Србобран

ЈГОМВЕК 403

ККФ ГОКК, м. ЈР, ШОМОА* Ј 1 ЊУ ха, 1917.

8иВ8СК1РТ10М КАТЕ5 1/шХед 8ХаХС1 о{ Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е х. с. опе уеаг ( 1.50

Егћоћгап рићЦаћеЈ етегу Тћига<1ау а< 443 МУ. 31 ЗхгееХ, Ие!* Уогк, N. У.

СРБОБРАН

СРПСКН НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

Број 403.

5РБ ОВРАN

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 29. Јуна 1917.

8ЕКВ КАТ10НА1* РАРЕК АКО ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ КЕОЕКАТ10И „8БОСА”.

ГОДИНА 7.

КРАЉ ПЕТАР

На данашњи дан, године 1844, родио се витешки и мудри Краљ Петар; он на данашњи Петров Дан улази у седамде сет четврту годину. Иред внтештвом и страдањем Српскога Народа занемеле су чак и душманске клевете, толико је беспримерно и једно И друго. А Краљ Петар је оличење Српскога Народа. Ако је до јунаштва, он га је показао још 1870 године, бореви се као добровољац славне Француске против немачких варвара; показао га је, затим, у босанско-херцеговачком устанку, када се је као ускок прославио под именом Петра Мркоњика; показао га је, најзад, у јесен 1915 године, када је као Српски Краљ, у својој седамдесет другој години, отншао у ров, међу војнике, да се заједно с њима бори против грабљивог насртљивца, и када је својим пожртвовањем знатно допринео да кесарова војска безобзнрцс загрсбе преко Саве и Дунава, осра мопена п разбнјене главе. А ако је до страдања, можс ли за тако внтешкога краља бити веке несрсне од страдања његовога народа? Дабогме да не може. Само то није све: Краљ Петар јс са својпм народом делио несрску п на делу; на путу кроз Албанију он је се мучио као ма који од њсгових поданик | јер удобности ни за кога није било; мучио се је и више, јер ме$у Србима који су прошли кроз Албанпју није било ни јсднога којп је био толико стар н толико слаб као он. И тако је заједничка несрепа Српскога Народа п Српспога Краља створила између њих јсдну присну всзу, каква нначе ретко постоји изме$у крунисаннх глава п народа. То нпЈе више однос подаипка према краљу, веп однос млађе браве према.старијему брату или, још боље, однос синова према оцу. Али је срдачан однос између српскога краља и српскога перода постојао н раније. За све време од 1912 године српски к*р,|. 1 . ',‘г"Срнски народ осевали су једно и нсто, јер је била у нитању српска слобода н српски образ. II у томе је и била снага Србије. Нарочито се у овом рату показало од колике је вредностн што јс српски краљ српске крвн и колена. Бугарска би, вероватно, ударила себи на чело жиг вечнтога срама и бсз Фердинанда, јер у њој нптн пма правих државника, ннтн пма народа у смислу једне свесне н зреле заједннце. Алп Грчка би, са државником као што је Венизелос, остала извесно поштеђена од понижења, што их је дожнвела у току послед ње трн године дана, да на грчком престолу није седео странац, коме је био прсчп брат његове жене но грчки народ. У судбоносном часу српски је народ остао попггеђен од таквих искушења. II седн Краљ Петар, н седи државник Пашик, н цслокупнн Српскн Народ сложнлн су се са својим прстцима који су створили пословнцу: „Боље је часно умрети него ли срамно живетн”, те је тако најновија страна у српској нсторијн не само остала чнста н светла као н раније, него је својим сјајем надмашнла све ранпје. Ова прнсна веза између краља и народа постојала је п пре ратова. Дух истинске слободе и демократнје био је главна одлика владавине Краља Петра од самога почетка, и једна од његових првнх изрека била јс: народ се само у слободн можо спремитн за слободу. Тако су одмах била запушена уста свнма онима којн су доказивали да Српскн Народ није сазрео за слободу. II на путу сцободе н демократије Краљ Пстар је истрајао непоколебљиво, у пркос разннм ровењнма и дошаптавањнма. Устав на који се заклео остао је за њега највева светпња, и полнтички жнвот Србнје почео је тепн завидннм током. Политичке странке прилазиле су своме краљу са све веким поверењем, јер су увиделе да се он у вршењу краљевске власти руководи само уставом и никаквим другим обзи рима, и у Србнјн је у истпни царовала народна влада: народ је тајним н пепосредним гласањем бирао своје посланнке, посланици су бирали владу, а Краљ је ту владу само потврђнвао. Последнце тога нормалнога политичкога жнвота осетилс су се нагло: н у привреди, н у финансијама, и у војсци, и у просвети, свуда је настао полет који је превазилазио и најсмслија очекивања. Веп на три годнне по доласку Краља Петра Србија је смело угазнла у царннски рат са Аустроугарском н нзишла нз њсга као побсдилац. Од тога доба она је била економски незавнсна од свога пакоснога суседа, којн јој је на све могуке начпне ометао привредни иапредац знајуви да са привредном снагом расте и полнтичка. Од тога доба је и углед Србије необично порастао свуда, а нарочнто код заграничних Срба, који су по својим осепајима још онда постали поданицима Краља Петра. Приликом анексије Босне и Херцеговине, кад је Србија својим одлј т чним протестом скре-

нула пажњу целога света на отимачину Аустроугарске, то духовно јединство свнх Срба постало је још јаче, а у току бал канских ратова и овога рата, када је Србија евојим витештвом и својом моралном снагом задивила цео свет, оно је потпуно нзвршено. И у томе духовном једпнству лежи најбоља залога за будупе политичко јединство. Краљ Иетар је вен данас краљ свих Срба, они га век данас свн носе у срцу, јер у њему вмде олнчену величину Српскога Народа, и зато је политичко јсдинство само питање блнске будувногти. Али Краљ Петар нијс само краљ свих Срба. Још приликом југословенске изложбе у Београду, која је одржана ускоро по његовом доласку на престо, многобројна хрватска браиа поздравила су га одушевљено узвиком: Живео Југословенски Краљ! II тај узвик пмао је у себи нечега пророчкога. Краљ Пстар је, као чаробним шташшем, свс внше освајао срца Хрвата н Словенаца, и у колико су га више грдилн немачки и аустриски листови, који су од самога почетка дочекалн непријатељскн негдашњсга францускога добровољца и негдашњега Нетра Мркоњића, у толико јс његова популарност свс више расла. А данас, када зарад иародне слободе и народнога јединства, стар п слаб, страда зајс’Д- .'са својпм народом, његова је популарпост века него игда, данас нам је он свима милији по икад, и из дубине срца неодољиво навнру свете речи: Боже спаси, Боже храни Српског Краља, Српски Род. М. Т.

НАПРЕД!

Видовданскп јунацп пошли су у помоћ мајцп Србпји у врло лепом броју, н то служп на част и њпма и свима онпма којп су допрннелн да тај српскн успех буде тако велнкп. Алп не треба мпслити да је рад на скупл,ан>у добровол.аца тиме завршен.. Одлазак у старп крај треба сматрати као сталан покрет, као сталну дужност. Леп одзив о Впдовдану треба да послужп

I само као прнмер оној браћн ко| ја се колебају, јер су ВидовданI скн јунаци нспунллн своју срп| ску дужност са о у име своје, п они тиме нпсу 'разрешпли своју осталу браћу од вршења те псте дужностп. У питању је слобода не само њпхова, него слобода свнх нас; у пптању је образ не само њпхов, него образ свих нас. . Зато, напред!

ЧЛАНОВИМА САВЕЗА СЛОГЕ

Један приватни српски лист потпуно је изгубио равнотежу, те грди, врера и прети на све стране. Ми верујемо да му није лако. Али би била штета да се због тога узрујава чланство Савеза „Слоге". Савез „Слога”, и као савез и као српска установа, стоји данас боље него икад, те нема разлога да ма од чега страхује. Ако би дошли у питање интереси савеза, ту је савезни орган. Интереси и добро савеза свакако више леже на срцу „Србобрану” но једном приватном листу, који јо трговачко предузеке једнога њујоршкога штампара. Да је тако, показало се и ових дана. У један напад, који је био наперен чисто и искључиво против тога листа, његов власник покушао је уплести и председника Савеза „Слоге”, како би га могао „бранити”. А кад му је уредник „Србобрана” покварио тај посао, истанавши, у интересу српско-хрватских односа и у интересу Савеза „Слоге”, да се напад о коме је реч односи чисто и искључиво на тај лриватан лист а не и на председника Савеза „Слоге”, онда је он у неколико бројева ударио у грдњу и вређања, и почео сад „бранити” Савез „Слогу” од уредника „Србобрана”. Брако Срби! Времена су озбиљна, те нам је присебност потребнија него икад. Немојте се узрујавати, мислите својом главом и гледајте својим очима. Само тако бике могукно да Савез „Слога” остане на завидној висини на којој се данас налази, само тако успекемо да спречимо све смутње и трзавице. Нама свара не треба; не треба нам и да су друга времена, а некамо ли данас. Нама је потребна слога и у савезу и ван Савеза, нама је потребно и сложно чланство, и сложно Српство, и сложно Југословенство. А ако се деси да се сложан рад, који захтевају и савезни и народни интереси, коси са интересима ма чијег трговачког предузека, ми кемо, без свађе и галаме, али јасно и разговетно, целом свету дати на знање да су нама народни и савезни интереси пречи од свачијих. I Ово стално имајте пред очима! МИЛОШ ТРИВУНАЦ.

14 Ј V л и Један од најсветлијих датума у историјн човечанства јесте 14 јулн. То је дан крви и славе. Тај дан републиканска Француска сваке године на свечан начнн прославља и тнме сдајо част онима који 1789-те године на барикадама положише своје животе у бесмртној борби за остварење најузвишенијег идеала човсчанства: Слободе, Братства н Једнакости. Пре стотпну и двадесет и осам година. 14 јула, грађани Париза наоружанп пушкама и косовицама јуришали су на Бастиљу — парншку државну тамницу, у којој је под притиском тиранског режима, лежао цвет Францускс, наиме све што је мрзело ропство н тежнло правдн и истнни. Пст часова

трајала је крвава борба, и напокон револуционари, под смрто носном ватром, успеше да заузму тамницу. Правда је васкрсла! Пад Бастиљс у руке народа значио је победу правде над тнранијом и деспотизмом. Том победом француски народ ушао је у новн начин владавинс — у нови, бољи и срећнији лсивот. Час верс у виши хуманитет, слогу и мир међу људима одјекнуо је тога момента не само у срцима Француске, него и целога човечанства. Народи Европе, сиротињска класа, робље слабо и немоћно, притиснуто петом „одабраних” паразита у чијим жилама струји „племенита нлава крв”, са највећим су одушевљењем поздравили пад француске државне тамнице, као први трнјумф истинске слободе. Пламен француске револуције захватио је цео свет а народи дубоко осетише сву тежину старога начина владавнне н увндеше да се он, по цену највећих жртава, мора рушити. Француска револуција истакла је гес‘ло слободе свију народа, гесло борбе против сваке тираннје и остварење најузвишеннјег идеала: да човек не буде роб, права човека и народа да управљају својом судбином, према своме сопственом нахођењу. Данас Француска, огрсзла у потоцпма крвп, прославља сто двадесет н осму годишњицу своје слободе, Деца бастиљских хероја часно испуњују завет отаца и са беспримерним лгртвама боре се против зла, да очувају иринципе за које дедовп и очеви положише лшвоте. Борба јс страшна и крвава, јер онај којн јс прогласио рат правди и слободи и за гесло своје борбе истакао злочин, спрсмао се иола века да са најетрашнијим оружјем унншти сву културну и цнвилизовану Европу, да би је могао ставити под своју злочиначку чизму. Тај учп да је разбојништво највећа врлина, а таког непријатеља тешко је брзо победити. Француска у данашњој борби жртвује све. Њена села су попаљена, њенн градови разорени. Вс-к-ознма сабпраие културне текошше: цркве и споменнцн, све је то непрпјатељ разорпо п својом поганом руком оскрнавио. Алн Французи за то не маре. Француска је свесна евоје борбе за добро човечанства, и њенн синови, деца, очевп, мајке н сестре, свс је то уложило н последњи атом снаге да гравда победп злочин. Ми Срби са нарочитом захвалнонту треба да се сећамо Француске увек, а нарочпто данас. Француска наша рођена. п више него рођена, она нам је мајка. Француска нам је увег била мајка и увек о добру нашем мислила. Кад год је нзппавда хтела да нас уништи својом злочиначком руком, Франпуска јс бнла уз нас н браннла нас од свакога зла. Годнне 1915. када су се најцрњн облаци надвили над Србију, кад смо са свију страна нападнути били од страшннх немани, Француска нам је нрва притекла у помоћ. II данас као и у будунностн Француска ће се свссрдно залагати за нашу ствар зато, што је наша борба праведна, што је наша борба истоветна са борбом бастиљских хероја, нанме што је то борба: једнакости, браства и слободе. Слава бастиљским херојпма! Част спновима п унуцима њиховнм! Душан Наранчик.

Из Српства и Југословенства

Благодарење. Данас, на ГГетров Дан, одржаће се поводом рођендана Њ. В. Краља Петра благодарење у овдашњој руској црквп 15 Е. 97 улица. Благодарење почиње у 10 сати пре подне. Др. В. Јовановпћ и В. Савић. Пре неколпко дана стигао је у Њујорк и после кратког бавл,еља отпутовао у Вачгннгтон Др. Воислав Јовановнћ, професор Београдског Университета, а још нре њега стигао је у Вашингтон п г. Владислав Савић, дугогодишњи дописник “Дејли Телеграфа” и “Руског Слова” и пређашњн шеф Српског Пресбироа и уредннк “Новог Времена”. Њих двојица билп су до скора у Лондону, где су радилп на обавештавању еиглеске јавностн о нашем народном питаљу, слич-ј ну дужност имаће п овде у Америцп. Добро нам дошли! Долазак српских офицпра. Пре кратког времена добио је г. Прибићевић два ноиа помоћни-

ка, два српска официра. Један од њих, резервни поручник г. Павле Јовановић, већ је међу добровољцима у Канади, где ће заступати г. Прпбићевпћа и где ће његово стално присуство извесно имати благотворног утицаја, док је други, потпоручник г. Константин Јоксимовнћ, одређен од стране г. Прибпћевића за шефа његове канцеларије у Њуј,орку. И г. Јовановић и г. Јоксимовић пмају највише војничко одликовање, Карађорђеву Звезду с мачевима. Нека ум је срећан рад! Впдовданскп Дарак. Сви су изгледн да ће Видовдаиски Дарак испасти на опште задовољство, јер прилози притпчу свакпм даном. Само два прилога износе преко 2.000 долара. Један од њих је од меспог одбора у Саут Чнкагу и пзноси 1386,43 цеита, а други је од месног одбора у Милвокн, и изиоси 650 долара. Оба ова прилога, заједно са још неким, доћи ће на ред

тек у идућој лнсти Видовданских прилога. Српска Народна Одбрана. Са задовољством скрећемо пажњу читалаца на број одбора Српске Народне Одбране у Америци ко ји је објављен на трећој страни. Вест да у Сједињеним Државама већ нма преко сто одбора који стоје у вези са Главним Одбором обрадоваће извесно сваког Србина. Ледн Пеџет Српском Народу. Позната српска добротворка Леди Пеџет, која је била на челу енглеске болнице у Скопљу, где је добила пегави тифус и једва остала жива, није хтела са својом мисијом напуштати ту болницу ни после пада Скопља, сма трајући да је њена дужност да остане на своме месту докле год из болнице не изиђе и последњи српскшп^^ник. Кад је дошао и тај чаб,Лв^шг~са својом мисијом преко Ј^Јфске и Румунпје кренула на пут у Енглеску. У Бугарској су сви од реда били према њој необично пажљиви и љубазни, јер су знали да је Сер Ралф Псџет, њен муж, висока политичка лнчност; он је био енглески посланик у Београду, затим је био начелник енглеског мииистарства спољннх послова, а данас је енглески посланик у Копенхагену (Данска), који је у дапашње време од великог значаја за Енглеску. Од те своје љубазности Бугари су много о,чекивали; чак су билн почели по мало и да се хвале преко новина како је н теди Пеџет бзт’ љубазна. II стога Бугарпма неће бити лако кад сазнају да је леди Пеџет упутила о ускршњим празницима Српском Народу један одушевљени поздрав, којн ми доносимо по “Српским Новинама”, и који гласи: “II ако сам далеко моје су мисли увек са вама, и ја као и сви Срби очекујем весео дан, када ће звезда Србнје синути понова сјајнија него ли икада, оживљавајући својим сјајем све што је рат опустошио и доносећи утеху срцима свих оних који су данас тужни. Када дође тај славни дан, када ваљана и јуначна Српска Војска одагна суровог и мрског непријатеља са повређеног српског з. мљишта, ја ћу се радовати са оипма који ће се веселити и жалићу са онима који ће имати да жале. Спона која ме везује за Србију, даје ми права да делим вашу тугу ц вашу радост. Од новембра 1914- године до марта 1916. године била сам у Србији, негујући болеснике и ваше рањенике, као да је то био мој рођени народ, и никада нећу заборавити ове дане заједничке патње. Све ово забележено је у моме срцу ватреним словима. Ако Бог хоће, ја ћу се повратити у Србију, јер нећу бити задовољна све дотле, док не видим њу поново процветалу као ружу и љену децу, која заборављајући минулу несрећу поново се радују и ужнвају у сретној и мирној и напредној земљи. То није празан сан, већ сигурна извесност, која мора насту пити. Нова Србија, јача, већа и сретнија него икада, треба да се понова поднгне, и подићи ће се поред свих мука и несрећа. Срби, ја сам сва духом са вама данас, и порука, коју вам ево шаљем, значи: Не очајавајте, јер дан вашег ослобођења и васкрснућа у нашим је рукама. Живело Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Србије, Живела храбра и ваљана Српска Војска! То Вам жели Леди Пеџет”. (Наставак на 4-ој страна.)