту водиле су се борбе са променљнвом срсћом, али су оне у крајњој линији ипак обележене савезнпчкнм успехом. По последњим вестима, Енглези су врло озбнљно прикљештили
Ленс. важан рударскн центар, који Немци већ недељама нпсу у стању да нскориитавају стога што је енглеска артиље рија и сувнше близу. Верује се да се Ленс нс може дуго држати и да пе се „Хинденбургова линија”, која се све више иомера у правцу Берлина, ускоро помаћн нсточио од Лен са. У Шпанијн је врењс почело да узима одре^енпји облик. По иоследњим вестима, укинуте су уставне слободс, да би се што више стегао народ, којп је против свога краља, а за наше Савезнике. Поред тога, појавила се н сумња да шпански морнари врше шпијунске услуге за рачуи Немач ке. Све то скупа јако подсеиа иа негдашње прилике у Грчкој, али шпански краљ као да није научио ништа из судбине Константпнове.
Наши у Француској
Српски Министар Просвете о Француској. По повратку из Француске, Мннистар Просвете г. Љ. Давидовић саопштио је сво је утиске СЈгужбени.м ‘‘Српскнм Новинама”, пз 'којих ми доносимо следеће одломке: Г. Мииистар Просвете вратио се са свога пута по Фраицуској. Он је посетио велики број школа француских у којима се школују наша деца; посетио је неколико университета, којп су шнром отворили своја врата нашнм студентима. Био је љубазаи да нам у мало речи саопштн меко.шке утнске са свога пута. —- Ми, Србн, рече г. Миннстар, одавно смо заволелн Француску. Ко СИЛНО II нсжно иолн Слободу, мора волети п колевку н.езппу. Паша .вуба« пре.ма овој великој п племеннтој земл.н никад шге била већа но дапас, јер н Француска ннјс била већа но даиас. Велнка је самопрегореваи.ем свога иарода, силиа је јунаштвом деце своје, илемеиита је племеиитошћу ирема деци нашој. Цела нација је устала да одбрани своју слободу; сви редопп францускога друштва такмиче се пожртвован.ем. Питате се ко је дивнији: најслашнији геиерали или незнани јунаци из редова радника и земљорадника фраицуских. Пздише се са осмехом. II жене су јунаци. О ручку сам седео до госпође, која је на два дана ратзије чула за јуначку погибију н др) г гог свог сина. Та ретка жена имала је још осмејака за свога мезимца, кога Ј’е отправљала на вердеиски фронт! Отац је одушевљено говорпо о дпвним особпнама свога народа као да она кобна вест ннје ни прошла иа врата дома п.егова! Овн су велнки : жене, л.у ди, деца. Ко ће икад победнти та кав народ Г Т1пко, н и кад. Ко хоће да види како интимно другује слобода са редом, нека оде у Француску. Све наредбе свих власти нзвршују се без поговора. Французи су убеђени да се само тнм путем иде победн. Сви теже томе, сви раде на томе. Тешко ономе ко се заборави; тешко ономе који пође унаточ тежњама народннм. Поражен би био, кад бм га бпло. * Воле нашега војника, днве се нашем сељаку, внсоко цеие нашега радиика. Лекари фрапцускн не одвајају наше рањевнке н болеснике од својпх. Обишао сам много болница; бно са.м и у одморнштпма. Видео сам можда хнљаду вој'ника. Ниједна не жалба, но ии једна жеља да буде боље. Задовољин су; ие желе ништа внше. ЗнаЈ - у иатпи да и Француска има и своје боле и својТ раие н свој'у тугу и да их опет нежно прихвата н брижно не гује. Захвални су једин другима : Французи Србима на захпалиости, Срби Французима- на љубави и нежности. ♦ “Преко наших сељака сам, господине, заволео ваш народ”, рекао ми је веома богати Француз из једне прнморске варошн. “Имам пх десетак на своме пољском имању. Скромни су, неумор но вреднн и пријатељп имовине
моје. Како да нм не будем пријатељ? Како да их не волим? Ако је ваш иарод цео такав, онда је ои најбољи народ”. Како сам бпо горд због те оцене! И дамас сам радостан због ње. * У Риполу је око 6-—700 наших раденнка. И.мају лепу награду, Уче се послу, научили су се штедњи. Заштедили су до сада 100.ооо динара: 30.000 послали су у Србпју, 20.000 на солунски фронт, а остатак се чуша. Господии директор фабрике задовољан је њима п као раднпцнма и као људима. Само прнсебношћу својом један је наш радник угасио барутну сушару. Награђеи је новчаио н, чинн мн се, предложен за одлнковање. У Туру је школа железничка за наше железничке ученнке. Све нм је збринуто; вредпоћом својом они се одтжују својим добротворима. Друштво железница Париз—Ор.теан троши месечпо на ту школу око 12.000 динара. Опа ће мам се деца вратити као спремтш стручни радници, тако потребни натцој земљи. Близу 1000 радпика смештено је дуж пруге. Они су и вредни п послушни. Пмају пристојну награду, од које ће, по примеру овој'их другова у Рнполу моћи заштедитн коју пару за повратак у своју отаџбину. Често смо говорнли : Француска нам је друга отаџбииа. Ако се допустн да је то наше право, нпкад штје било Ј'аче; ако је дужност, никад нпје бпла већа. Само у отаџбипи наша деца могу нмати све оно што имају у Фран цуској. Не помишљам само на школу и угодиостп у н.ој‘. Мпслнм на срдачност кој’ом су наша деца прнхваћена; мислпм на топлину којом се о н.има старају. Школске зграде у Ници, Ниму, Св. Жермену, Катгу, су дивне падате. Коштају по неколико милијоиа. Замениле би ттаЈлепше варошд у свету. По угодиости су ненадмашне. Последња реч, последњи захтеви хигиЈ - ене и педагогије су испуњени. Спаваоннце су светле, 1велике, чпсте, сунчане. Ручаонпце су чисте, угодне, приЈ'атне. Свуда ред, бсспрекоран ред. И у старијим зградама се то постиже; и тамо је све добро. Високо развијепо осећање дужпости код управника тпх завода постнже све. Знају онп врло добро да им је отаџбина поверпла своју будућност; знају они да спремају оие ко; ји ће продужити славу Францу-, ске, оне, кој\ч ће доиети културу француску свуда гдегод човек жмви. Задаци тепгки, алн достој , ни да се повере људима опсежпе спреме и високе културе. Французи тако раде п успевају. V Српска деца (!у добри ученици. Задовољни еу и школом н слободом у њој. Како да не? Они пмају све, али све што и љиовп фрамцуски друговн. Ко би смео н преко тога што тражптн. Не бн ни хтео! нарочито не у данашње време. Скоро спа наша деца знају н ос^ћају то. На њнховим једрим сЈбрашчићпма видите само здракље; из љиховнх
ВАЖНА НАП0МЕНА:
Пошто се седнице Управног Одбора Савеза одржааају само један пут месечно, н то обично на 1. у месецу, то сеа друштва морају иастојати, да све што се тиче расписа пошаљу Савезу на време тако, да би најдаље лоследњега дана у месецу било лримљено у Савезној писарни. Све што до тога дана не стигне, закашњава за цео месец дана. А то значн: Ако је н. пр. друштво брисало једнога или више чланова у месецу јуну, а кије послало Савезу Брисовнице за њих на време да их Савез прими најдаље на поеледњи дан месеца јуна, друштво мора за те чланове платити Савезу распис за месец јуни. — Аио је који члан имао операцију или какву другу болест, на коју очекује петпору од Савеза, а друштво не пошаље лекарно уверење на време и Савез га не прими најдаље до лоследњега дана Јуна, то уверење иеке доки на седницу 1. јула, него тек 1. августа. Исти случај је и са документима осмртнина. Н0ВАЦ ЗА РАСПИСЕ ДУЖНА СУ ДРУШТВА ПОСЛАТИ САВЕЗУ НАЈДАЉЕ ДО 25. СВАКОГА МЕСЕЦА, ТАКО ДА БИ САВЕЗ МОГАО ВРШИТИ СВЕ ИСПЛАТЕ ПРЕМА ПРАВИЛИМА. НОВАЦ СЕ ШАЉЕ ЧЕКОВИМА ИЛИ ПОШТАНСКИМ УПУТНИЦАМА НА ЗЕКВ КЕОЕКАТ10И „5БООА” 443 \ЛГез1 22пс1 5(гее( N6» Уогк, N. У.
насмејаних и веселих очију читате задовољство. Колико сам пута био задовољаи задовољством њиховим ! Да се рђаво не разумемо. Нма п по који мали намрштенко. Нека се мрште; т'о је њнхово задовољство! Деца су лепо одевена. Не знам где најбоље. Не наводим имена места, нмеиа школа. У забуни сам, чим се запигам ‘Кој'им би списком почео. У једиом лицеју за девојчнце, смештене су наше мале Битољке. Обучене су у лепе црвене хаљиннце. “То су наше булке, господине,” рече ми гђа директорка са пуно нежиости према деци. Девојчнце еу дошле пре два и по месеца. Има их 46, а г-ђа директорка и наставнице знају скоро свима имена. То показује колико су се бавиле њима. Тако је н по осталим заводима. Господа наставници ословљаваЈ‘у децу поименце са пуно обзира, са пуно такта. * Чнм су распоређена деца по школама, главна пажња усредсре ђена је на учење француског језика. То је било потребно, преко потребно, да би могли слушати предавања. Напредак се одмах осетио. * “Како сте задовољни са нашом децом?’’ Тим питањем сам обичио отпочиљао разговоре са управницима. На моје велико задовољство, ^добијао сам тотово редовно задов.т,аваЈ'уће одговоре. “Раде приљежпо, владају се добро. Почеци су били тешкл, али што даље ндемо, све је боље”. На предак Ј - е осетнији, позитивнијн. Родитељи дечпји не треба да брнну о децп. Ту брпгу узео је на се племенити народ француски. . .Поред одличних француских наставника, на послу сарађују и наши. Немам речи тојима би се довољно захвалио францускпм наставницима на раду око наше деце, на пажњи коју им указују. И наши иаставници раде добро. Све је учињено да српско дете не осрамотн ии себе, ни своју породицу, ни српску школу, па ни свој иарод.
КАКО ЈЕ РАТ ДОШАО У АМЕРИКУ.
Под тим насловом изашла је иа енглеском врло важна књига, чнју појаву за сад само бележимо с тим да о њој проговорнмо опшир пије у једном од наредних бројева. Њу је издао нарочити Одбор за Јавно Обавештавање, са- ј стављен од четворице, од којнх; ,су тројица актшвни министри; не може дакле бити иикакве сумње о томе да су сви податцн у њој погпуно поузданн. Много ш гошта што је било загонетио и тајанствено у држању Председнпка Вплсоиа и званичних !кругова пре уласка у рат постаје после ове књиге јасно и чнсто као сунце; што се до сад могло иагађати, сад се зтта поуздано. По себи се разуме да на Немачку н њено држање после ове књиге пада ј’ош јача сенка.
ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ.
Пригодом смрти иашсг иикад незаборавл.сног брата, односно рођака ЈОКА К. ДАПЧЕВИБА, ■кој’и се пресели у вјечност даиа 9. јуна т. г. у овдапгњем руднику “Спекулатор” у наЈ - лепшем цвнјету свога живота у 25-тој години. Покој'ии Јоко рођен је у Цриојгори у племеиу Љуботињу б. марта 1892. год: Несретнп случај, који је задесио ову нашу колониј'у код запале овдашњег рудокопа “Спекулатора’’, а у ком погибе више од 200 људи, — дође главе нашем Јоки, — као и још неколицини овдашњих наших Срба. Не можемо пропустнти а да се и овим путем не захвалимо свој' браћц Србпма, који узеше пскреиог учешћа у иашој тузи. Хвала овдашаем свештенпку Марку Комненићу, који над покојником изврши ВЈ'ерскп обред и одпрати га до ВЈ’ечне куће. Хвала свима члаиовнма Срп. Црногорског Доб. Друштва бр. 93. ,С. С. С. С. у Бјуту. Монт., кога је друштва нокој'ник био чланом, коЈ - е се друштво братски заузе око покојника и допрати га до 'вечне куће. Тако нсто нека Ј’е хвала друштвима: Срп. Бокешком Брат-
ству би. 287, С. С. С. С., Срп. Хер цеговачком Радничком Др. бр. 113, С. С. С., којп у великом броју похиташе на покој’ников спро вод. Тако исто хвала браћи из Аиаконда, Монт„ који покоЈ’нику на спровод дођоше. Вечна хвала браћи Јоку Кнежевићу и Станку Гиловићу са осталим мајиерима, који са красним даром увеличаше и улепшаше спровод покојннков. Велика хвала свој браћн Србима н сестрама Српкињама пз ове колоније, који за два дана чешџо посјећиваху покоЈ'нпкове остатке и узеше велнког учешћа трећега дана у спроводу. Тако исто хвала брату Васу Никиновнћу, који се је са дирљи вим говором опростио са покој'ником. Још једном свнма поменутим пјечна благодарност. Ожалошћепа браћа: Иво и Томо Дапчевпћп. Рођацн: Перо, Марко, Лпдрија, Марко, Саво н Ми.то са осталом породнцом Дапчевића. У Бјуту, 14. јуна. 1917.
Д0 ЗНАЊА. Срп. Д. Д. „Војвода Богдап Зимоњпп” Ср. 20 СССС. у Ст. Клерсвпл, 0., ставља овпме до зпаља свнм својпм члаповпма, да од еада мора сваки члан прпсуствоватп редовнвм друштвенпм сједницама као што то правпла проппсују н то свакс прве нсдеље по 15. у месецу п то у један сат послс подне. У сдучају, да Ои којн члан закасппо, мора то разјаснитп друштву, радп чега нпје могао на време стиш. Псто тако п опп, који нпкако седнпци не прпсуствују, морају своје одсуство нспрпчатн. Оин члановп, којп се буду протпвплп друштвеппм закључцпма, бпве глобљеип по друштвенпм правплпма. Ово се одпосп па члапове којп су у месту, а члановп пзвап колоппје морају се јављатп друштву макар једаппут месечно где се налазс н слатп друштвепс п савезне пристојбе редовно. Ако члап не пзвестп друштво о свом боравку а ДУ г УЈе два расппса, бппе брпсап по правплпма п друштвеппм п савезнпм. Опомпњу се Јово Терзив, ђорре Мпло гаевив п Ветко ћеранип, да се јаве друштву и пошаљу евоју дуговппу најдаље до 22. јула о. г. У случају да се пе јаве, Опвсмо прпспљепп поступнтп пц правплпма. М. Б. Буквив, рачуновођа, Р. Вох 389.
Т Р А Ж Њ А.
Милан Жигив, којп се палазп у редовнма канадско армпје у Француској, а кој'п је члан С. Д. Д. „Цар Дугаап” бр. 198 СССС., желп савпатп за свога стрпца Петра Жпгпва пз Корепицс. Ако којп од Орлче Срба и Хрваи зна за н.сга тгека гч п овоме пзвссге. Писати треба на адресу: Барреиг М. 2|21сћ 121416 Згб СапаФап ТипеНпе Соу С. Е, В. Е. Р., Ргапсе. Милутин Мечка, којп се наЛазп у српској војсци, тражп Констаитина Јокспмовпва. За адресу обратитп ее на уредпнштво овог лпста.
ТУЖНА ВЕСТ.
Мн долс потппеано другатво овпме јављамо да је паш брат Лазар Братпв пспуетио своју плсмеппту душу 9. јула о. г. у 41. годипп живота. Боловао је 5 дапа од упале плува. Друштво га је сатранило у овдашњем српском гробљу 11. јуна о. г. по нашем српском обпчају, како се је најбоље могло. Овдашља глазба уз евпрку тужнпх корачнпца нспратила је покојппка до вечпе куве. Покојппк је Спо запослеп нод овдашње „Смелтер Компапвје”. Иза себе оетавља ожалошвепу супругу са петера деце у старом крају, а шсста му је спн овде у месту п члап јс овог друштва п
Савеза. Родом је нз села Цргово, Невеспње, Херцеговпна. Хвала свој брави која у спроводу учествоваше, а тебп, мнлп н&ш покојниче, вечап покој п лака тп ова ту$а земља. С. Д. Д. „А. П. Карађорђевик” бр. 290 СССС. у Грет Фалс ,Мокт. Миланко Миљковик, тајнпк.
ТУЖНА ВЕСТ.
9. јупа ове године пспустпо је своју племеппту душу наш брат п члан Мнтајло Стопоља а сахрашен је 13 јуна у ерпско црквсно гробље. Покојнн Мпхајло је боловао од супгице те пспуетпо своју душу у цвегу жпвота, у 32-гој годинп. За собом остав.ља своју ожалошвену супругу Емплпју и оца и мајку у старом крају. Драги покојппче, нека тп је лака груда ове турс а.тп слободие земље н вјечна тп памјат! Ожалошвено Срп. Д. Д. „Обилив” бр. 78 СССС. у Чикагу, Ил. Лазо Норак, тајппк.
ТУЖНА ВЕСТ.
Пемплосрдпа смрт узе нам нашега чла на п брата Раду ђекпва родом пз Горњег .Тапца; непустпо је свој'у младу душу т 29-ој годппп живота, на дап 9. јуна. Покојнп брат бпо је дпвап члан нашога друштва, п е њпм се последњп пут опростпемо 10. о. м„ предајувп“његбвеземпо остапкс матерп земљп. Погреб јо Опо дпвпо обављеп, којему прпсуствоваху брапа друштва „Св. Петар п Павле” нз Со. Бенда, Ппд., којпма остајемо вечно захвалнп на љпховој братској услузп п љубавп. Покојник оетавља у домовпнп тужне и ожалошвене родптеље а у овој земљп еупругу са двоје деце, брата и једног братучеда. Теон, Раде брате, пека је лака ова груда туре вемље п вечпаја памјат, а пагае искрено саучешке ожалогавеној родбпни. Срп. Д. Д. ,Св. Дух” број 282 СССС. Џуро Д. Џукив, председнпк.
0 П 0 М Е Н А.
Срп. Д. Д. „Св. Цурађ” број 272 СССС у Детроиту Мпч., опомпње своје 'ианове, којп жнве вап друштва, а пе јављају се своме друштву дуже времеиа, да се јаве у што кравем року п штдмпре своје дуговнпе према друштву. Не учпне лп то најдуље до 15. јула о. г'., поступаве се с љпма мо Савезним правплима. Уједно стављамо до знања свпма пагапм члановпма да је решено на иашој редовпој седиидн од 17. јуна о. г. да ве се у будуве одра;аватп редовна месечна ссднпца сваке треве педеље у месецу у нашој друштвеној хали, у повосаграђепом Срнеком Пародном Дому, 450 1перпопнт спња у Детроиту, Мнч. Стојан Боројевик, тајппк.
СРБН И СРПКИЊЕ! ступајте у САВЕЗ СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛ0ГА”! Овај Савез је највећа српсна добротворна орг-анизација и има 176 огранака широм Сједињених Држава и Нанаде са укупним бројем од 13.279 (тринаест хиљада и две стоседамдесет и девет чланова.) СРБИ И СРПКИЊЕ, НАПРЕД У САВЕЗ „СЛ0ГУ”!